Žene ispred svog vremena: Ruth Bader Ginsburg

Žene ispred svog vremena:
Ruth Bader Ginsburg

‘The Notorious RBG’ bio je nadimak Ruth Bader Ginsburg koji je najjednostavnije sažeo strahovitu borbu ove ikone feminizma i aktivistkinje za prava žena koja je obeležila poslednjih 40-ak godina sage o jednakosti polova, slobode govora i pravde. RBG preminula je 18. septembra 2020. u 87 godini života tokom kojeg je sebi prišila etiketu žene ispred svog vremena.

„Majka mi je rekla da budem dama, a to je za nju značilo ‘budi svoja osoba, budi nezavisna“

„Majka mi je rekla da budem dama. A to je za nju značilo ‘budi svoja osoba, budi nezavisna“, izjavila je jednom prilikom o svojoj majci Ceceliji koja je na nju imala presudan uticaj.

Ruth Bader rođena je 1933. godine, a njena majka je, uprkos periodu u kojem je živela i činjenici da ni sama nije pohađala fakultet, oduvek naglašavala Ruth važnost obrazovanja i nezavisnosti. Iz prve je ruke to buduća ikona feminizma i sudskog sistema naučila gledajući majku koja je radila u fabrici kako bi platila svom bratu fakultet. Detalj je to iz Ginsburginog detinjstva koji ju je do kraja života pratio i impresionirao. Očekivano, Ruth je briljirala u srednjoj školi što je Ceciliju uvek činilo ponosnom, ali nažalost, preminula je od raka dan pre ćerkine mature.

Od ponižavanja na Harvardu do sudije Vrhovnog suda

Nakon smrti majke, Ginsburg se još rigoroznije prihvatila akademskih uspeha, ređajući jedan za drugim. Diplomirala je 1954. kao najbolja studentikinja u generaciji, a tada se i udala za supruga Martina Ginsburga s kojim je ostala dugih 56 godina. Ubrzo je svoje obrazovanje stavila na čekanje kako bi osnovala porodicu s Martinom koji je, kako je volela reći, bio „jedini muškarac kojeg je zanimao i njen mozak.“ Prvo su dete dobili 1955. godine upravo kad je njen suprug morao da ode u vojsku. Međutim, za ‘Notorious RBG’ to nije bila prepreka da upiše Harvard i postane jedna od 9 žena u generaciji od 500 studenata. Čak i kad se Martin vratio i oboleo od raka testisa, Ruth je odlazila na njegova predavanja, pisala mu beleške i istovremeno bila najbolja studentkinja na univerzitetu.

Žena bez koje svest o ljudskim pravima ne bi bila ista na Harvardu je trpela beskrupulozno ponižavanje čak i od osoblja na najvišim pozicijama koji su i njoj i osam drugih žena tražili da objasne zašto su zauzele mesta muškarcima.

Nakon što se porodica preselila u New York, Ruth je diplomirala na pravnoj školi na Univerzitetu Columbia. Uz sav akademski prestiž i iskustvo nije uspevala da pronađe posao u advokatskim firmama na račun svog pola i činjenice da je bila majka. Uzastopan neuspeh trajao je uprkos izvrsnoj preporuci profesora. Ginsburg je jednom komentarisala: „Prvo, bila sam jevrejka. Drugo, bila sam žena. Ali ono ubitačno bilo je što sam bila majka četverogodišnjeg deteta.“

Tek je uz ogromnu pomoć jednog od profesora dobila stažiranje kod sudije Edmunda Palmierija. Usledilo je nekoliko ponuda advokatskih firmi, ali uvek s debelo nižom platom od muških kolega. Iz tog je razloga Ruth odlučila istražiti druge sfere prava koje su je zanimale što je rezultiralo saradnjom na projektu International Civil Procedure za vreme kojeg se potpuno posvetila istraživanju švedske kulture, živela je u Europi i istraživala građansko pravo i postupke. Ubrzo nakon povratka u SAD dobila je prvu ponudu za profesorku na Univerzitetu u Rutgersu. Zanimljiv je i tragičan detalj da je za vreme druge trudnoće počela nositi široku odeću iz straha da će joj Rutgers otkazati ugovor. Tu je poziciju ipak držala čak 10 godina nakon čega ju je Columbia pozvala da bude prva žena, profesorka na tom prestižnom fakultetu.

Ikona feminizma i ljudskih prava

Oduvek je ukazivala na probleme nejednakosti, a 1972. godine Ginsburg se pridružila Američkoj uniji građanskih sloboda (ACLU) na projektu za ženska prava. Počela je i zvanično zastupati ACLU za koji je ispred Vrhovnog suda iznela šest ključnih slučajeva o (ne)jednakosti polova od kojih je uspela izboriti čak pet. Stekla je reputaciju kao elokventna, staložena, ali zastrašujuće oštroumna advokatica.

„Ljudi me pitaju kad će biti dovoljno žena na Vrhovnom sudu – kažem im: ‘Kad ih bude devet“

U junu 1993. godine predsednik Bill Clinton predložio je Ruth Ginsburg u Vrhovni sud (od devet članova) kako bi zamenila Byrona Whitea. U kratkom je roku dobila veliku podršku i ušla u Vrhovni sud odlukom senata 96 naprama 3. Postala je druga žena u istoriji na toj poziciji i u većinski konzervativnom telu predstavljala je liberalni glas. Bila je jedna od najvažnijih aktera u ključnim slučajevima tokom duge dve decenije na Vrhovnom sudu.

Status ikone feminizma i pop kulture pridobila je konstantnom borbom za manjine i LBTGQ zajednicu. Svojim delovanjem uspela je izboriti i podržati finansiranje osoba s invaliditetom, legalizovati gay brak u svih 50 država, omogućiti jednakost ženama za prijavu na vojni institut u Virginiji (tada među zadnjim rezerviranim samo za muškarce), zalagala se za pravo žena za izbor i abortus objasnivši 2009. za New York Times da se radi o „osnovnom problemu da vlada nema pravo da se meša u izbor žene.“

„Žene pripadaju svugde gde se donose odluke. Žene ne bi trebale biti izuzetak“

Ginsburg je postala poznata i po čestim neslaganjem s većinom i odbijanjem većinski izglasanih odluka. Jedan je od takvih slučajeva bio ‘Ledbetter vs. Goodyear Tire Rubber Company 2007. godine. Ginsburg je tada iskoristila slučaj Lilly Ledbetter koja je svoju kompaniju koristila za rodnu diskriminaciju kako bi skrenula pažnju medija i javnosti na problem nejednakih plata žena i muškaraca. Umesto da je svoje neslaganje s većinom koja je stala uz kompaniju tiho izrazila, Ruth je komplikovani dokument sasvim prilagodila široj publici i pročitala ga javno.

Daljnji ‘boom’ izazvala je reakcijom na izbor Donalda Trumpa 2016. godine. Bila je najstariji sudija, gotovo vođa levog bloka i simbol otpora Trumpovim težnjama da oblikuje Vrhovni sud. U svetu pop kulture Ruth je postala zaštitno lice i ikona otpora ljudskih prava i feminizma. O njenom je životu 2018. snimljen film (On the Basis of Sex) i dokumentarac ‘RBG’ koji je osvojio nominaciju za Oscara.

Do kraja života Ruth Bader Ginsburg ostala je verna svom nadimku ‘Notorious RBG’, ali ne zbog istupa, agresije ili napada, već notornom i nepokolebljivom strašću za borbu za osnovna ljudska prava.

Foto. Profimedia.hr, IMDb

Učitati još
Zatvori