Tvoja poslednja izložba Youth, otvorena je 13. septembra u jeku Miholjskog leta u galeriji Novembar, reci nam nešto više o procesu stvaranja, kada su nastala platna koja ćemo imati prilike da vidimo do 12. oktobra?
Prve fotografije, skice, zabeležene su 2020. godine, u jeku korone i izolacije. Tada smo svi iznenada ostali bez svakodnevne dinamike grada, i vreme provedeno u prirodi postalo je nešto što smo svi priželjkivali. Ratno ostrvo, oaza u srcu Beograda, postalo je utočište od gradske vreline, ali i od neizvesnosti i straha koji su nas tada okruživali.
U tim uslovima počeli su da nastaju prvi zapisi – analogne fotografije i snimci sa telefona, koji su kasnije poslužili kao osnova za slike. Sama platna su nastajala nešto kasnije, tokom 2021. godine, kada smo iznajmili atelje u zgradi Jugošpeda. Tada sam prvi put, posle dužeg vremena, imala uslove da u kontinuitetu slikam, razmišljam i razvijam ciklus. Bio je to najlepši atelje na svetu.
Zgrada BIGZ-a, koja je više od dve decenije bila centar za umetnike, muzičare i celokupnu alternativnu scenu Beograda, prodata je 2021. godine. Nakon toga, veliki broj stvaralaca preselio se, na neodređeno vreme, u zgradu Jugošpeda, iz koje smo, međutim, iseljeni 2024. godine. Uprkos svim naporima i raznim inicijativama, od tada Grad nije ponudio nijedan prostor koji bi umetnici i muzičari mogli da iznajmljuju po subvencionisanim cenama. Ostajemo bez prostora za rad i bez zvaničnog priznanja da ovakav vid kulturnog stvaralaštva zaslužuje sistemsku podršku.
Šta je za tebe osnovna emocija mladosti?
Za mene je osnovna emocija mladosti neustrašivost i snaga, čiji je zbir – sloboda. Vremenom nas život nauči oprezu i potrebi da se čuvamo, što jeste zrelost, dok mladost ostaje sinonim za neustrašivost.
Premda slikaš stvarne ljude i predele, čini se kao da ih tvoja umetnost vraća u polje fantazije? Da li je beleženje, sećanje jedan novi nivo mašte, daleko od stvarnosti koju prikazuje?
Iako polazim od stvarnih ljudi i predela, moj rad predstavlja reakciju na svet oko mene, ali i na unutrašnje stanje koje to okruženje pokreće. Fotografiju koristim kao referentnu tačku. Često su to snimci nastali u svakodnevnim situacijama, na proslavama ili čak krišom, voajeristički. Kroz sliku ti prizori gube jasnoću i postaju zamagljeni, na granici između sećanja i osećanja. Upravo u toj zoni između stvarnog i zamišljenog, između dokumenta i emocije, otvara se prostor za maštu i fantaziju.
Imaš zaista poseban talenat da udaljene pejzaže učiniš bliskim, gotovo intimnim, šta je zajedničko za Brazil, Island, Pariske muzeje ili Veliko ratno ostrvo?
Sve ove destinacije deo su mog ličnog iskustva. Reč je o trenucima i mestima koja su za mene imala posebnu vrednost, i upravo zato ih prenosim na platno. Kroz slikarski proces oni postaju univerzalni – transformišu se u prizore koje posmatrač može da doživi intimno, da ih tumači kroz sopstvena sećanja, emocije i imaginaciju.
Koliki udeo u tvom vizuelnom stvaralaštvu ima muzika? U kom su odnosu ova dva sveta?
Muzika i vizuelno stvaralaštvo za mene su neraskidivo povezani. Ta dva sveta se međusobno prožimaju i istovremeno su aktivni u mom životu. Pored slikarstva, bavim se i DJ-ingom, a vikendi su uglavnom posvećeni muzici. Ona je uvek prisutna, kao i umetnost – bilo da je posmatram, istražujem, stvaram ili promišljam.
