Pogledali smo izložbu i saznali više o novoj postavci Muzeja savremene umetnosti u Beogradu pred jubilarni 60. rođendan

Muzej savremene umetnosti u Beogradu u subotu, 18. oktobra, svečano prikazuje novu postavku. Izložba Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945 je ujedno i ona kojom MSUB obeležava svoj jubilej, 60 godina. Budući da je reč o ovako značajnom jubileju, na otvaranju će se prisutnima pozdravnim govorom obratiti Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, o aktuelnoj izložbi Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900 – 1945. Ispred kustoskog tima govoriće Mišela Blanuša kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950. godine sa kojom je Journal tim imao zadovoljstvo da razgovara i ekskluzivno pogleda izložbu. Izložbu će svečanim govorom izložbu otvoriti predsednik Vlade, profesor doktor Đuro Macut.

U razgovoru sa kustoskinjom Mišelom Blanušom, vođeni kroz novu izložbu, saznali smo brojne interesantne detalje.

Suštinski, ovo je izložba koja je fokusirana na vrlo specifičan istorijski period – period pre i tik pred Drugi svetski rat. Period koji je predstavljen kroz više od 400 radova čak 150 autora. Izložba prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka u dijalogu sa društvenim, političkim i kulturnim promenama. Simbolizam, impresionizam, postkubistički izraz. Avangardni eksperimenti i konstruktivističke prakse, te različiti oblici realizma i angažovane umetnosti.

Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju. Saznali smo više o ratnim slikarima i teškim vremenima u kojima su živeli, o pauzi i potom periodu turbulentnih promena – kada se pojavljuje ideologija u smislu uticaja levo orijentisanih intelektualaca i umetnika koji kreću ka nekoj vrsti eksperimenta – avangardnom aktivitetu – u umetnosti i društvu.

Istaknuti slikari kao što su Bjelić i Šumanović su tada, takođe, ušli u period eksperimentisanja i pravili su dela na ivici apstrakcije.

Iako će se oni ubrzo posle toga vratiti figuraciji, pojaviće se umetnici okupljeni oko nadrealističkog kruga i eksperimentisaće na tom polju. Takođe, izlaziće i angažovani časopisi. Od Mišele smo čuli više i o realizmu u periodu 20-ih i 30-ih godina 20. veka, periodu kada su bile izražene tri forme. Takozvana realna predstava: čista linija, boja, format – bez obzira na temu. Magični realizam kao onaj koji na prvi pogled daje realnu sliku, a pozadina je nešto između sna i jave.

Pravi primer takvog slikarstva je Milena Pavlović-Barili – čiju smo izložbu početkom godine imali prilike da vidimo u MSUB-u.

Od rađanja moderne do podeljenosti i kriza 1930-ih – izložba paralelno istražuje i fenomene kao što su urbani život, građanski identitet, uloga umetnika u društvu, razvoj medija i novih oblika vizuelnog izraza, kao i prvih avangardnih artikulacija. Na izložbi će biti predstavljena i kolekcija društva umetnika grupe Zograf iz Srbije, grupe koja gaji takozvane srednjovekovne tradicije koja prožima to njihovo realističko slikarstvo.

Nakon obraćanja, od 18 časova pa sve do 23 časa biće omogućeno razgledanje nove izložbe Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900 – 1945 iz kolekcije Muzeja.

Izložba predstavlja prvi deo novog višegodišnjeg ciklusa koji ima za cilj da u tri zasebne, hronološki povezane celine prezentuje bogatstvo umetničkog nasleđa 20. i početka 21. veka kojom Muzej sagledava svoju kolekciju kroz prizmu društvenih, političkih i kulturnih okolnosti koje su je oblikovale.

Publika će imati priliku da se bolje upozna sa ključnim tokovima modernizacije umetnosti u regionalnom i međunarodnom kontekstu. Kustoskinje izložbe su Mišela Blanuša (kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950), dr Rajka Bošković (kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija) i Žaklina Ratković (kustoskinja Zbirke papirnog materijala – grafika, crtež, akvarel i dr.). Ono što je posebno interesantno jeste trajanje izložbe – ista će biti otvorena do 1. marta 2027. godine.

Kao prateći program svečanosti povodom Jubileja MSUB u 18 časova nastupiće Rozeta kvartet, gudački ansambl iz Beograda osnovan 2022. godine.

Kvartet čine četiri diplomirane muzičarke koje spajaju klasično obrazovanje sa savremenim pristupom muzici. Kroz obrade popularnih numera njihov cilj je da klasičnu muziku približe široj publici. Od 21 časova sledi DJ set Footworks Show-a, muzičkog brenda prepoznatljivog po savremenom house zvuku i jedinstvenom vizuelnom identitetu pod crvenim svetlima. Kroz pažljivo kurirane događaje, Footworks spaja umetnost, ritam i energiju publike u prepoznatljiv audio-vizuelni doživljaj. Svako izdanje predstavlja iskustvo u kojem muzika postaje pokret, a scena – prostor izraza.

U okviru programa obeležavanja jubileja, u Muzeju savremene umetnosti, od četvrtka 6. novembra publici će biti dostupne još dve izložbe.

To su Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta i Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost. Prva izložba će po prvi put integralno predstaviti portfolije Klare Siprel i Pola Stranda iz svoje kolekcije, dospelih u Muzej diplomatskom razmenom osamdesetih godina. Kustoskinja je Una Popović, kustos Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija. Izložba Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost se realizuje u okviru ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU. Ona donosi retrospektivu jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka (kustoskinja je dr Rajka Bošković).

Obe izložbe biće otvorene do 2. marta 2026. godine.

Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih autora, kolekcija Muzeja savremene umetnosti jedna je od najvrednijih umetničkih zbirki u regionu, dok nove izložbe dodatno naglašavaju njegovu ulogu u očuvanju i tumačenju umetničkog nasleđa. Tokom šest decenija rada, MSUB je bio i ostao mesto susreta umetnosti i publike, istraživanja i tumačenja kulturne istorije 20. i 21. veka. Povodom jubileja, nove izložbe otvaraju pred publikom raznovrsne poglede na umetnost i njene tokove.

Foto: Muzej savremene umetnosti u Beogradu / Instagram (@msub_mocab)