Od ponižavanja na Harvardu do sudije Vrhovnog suda
Nakon smrti majke, Ginsburg se još rigoroznije prihvatila akademskih uspeha, ređajući jedan za drugim. Diplomirala je 1954. kao najbolja studentikinja u generaciji, a tada se i udala za supruga Martina Ginsburga s kojim je ostala dugih 56 godina. Ubrzo je svoje obrazovanje stavila na čekanje kako bi osnovala porodicu s Martinom koji je, kako je volela reći, bio „jedini muškarac kojeg je zanimao i njen mozak.“ Prvo su dete dobili 1955. godine upravo kad je njen suprug morao da ode u vojsku. Međutim, za ‘Notorious RBG’ to nije bila prepreka da upiše Harvard i postane jedna od 9 žena u generaciji od 500 studenata. Čak i kad se Martin vratio i oboleo od raka testisa, Ruth je odlazila na njegova predavanja, pisala mu beleške i istovremeno bila najbolja studentkinja na univerzitetu.
Žena bez koje svest o ljudskim pravima ne bi bila ista na Harvardu je trpela beskrupulozno ponižavanje čak i od osoblja na najvišim pozicijama koji su i njoj i osam drugih žena tražili da objasne zašto su zauzele mesta muškarcima.
Prva žena na mestu profesorke fakulteta
Nakon što se porodica preselila u New York, Ruth je diplomirala na pravnoj školi na Univerzitetu Columbia. Uz sav akademski prestiž i iskustvo nije uspevala da pronađe posao u advokatskim firmama na račun svog pola i činjenice da je bila majka. Uzastopan neuspeh trajao je uprkos izvrsnoj preporuci profesora. Ginsburg je jednom komentarisala: „Prvo, bila sam jevrejka. Drugo, bila sam žena. Ali ono ubitačno bilo je što sam bila majka četverogodišnjeg deteta.“
Tek je uz ogromnu pomoć jednog od profesora dobila stažiranje kod sudije Edmunda Palmierija. Usledilo je nekoliko ponuda advokatskih firmi, ali uvek s debelo nižom platom od muških kolega. Iz tog je razloga Ruth odlučila istražiti druge sfere prava koje su je zanimale što je rezultiralo saradnjom na projektu International Civil Procedure za vreme kojeg se potpuno posvetila istraživanju švedske kulture, živela je u Europi i istraživala građansko pravo i postupke. Ubrzo nakon povratka u SAD dobila je prvu ponudu za profesorku na Univerzitetu u Rutgersu. Zanimljiv je i tragičan detalj da je za vreme druge trudnoće počela nositi široku odeću. Sve to iz straha da će joj Rutgers otkazati ugovor. Tu je poziciju ipak zadržala čak 10 godina. Nakon čega ju je Columbia pozvala da bude prva žena, profesorka na tom prestižnom fakultetu.
Ikona feminizma i ljudskih prava
Oduvek je ukazivala na probleme nejednakosti. Tako se 1972. Ginsburg pridružila Američkoj uniji građanskih sloboda (ACLU) na projektu za ženska prava. Počela je i zvanično zastupati ACLU za koji je ispred Vrhovnog suda iznela šest ključnih slučajeva o (ne)jednakosti polova od kojih je uspela izboriti čak pet. Stekla je reputaciju kao elokventna, staložena, ali zastrašujuće oštroumna advokatica.
„Ljudi me pitaju kad će biti dovoljno žena na Vrhovnom sudu – kažem im: ‘Kad ih bude devet“
Juna 1993. predsednik Bill Clinton predložio je Ruth Ginsburg u Vrhovni sud (od devet članova) kako bi zamenila Byrona Whitea. U kratkom je roku dobila veliku podršku i ušla u Vrhovni sud odlukom senata 96 naprama 3. Postala je druga žena u istoriji na toj poziciji i u većinski konzervativnom telu predstavljala je liberalni glas. Bila je jedna od najvažnijih aktera u ključnim slučajevima tokom duge dve decenije na Vrhovnom sudu.
Šta je sve postigla…
Status ikone feminizma i pop kulture pridobila je konstantnom borbom za manjine i LBTGQ zajednicu. Svojim delovanjem uspela je izboriti i podržati finansiranje osoba s invaliditetom. Legalizovala je gay brak u svih 50 država. Ali i omogućila jednakost ženama za prijavu na vojni institut u Virginiji (tada među zadnjim rezerviranim samo za muškarce). Zalagala se za pravo žena za izbor i abortus objasnivši 2009. za New York Times da se radi o „osnovnom problemu da vlada nema pravo da se meša u izbor žene.“
„Žene pripadaju svugde gde se donose odluke. Žene ne bi trebale biti izuzetak“
Ginsburg je postala poznata i po čestim neslaganjem s većinom i odbijanjem većinski izglasanih odluka. Jedan je od takvih slučajeva bio ‘Ledbetter vs. Goodyear Tire Rubber Company 2007. godine. Ginsburg je tada iskoristila slučaj Lilly Ledbetter koja je svoju kompaniju koristila za rodnu diskriminaciju kako bi skrenula pažnju medija i javnosti na problem nejednakih plata žena i muškaraca. Umesto da je svoje neslaganje s većinom koja je stala uz kompaniju tiho izrazila, Ruth je komplikovani dokument sasvim prilagodila široj publici i pročitala ga javno.
Daljnji ‘boom’ izazvala je reakcijom na izbor Donalda Trumpa 2016. godine. Bila je najstariji sudija, gotovo vođa levog bloka i simbol otpora Trumpovim težnjama da oblikuje Vrhovni sud. U svetu pop kulture Ruth je postala zaštitno lice i ikona otpora ljudskih prava i feminizma. O njenom životu snimljen je film (On the Basis of Sex) i dokumentarac ‘RBG’ koji je osvojio nominaciju za Oscara.
Do kraja života Ruth Bader Ginsburg ostala je verna svom nadimku ‘Notorious RBG’. Ali ne zbog istupa, agresije ili napada, već notornom i nepokolebljivom strašću za borbu za osnovna ljudska prava.
Foto. Profimedia, IMDb
