Biohacking je, u svetu u kojem se sve meri, još jedan pokušaj da preuzmemo kontrolu nad sopstvenim telom i životom. Do sada čuvena optimizacija uvek bila pojam vezan za bele bogate muškarce ali sve se menja. Ekskluzivno za Journal, naučnica Lidija Kobak otkriva biohacking ali ovoga puta iz ugla žene.
Za sebe kaže da je učila da bude naučnica, iskustvo je stekla gradeći strategije a ostala je borkinja za prava žena u srcu. U zaista inspirativnom razgovoru u cosy berlinskom utočištu, razgovaramo sa Lidijom Kobak direktorkom Life Sciences Partnership u aplikaciji Clue, koju mnoge od nas imaju za praćenje menstrualnog ciklusa i zdravlja žena. Povod za ovaj razgovor je pomalo neobičan, upravo jer već godinama Lidija istražuje biohacking za žene.
Kada pomenemo biohacking za žene, nije reč o futurističkom eksperimentisanju, već o pažljivom slušanju sebe, praćenju ciklusa, sna, raspoloženja i hormona i o vraćanju nauke u svakodnevicu. Koliko mogu male, strateške promene u ishrani, vežbanju ili dnevnim rutinama pomoći da se osećamo i budemo bolje? Kako da se orijentišemo u svetu koji od nas očekuje više sna ili niži nivo kortizola? Odakle da počnemo biohacking i eksperimentisanje sa suplementima, saznajemo u razgovoru koji nas vodi od sveta visokog biznisa do naše spavaće sobe.
Istraživanja kao osnova za biohacking
+++ Kako je počelo tvoje interesovanje za žensko zdravlje?
Naizgled bi se reklo da je to vrlo logičan izbor, ali zapravo put do te teme nije bio pravolinijski. Posle doktorskih studija iz biologije na Humboldt univerzitetu u Berlinu sam počela da radim kao konsultantkinja za McKinsey & Company, jednu od najvećih konsultantskih kompanija na svetu. Od vremena Covid pandemije sam pasionirano počela slušati podcaste o zdravlju, pa tako i o zdravlju žena i kroz njih shvatila koliko je to područje specifično i vrlo zanemareno. U to vreme sam u okviru McKinsey Health Institute, koji je neprofitni deo McKinseya, dobila priliku da se priključim timu koji je radio izveštaj Closing the Women’s Health Gap.
To je bilo prvo ozbiljno svetsko istraživanje koje je kvantifikovalo razlike u ženskom zdravlju, i rezultati su bili izuzetno snažni, posebno zato što su po prvi put izraženi u ekonomskim terminima. Tek tada su mnogi shvatili da žensko zdravlje ima i finansijsku vrednost, da to nije samo medicinsko, već i društveno i ekonomsko pitanje.
U isto vreme sam i lično prolazila kroz perimenopauzu, pa se sve to spojilo, i profesionalno i lično i dodatno me motivisalo da se aktiviram u ovom prostoru, prvo kroz rad za Clue, a zatim i kroz sopstvene projekte poput podcasta Sve super?
+++ Koji su bili najvažniji nalazi velikog McKinsey istraživanja?
Naslov samog izveštaja bio je ključan: žensko zdravlje nije samo medicinsko, već i ekonomsko pitanje. Procene su pokazale da bi se premošćavanjem jaza u zdravlju žena od trenutne situacije do idealnog, globalna ekonomija mogla povećati za oko 3 milijarde dolara godišnje.
Istraživanje je srušilo nekoliko velikih mitova. Prvi je da žene žive duže. Tačno, ali u proseku devet godina u lošijem zdravlju od muškaraca. Drugi mit je da je to lošije zdravlje rezervisano za starost; naprotiv, ono se javlja tokom radno aktivnih godina. Treći mit je da je žensko zdravlje isto što i reproduktivno zdravlje. U stvarnosti, najveći zdravstveni problemi kod žena nisu ženske bolesti. Najviše nas pogađaju kardiovaskularnih bolesti, mentalni poremećaji, migrene i osteoartritis – vise i drugacije od muskaraca.
I na kraju, mit da je žensko zdravje niche tema. Posebno šokantna bila je statistika o endometriozi, koja ima istu prevalenciju kao dijabetes, ali se u nju ulaže dvostruko manje sredstava za istraživanje. To je otvorilo oči mnogima koji su po prvi put videli razmere zapostavljenosti ženskog zdravlja.
+++ Koji su te podaci najviše iznenadili?
