Amy Sherald
Telo druge i drugačije žene
Vrlo netipično je početi listu summer body art umetnicom koja se na svaki način trudi da telo i posebno telo druge i drugačije žene politizuje. Dok ovo pišemo nije prošlo ni pet sati od kako je Amy Sherald otkazala izložbu u Nacionalnoj galeriji portreta u Smithsonian muzeju u Vašingtonu, i to zbog potencijalne cenzure njene statue slobode kao crne trans žene.
Ovaj događaj je digao veliku buru u svetu umetnosti. Posebno zato što ju je prva dama Michelle Obama izabrala da naslika njen portret kao zvaničnu narudžbinu za Nacionalnu galeriju portreta u Vašingtonu.
Rođena na američkom jugu u Kolumbusu u državi Džordžija, Amy Sherald je slikarka koja dokumentuje savremeno afroameričko iskustvo u USA kroz portrete koji su upečatljivi i intimni. Magistrirala je slikarstvo i bila je prva žena i prva Afroamerikanka koja je ikada dobila glavnu nagradu na takmičenju za portrete Outwin Boochever 2016. godine od Nacionalne galerije portreta u Vašingtonu. Dobila je i nagradu Anonymous Was A Woman 2017. godine i nagradu Smithsonian Ingenuity 2019. godine. Koliko je Amy Sherald poznata znaćete ako kažemo da se njene slike nalaze na naslovnicama časopisa kao što je Vanity Fair.
Carrie Graber
Dugo toplo leto ili telo
Nasuprot slikama Amy Sherald, Carrie Graber drži se dalje od društvene ideje o umetnosti. Ova umetnica uporno slika samo slobodno vreme. Protagonistkinje njenih slika su žene koje rade trivijalne stvari ali atmosfera je uvek letnja. Bez suvišnih briga i bez dodatnih slojeva značenja.
Odrastajući u Južnoj Kaliforniji, Carrie Graber je otkrila da su vruća leta i tople, blistave boje odredile njen umetnički put. Ona je žanrovska slikarka savremene škole Južne Kalifornije, čiji prikazi svetlosti je svrstavaju u red luminista. Graber ima vidljiv uticaj Hudson River School – slikara iz 19. i početka 20. veka Sjedinjenih Država. Njihove su slike zasnovane na hvatanju svetlosnih efekata sunca i prirode u dramatičnim pejzažima. Iako se ovaj pokret specijalizovao za sve osim žanrovskih slika, Graber meša fascinaciju svetlošću iz 19. veka sa sopstvenom pop ikonografijom u tradiciji postmoderne hibridizacije.
Zaista, svetlost Južne Kalifornije je toliko drugačija od svetlosti drugih regiona. Stoga Graber daje omaž tradiciji luminista i Hudson River School, sa svojim zlatno-belim svetlom neba izvedenim verno i fluidno.
David Hockney
Subverzivnost letnjeg tela
Upravo je razlika između Južne Kalifornije i Engleske pitanje umetničke i političke vrednosti vizuelnog promišljanja Davida Hockneya. Upitan da prokomentariše svoju fascinaciju bazenima David Hockney je rekao:
U Engleskoj bi bazen bio viđen kao znak luksuza, jer klima u Engleskoj nije baš dobra za otvorene bazene. Ali u Južnoj Kaliforniji to nije tako — oni su jednostavno svuda i možete uživati u njima tokom cele godine.
Trenutno je u MSU u Beogradu otvorena izložba Davida Hockneya, umetnika koji je nekoliko decenija svoje karijere posvetio – bazenima. Hokni je sebe jednom opisao kao više kul od Vorhola, trajniji od Lusijena Frojda. Postavio je i svojevremeni rekord za najskuplju sliku koju je ikada prodao živi umetnik. Njegov Portret umetnika ili Bazen sa dve figure / Portrait of an Artist (Pool with Two Figures) prodat je 2018. godine za 90.312.500 dolara na aukciji koju je sprovela aukcijska kuća Christies. U Londonskom Lightroom-u, 2023. godine održana je interaktivna imerzivna izložba Davida Hockneya koja je bila vizuelni spektakl, naravno bazen je dominirao i VR realnošću.
Bazen je simbol luksuza, čak i kiča u umetnosti. Doprinosi objektivizaciji tela odnosno onome što Laura Mulvey naziva male gaze, ali Hockney uspeva da odoli ovom načinu gledanja. Depikcije bazena se kreću od inspiracije filmom Bigger Splash do postera za Olimpijske igre 1984 u Los Anđelesu. David Hockney pozicionira svoju interpretaciju summer body art estetike, negde između osvežavajuće i melanholične.
Ivana Živić
Summer body art u sobi punoj vode
Figuralno slikarstvo Ivane Živić je posebno upečatljivo i ako ste jednom videli njene slike, sigurno će te ih prepoznati uvek. Njena platna karakteriše istraživanje enterijera potopljenih pod vodom u jedinstvenoj mešavini realizma, fantazije i montaže. Izvedene sa izrazitim slikarskim umećem, koje uvlači posmatrače u nemoguće prostore uz plivačice koje podstiču istraživanje sveta emocija.
Ivana Živić je umetnica srednje generacije rođena u Sarajevu, a živi i radi u Beogradu. Diplomirala je slikarstvo 2004. godine na Fakultetu Likovne Umetnosti u Beogradu, odsek za slikarstvo, gde je i magistrirala. Stalna je članica ULUS-a, prisutna je na 24 samostalne i preko 60 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Dobitnica je nagrade za crtež Salona lepih umetnosti Francuske (Salon des Beaux Arts) 2019, nagrade iz crtačkog fonda Vladimir Veličković (2016), fondacije Dimitrije Bašičević Mangelos (2012), kao i mnogih drugih. Njeni radovi se nalaze u Wiener Städtische kolekciji savremene srpske umetnosti kao i u privatnim kolekcijama širom sveta.
Katarina Mrčela
Nesavršene i nesalomive
Kako pristupiti pitanju summer body art a da se ne upadne u kliše seksualizacije ženskog tela? Beogradska ilustratorka Katarina Mrčela još od 2020. godine istrajava u nastojanjima da pokaže iskustvo življenja u telu žene. Prikazuje sve nesavršenosti u naizgled savršenim apstraktnim prikazima žene. Ona vidi (i mi sa njom) pramenove kose koji ispadaju ispod kapice za kupanje, koleno koje kleca, stvarnu težinu u nogama… Telo u njenoj poetici nije idealno isklesano nego realno i različito žensko telo.
Mrčela se poigrava svakom, pa i simbolikom dana i noći. Sportske prizore skakačica smešta u noć, a bazen bez jasno omeđenih ivica može biti i morska obala.
Sportistkinje Katarine Mrčele pružaju nam osećaj težine održavanja tela u formi. Suprotstavlja se sloganima koji kažu da je do leta moguće imati savršeno telo. Iako atletska, tela njenih junakinja su nesavršena, asimetrična i unutar drugačih prizora i scena, ne uspevaju da postanu simbol nedostižnog telesnog i materijalnog uspeha.
Možda su baš zato njeni radovi izašli iz okvira ilustracije i postali bestselleri ženske umetničko kolekcionarske zajednice. Ako do sada nemate ni jedan print, pravo vreme je da uronite u svet ilustracija Katarine Mrčele koja je bed rotting tematizovala davno pre nego što je to postao IN termin generacije Z.