Da je Youth traka, koja bi bila?
Da je Youth traka, bila bi „People Have the Power“ od Patti Smith.
Upravo ta pesma mi prva pada na pamet jer nosi snagu zajedništva, otpora i vere u promenu. U skladu je s trenutnom situacijom i nadahnućem koje su studenti pokrenuli u svima nama. Podseća da prava snaga leži u narodu, u solidarnosti i zajedničkom delovanju.
Sa kolegama vodiš U10, izlagački prostor koji je po mnogim kriterijumima uspostavio novi pristup savremenoj galeriji – od umetnika za umetnike, rečju etičan i otvoren, siguran prostor, a nekada i stvarno utočište. Koliko je za tebe važan taj, galerijski, deo angažovanja, šta ti donosi?
Najlepša stvar koja nam se dogodila jeste upravo mogućnost da vodimo U10, ne samo kao izlagački prostor već i kao prostor kolegijalnosti koji smo zajedno gradili od samog početka. Bez osećaja zajedništva i međusobne podrške, ništa ne bi izgledalo ovako kako izgleda danas.
U10 je nastao iz potrebe da umetnici imaju prostor za izražavanje, izvan institucionalnih i tržišnih okvira.
Taj prostor nas je oblikovao jednako koliko smo i mi oblikovali njega. U10 mi je važan jer otvara prostor za razmenu, učenje i izgradnju umetničke zajednice i scene. Iskustvo, znanje i odnosi koje smo sticali kroz poverenje i saradnju tokom ovih trinaest godina neprocenjivo su oblikovali moj umetnički i lični identitet. Bez tog iskustva, ne bih bila tu gde sam danas.
Da li misliš da se umetnici nove generacije odlikuju međusobnim saradnjama, na svim nivoima? Ko su tvoji omiljeni saradnici (pomeni neke umetnike, kustosa, prostore, dizajnere za koje publika treba da zna)
Mislim da nova generacija umetnika sve više pokazuje spremnost za međusobnu saradnju, razmenu znanja i zajedničko preuzimanje odgovornosti. Takvi oblici delovanja deluju mi ne samo inspirativno, već i kao neophodni u savremenom kontekstu.
Već četvrtu godinu zaredom sprovodimo projekat Podijum – konkurs je trenutno otvoren – koji upravo podstiče ovakav vid kolektivnog rada. Kroz konkurs biramo mlade kolektive koji tokom leta dobijaju punu autonomiju u prostoru U10, sa namerom da samostalno osmisle i realizuju svoj program. Podijum nije samo prilika za izlaganje, već i za razvoj organizacionih, kustoskih i timskih veština, uz našu mentorsku podršku. Prvi kolektiv činili su istoričari umetnosti: Jovana Trifulješko, Nevena Bogojević, Kristina Armuš, Bojana Jovanović i Stefan Ralević.
Od umetničkih kolektiva bih posebno izdvojila Društvo udružene odgovornosti, čiji rad vidim kao primer promišljenog i aktivnog delovanja u zajednici. Takođe, Bijenale mladih smatram važnom i potrebnom platformom za vidljivost, umrežavanje i dalji razvoj mladih umetnika, umetnica, kustoskinja i kustosa.
Koji bi bio savet za mlade kolekcionare, kako da se snađu u svetu umetnosti u kome je teško i onima koji su profesionalno uključeni?
Podržavajući mlade stvaraoce koji se upuštaju u taj isti svet, omogućavate im da opstanu i nastave da se bave umetnošću.
Želja za sledeću godinu?
Da odgovorni – odgovaraju.
Hvala ti, Marija!
Foto: Ljubaznošću umetnice, portret je fotografisala Marijana Janković, a fotografije slika je fotografisao Bojan Stanojević.
Instagram: Marija Šević
Web: www.marijasevic.com