Šokiralo koliko je sistematski problem dubok. Do 1993. godine žene gotovo uopšte nisu bile uključivane u klinička istraživanja. Većina terapija, doza lekova i medicinskih protokola zasniva se na muškim telima. Zato danas imamo situaciju u kojoj 50% medicinskih intervencija ne uzima u obzir polne razlike, a od onih koje ih uzimaju, više od 60% je nepovoljno za žene.
To dovodi do toga da žene često ne dobijaju adekvatnu negu, da su njihovi simptomi potcenjeni ili pogrešno protumačeni. I uz sve te činjenice, i danas se samo 1% globalnog finansiranja medicinskih istraživanja usmerava na ženske zdravstvene probleme izvan onkologije, što je zaista poražavajuća slika.
+++ Koliko uopšte znamo o ženama, osim koliko ih ima?
Nažalost, još uvek znamo iznenađujuće malo.
Znamo koliko žena postoji, ali ne i kako zaista žive, stare, razboljevaju se ili ozdravljuju.
I to nije slučajno – decenijama se žensko telo posmatralo gotovo isključivo kroz prizmu reprodukcije, dok su sve druge faze života ostale u senci.
McKinsey to vrlo jasno pokazuje: žensko zdravlje je i dalje slepa tačka savremene medicine. Znamo više o Marsu nego o hormonskim promenama koje žene prolaze između 35. i 55. godine. Zato žene češće bivaju pogrešno dijagnostikovane, kasnije počinju da se leče i ređe dobijaju efikasnu terapiju.
Primer su srčane bolesti. Kod muškaraca se simptomi infarkta obično manifestuju kao bol u grudima koji se širi niz ruku. Kod žena su simptomi često suptilniji – umor, mučnina, bol u vratu ili leđima – pa ih sistem ne prepoznaje na vreme. Bolest se kod žena češće razvija u malim, mikrovaskularnim žilama, koje standardne metode ne prikazuju, što dovodi do kasnije dijagnoze i lošijih ishoda.
Drugim rečima: naš sistem zna prepoznati infarkt na muškom telu, ali ga i dalje promašuje na ženskom. I dok ne razumijemo ženu kao biološko, a ne samo reproduktivno biće – pola populacije ostaće medicinski nevidljivo.
Menopauza, biohacking i svakodnevne navike
+++ Koji su najveći mitovi o hormonima i menopauzi koji se danas ruše pomoću nauke?
Najveći mit je da su hormoni opasni. U stvarnosti, hormonska terapija može ženama drastično poboljšati kvalitet života. Problem je što je jedno veliko istraživanje iz ranih 2000-ih pogrešno interpretirano, što je izazvalo decenije straha od prepisivanja hormonske nadoknade (HRT) za žene u peri/menopauzi.
Paradoksalno, devojke od 16 godina često dobijaju kontraceptivne pilule zbog tri bubuljice na bradi i niko ne pravi problem. Međutim, kada žena uđe u perimenopauzu i poželi hormonsku terapiju, nastaje panika i gaslighting. A zapravo se radi o nadoknadi hormona koje telo prirodno proizvodi i koji su neophodni za sve, od sna i raspoloženja, do količine mišićne mase, gustine kostiju i funkcije mozga. Naravno, hormonska terapija u menopauzi nije za svaku ženu ali svaka žena bi trebalo da ima priliku da dobije tu opciju uz informisani razgovor i individualnu procenu.
Najveći promašaj ali i izazov je što se peri i menopauza ne uče na medicinskim fakultetima. Na studijama medicine im se posvećuje dva sata, i to je sve, iako je to deset do petnaest godina života svake žene u aktivnom, radnom periodu.
+++ Šta žene mogu da učine same za sebe? Šta radimo dok ne promenimo sistem?
Najvažnije je da učimo o svom telu i da počnemo da govorimo o svom zdravlju. Kada žene otvoreno pričaju o tome, tada počinje promena. Već vidimo da se ton menja, pojavljuju se stručnjakinje koji jasno i glasno govore o perimenopauzi, hormonskoj terapiji i ciklusu. Tu su i javne ličnosti poput Halle Berry ili Naomi Watts koje su temu menopauze iznele u mainstream.
Druga važna stvar je da učimo o sopstvenom telu. Biohacking za žene podrazumeva da znamo kako funkcioniše naš ciklus, da pratimo simptome, san, nivo energije, raspoloženje i bitne biomarkere. To je osnovni oblik samospoznaje koji nam nikada nije prenet u školi.
Biologija žene se uči kroz prizmu trudnoće, kao da je to jedina svrha našeg tela. Za sve ostalo, žene su naučene da trpe i da sve što im se dešava smatraju normalnim.
Na kraju, moramo prestati da mislimo da je briga o sebi luksuz. Ona je nužnost.
+++ Kako da se snađemo u moru saveta, suplemenata i wellness trendova?
Imam naučno obrazovanje i to mi pomaže da kritički proverim informacije do kojih dolazim.
Naravno, postoje autoriteti koji pomeraju granice znanja i svesti – ljudi poput dr Petera Attie, dr Lise Mosconi ili dr Sare Szal, njihova istraživanja i saveti su neprocjenjivi.
Ali čak i tada, ništa ne uzimam zdravo za gotovo.
Čitam studije, gledam metodologiju, broj ispitanika, je li randomizirano i kontrolisano istraživanje, šta se zapravo merilo i kako su autori došli do zaključka.
To mi je važno, ali jednako mi je važno nešto drugo: vlastiti razum i ženska intuicija. Jer telo nije PDF dokument. Nismo sve iste, ne jedemo isto, ne živimo isto, nemamo isti stres, hormon, ritam ni genetiku.
Zato verujem u nauku i u biohacking, ali verujem i u eksperimentisanje, svaka od nas mora da prođe svoju fazu otkrivanja što njenom telu stvarno odgovara.
Cela medicina se kreće prema individualizaciji, a mi žene danas smo deo promene, više ne ćutimo, istražujemo, pitamo, pratimo signale tela i donosimo odluke za sebe, a ne jer je tako rečeno.
To je pristup temeljen na činjenicama, a ne na marketingu. I zato uvijek kažem: testiraj pre nego što kupiš.
+++ Kako izgleda biohacking pristup, ali u realnom, pristupačnom smislu?
Kada kažemo biohacking za žene ne mislim na ekstremni biohacking: ledene kupke, infracrvena svetla i optimizovani muškarci sa YouTube kanala. Ženama to često nije ni izvodljivo a ni potrebno. Za nas, biohacking znači razumevanje sopstvenog ciklusa, praćenje osnovnih pokazatelja poput sna, energije, nivoa glukoze i drugih bitnih biomarkera kao i briga o sebi kroz male navike.
Moj osnovni princip je self-awareness + malo discipline. Ako razumeš kako tvoje telo radi i reaguje, možeš mnogo toga da uradiš sama. To znači redovno spavanje, regulisanje stresa, unos dovoljne količine proteina i redovan trening snage.
Nije potrebno da imaš savršenu rutinu, bitno je da imaš dobru osnovu koja funkcioniše za tebe.
+++ Zašto su proteini toliko važni za žene?
Žene počinju da gube mišićnu masu već u tridesetim, a taj gubitak se ubrzava u perimenopauzi. Kad gubiš mišiće, gubiš i metaboličku funkciju, a to direktno utiče na hormone, energiju, raspoloženje, imunitet.
Zato su proteini ključni: oni nisu samo baza za izgradnju i održavanje mišićne mase već su neophodni za sintezu hormona, zdravlje kostiju, kože, kose i noktiju, pa čak i za mentalno zdravlje i pamćenje.
Vreme je da prestanemo da gledamo na proteine kao na namirnicu za muškarce. Kažem često da je protein novi skincare, osnovni deo rutine, ne prolazni trend.
+++ Koliko proteina ženama zapravo treba?
Tradicionalno se kao minimum navodi ~0,8 g proteina po kilogramu telesne mase dnevno. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da to nije dovoljno, posebno za aktivne žene i one u peri-/menopauzi. Osobno se vodim pravilom 1,5 do 2,2 g po kilogramu telesne težine dnevno. To je okvir za većinu žena, u zavisnosti od fizičke aktivnosti. Ako si više aktivna treba gravitirati gornjoj a ako si manje, donjoj granici preporučene količine.
Nije bitno da li su proteini životinjskog ili biljnog porekla, možeš ih uneti kroz jaja, tofu, mahunarke, ribu, orašaste plodove. Poenta je da ih prioritetno unosiš u svaki obrok, da ne jedeš samo rižoto s povrćem i misliš da si završila posao.
I da, treba ih kombinovati s vežbama snage. Proteini su cigle, a mišići su radnici. Oboje ti trebaju da izgradiš kuću. Bez fizičke aktivnosti, nema izgradnje budućnosti tela.
+++ Zašto smatraš da je trening snage posebno važan u perimenopauzi?
U perimenopauzi možemo eksperimentisati sa puno toga, ali kad je reč o mišićnoj masi i treninzima snage, izbora gotovo da i nemamo. Svaki oblik kretanja je dobar i donosi koristi: šetnja, joga, pilates, ples, bicikl… sve to hrani telo i glavu. Ali mišići su nešto drugo. Mišićna masa je metabolički organ. Čuva naše kosti, hormone, stabilnu glukozu, ravnotežu, gustoću kostiju, pa čak i mentalno zdravlje. A upravo u perimenopauzi – kada estrogen pada, a metabolizam se usporava, mišići su ono što nas drži snažnima, funkcionalnima i uspravnim i sada i u starosti.
Zato tu nema puno romantike. Moramo biti odlučne. Bez kompromisa.
Treninzi snage nisu opcija, oni su investicija u telo koje ostaje naše i u pedestoj, šezdesetoj, sedamdesetoj. Šetaj, isteži se, pleši, radi sve što voliš, ali trening snage treba biti temelj, a sve ostalo je dodatak.
Jer na kraju dana, mišići su zdravstveno osiguranje koje ne možemo kupiti kasnije. Trebamo ga graditi sada.
+++ Koje bi bile tvoje preporuke za ono što svaka žena može da uradi već danas?
Počni da pratiš svoj ciklus i simptome.
To je prvi korak za biohacking, da znaš kad ti dolazi menstruacija, koliko traje, kad ti je ovulacija, koliko krvariš, kakve druge promene primećuješ – kako se menja raspoloženje, energija, kvalitet sna i tako dalje.
San je apsolutni prioritet.
San je osnovni regulator glukoze, hormona i stresa.
Uvedi trening snage minimum dva puta nedeljno.
Mišići su organ dugovečnosti, čuvaju metabolizam, hormone i mentalno zdravlje
Prati osnovne biomarkere.
Radi analize krvi jednom do dvaput godišnje, proveri glukozu i insulin, vitamin D, gvožđe i znaćeš tačno šta ti treba.
Pričaj o tome.
Kada delimo iskustva, rušimo tabu. I najvažnije je što time edukujemo druge žene.
Digitalne tehnologije kao podrška za biohaking u ženskom zdravlju
+++Koliko digitalne tehnologije mogu doprineti ženskom zdravlju?
Mnogo. Aplikacije su promenile način na koji žene razumeju sopstveno telo. Digitalne platforme omogućavaju da svakodnevno pratimo ciklus, spavanje, ishranu, nivo stresa, pa čak i glukozu. To su podaci koji su ranije bili dostupni samo kroz medicinska istraživanja, a sada ih svaka od nas može pratiti na telefonu.
U Evropi i svetu, telemedicina dodatno menja igru: dostupnost stručnjaka ne zavisi više od toga gde živiš ili koliko dugo čekaš termin. Podrška koja ti treba: hormoni, perimenopauza, libido, mentalno zdravlje, može doći brže i pristupačnije nego ikada.
Posebno su važne aplikacije koje vode žene, jer one imaju drugačiju perspektivu. Žene danas preuzimaju brigu o sebi u sopstvene ruke i to je revolucija. Kad sistem zakaže, digitalni alati postaju način da se informišeš, osnažiš i bolje razumeš šta ti se dešava.
+++Kako gledaš na pitanja privatnosti i bezbednosti podataka?
To je važno pitanje, posebno od trenutka kada su se u SAD-u pojavile nove zabrane abortusa posle poništenja Roe Vs. Wade i kada su žene počele masovno da brišu aplikacije za praćenje ciklusa. U Clue se na pitanja privatnosti gleda izuzetno ozbiljno. Naš pristup je jasan: podatke korisnica ne prodajemo, već ih koristimo anonimno i uz pristanak, isključivo u istraživačke svrhe.
Anonimizovana baza podataka koju ima Clue omogućava naučnicima da analiziraju obrasce ciklusa, simptome, bolesti, ali bez ugrožavanja privatnosti. To su podaci koji nedostaju u klasičnim istraživanjima i koji mogu pomoći da se bolje razume žensko telo.
Verujem da će u budućnosti postojati medicinski blizanac na telefonu, integrisani sistem koji objedinjuje sve aplikacije. Umesto pet različitih alata za san, ishranu, ciklus i zdravlje, imaćemo jedan, bezbedan ekosistem koji spaja sve informacije. To je budućnost medicine.
+++ Postoje li ograničenja trenutnih aplikacija?
Da, postoje još značajna ograničenja. Većina postojećih aplikacija još uvek koristi univerzalne algoritme koji ne uzimaju u dovoljnoj meri menstrualni ciklus, hormonske fluktuacije i faze života žene. Pričam o uređajima poput Whoop, Apple Watch ili Oura prstena.
To praktično znači da žena u predmenstrualnoj fazi može da dobije nizak Readiness score i da pomisli da je u lošem stanju, iako je u realnosti njeno telo u drugačijoj fazi nešto što algoritam predviđa.
Naš cilj mora biti da se biohacking ali i svaka druga tehnologija prilagodi ženama, a ne obrnuto. Naša tela su drugačija i to nije problem koji treba ispraviti, nego realnost koju treba razumeti.
+++ Šta nam aplikacije poput Clue konkretno nude danas?
Clue je, na primer, uveo novi tracking mod za perimenopauzu i za žene sa ciklusom bez krvarenja. To znači da možeš pratiti simptome, promene u telu, spavanje, raspoloženje, sve ono što se menja i kada menstruacija izostane iz bilo kog razloga. Aplikacija ne nudi samo praćenje, već i objašnjenja i edukativne tekstove koji prate svaku kategoriju.
Osim toga, Clue sarađuje s brojnim kompanijama u podizanju svesti o određenim stanjima. Na primer, Bayer je s nama radio edukativnu kampanju o obilnim menstruacijama i kontracepciji u perimenopauzi.
Ideja je jednostavna: da se o tim temama govori otvoreno i stručno.
+++ Kako se u sve to uklapa tvoj podkast Sve super?
Sve super je nastao iz iskrene potrebe da se o ženskom zdravlju govori otvoreno i bez ulepšavanja.
To je zapravo razgovor dve prijateljice, Edite Šimić i mene, o stvarima o kojima se inače ćuti. Pilot sezona bila je fokusirana na perimenopauzu, i reakcije su bile fantastične.
Podkast je organski rastao, bez reklama, i pokazao koliko postoji potreba za takvim sadržajem. Zato smo sada odlučile da od Sve super napravimo pravu platformu, ne samo podkast. Jedan deo biće edukativan profil na Instagramu, a drugi podcast na višem nivou: ozbiljni, informisani razgovori sa stručnjakinjama o mentalnom zdravlju, ishrani, hormonima, vežbanju, svemu što čini život žene posle tridesete.
Naš cilj je da se žensko zdravlje konačno tretira kao društveni prioritet, a ne kao privatna tema.
+++Kakav je bio odjek kod publike?
Reakcije su nas dirnule. Žene nam pišu da im je laknulo što nisu lude, da sada razumeju šta im se dešava i da napokon imaju reči za ono što su godinama osećale. Dobijamo i mnogo konkretnih pitanja: koji protein, zašto kreatin, koje suplemente uzimati, ali i poruke podrške. Hvala što pričate o ovome je najčešći komentar
Mnoge slušateljke sa nama dele svoja iskustva sa lekarima, dijagnozama, terapijama… I to je najvažnije: da shvate da nisu same. To je razlog zbog kog sve ovo radimo.
+++ Imaš li osećaj da je tvoj rad postao i oblik aktivizma?
Apsolutno. To nisam planirala, ali desilo se prirodno. Posle godina u korporativnom svetu, osetila sam snažan poriv da govorim o stvarima koje su predugo bile prepuštene slučaju. Žensko zdravlje nije ni hobi ni niša, to je civilizacijsko pitanje.
Frustracija postoji jer sistem još ne funkcioniše kako treba, ali u perimenopauzi se dogodi taj momenat kada ti jednostavno pukne film i više ne pristaješ da ćutiš. Tad shvatiš da je svaka žena koja se bori za svoje telo jeste aktivistkinja.
+++ Šta bi bile poruke koje treba da zapamtimo?
Žensko zdravlje je osnovni kapital svakog društva.
Nismo specijalna kategorija, već više od polovine čovečanstva.
Svaka žena ima pravo da razume svoje telo, da bude informisana i da traži adekvatnu negu.
Ako ne dobijemo taj prostor, napravićemo ga same. I to, zapravo, i radimo.
Hvala na razgovoru Lidija, žensko zdravlje je tema o kojoj ćemo definitivno pričati opet.
Photo: Ljubaznošću Lidije Kobak, Unsplash, Netflix
Instagram: @svesuper_pokret, @clueapp, @kayla_itsines, @emma.ranne, @mathilderavnc, @stephrobinson
