Na ovogodišnjem London Design Festivalu (LDF 2025), odsustvo spektakularnih lansiranja velikih brendova otvorilo je prostor koji je mlada generacija dizajnera iskoristila sa zavidnom odlučnošću. Umesto raskošnih scenografija i marketinških spektakala, publika je dobila ono što je suštinski smisao dizajna – iskrenu potragu za formom, funkcijom i novim načinima proizvodnje. Organizatori festivala su jasno prepoznali promenu: broj prijava mladih autora bio je, kako navodi Duncan Riches iz Shoreditch Design Triangle, veći nego u poslednjih deset godina. To nas nikako ne iznenađuje. London se ponovo pokazao kao mesto gde dizajn ne nastaje iz ugla tržišta, već iz potrebe da se preispita status quo.
Ovogodišnji festival potvrdio je da je dizajn alat komunikacije, politički i društveni gest. Mladi dizajneri su prikazali nove načine razmišljanja o prostoru, materijalu i zajedničkom delovanju. Shodno tome, nakon kratke analize, izdvojili smo pet dizajnerskih studija koji oblikuju budućnost savremenog izraza ove kategorije umetnosti.
Akasaki & Vanhuyse
Japansko-francuski tandem Kenta Akasaki i Astrid Vanhuyse predstavio je Tableau stolicu u sklopu izložbe u prodavnici Tokyobike u Shoreditchu. Njihov rad se ne oslanja na estetski efekat, već na disciplinovanu jednostavnost. Drvene daske identične širine, gde razlike u teksturi i tonu drveta postaju glavni vizuelni element. Akasaki & Vanhuyse su izgradili reputaciju na spoju tehnologije i ručnog rada, a njihov pristup podseća na rane faze studija Barber Osgerby — neograničeni eksperiment u okviru savršene konstrukcije. Njihov značaj leži u sposobnosti da u digitalno doba zadrže analogni senzibilitet i poštu prema materijalu.
Odd Universe
Studio Odd Universe čine Jutta Goessl i Philip Schütz, bivši dizajner Snøhette. Projekat Peepers, stolica i pomoćni sto u jednom, izrađena od recikliranog aluminijuma, postao je simbol pokretne izložbe A Seat at the Table. Njihov dizajn nije samo fizički lagan, već i konceptualno oslobođen: fleksibilan, prenosiv, lako uklopiv u različite prostore. Odd Universe predstavlja novu vrstu minimalizma, ne onaj estetski, već održivi, u kojem funkcija postaje izraz društvene odgovornosti.
Lucie Reuter
Arhitektkinja Lucie Reuter je u Shoreditchu predstavila aluminijumski T-joint sistem koji omogućava sklapanje nameštaja bez vijaka, alata ili lepka. Njena istraživanja o spojevima predstavljaju tihu, ali fundamentalnu revoluciju. Konstrukcija postaje demokratičnija, prenosiva, lakša za rastavljanje i reciklažu. U vremenu kada industrija pokušava da smanji otpad, Reuter nudi rešenje koje spaja inženjersku preciznost i ekološku svest. Njena preciznost i minimalistička estetika podsećaju da inovacija ne mora biti glasna da bi promenila paradigmu.
María Bravo
Mlada meksička dizajnerka María Bravo, diplomkinja Royal College of Art, donela je jednu od najupečatljivijih inovacija festivala. Njen projekat u galeriji Aram, u okviru izložbe Beyond Foam, predstavlja 3D-štampani materijal kao alternativu poliuretanskoj peni. Objekti koje je Bravo izložila imaju gotovo organsku mekoću, nalik segmentima tela koji se mogu modularno spajati. Njen rad nagoveštava budućnost nameštaja koji se može adaptirati, reciklirati i razvijati zajedno s korisnikom. Bravo je među onima koji transformišu održivost iz teorijskog pojma u stvarni estetski princip.
Darren Appiagyei
Londonski umetnik i stolar Darren Appiagyei predstavio je seriju ručno oblikovanih drvenih posuda u okviru izložbe Mirroring Dialogue u Brompton Design Districtu. Njegov proces, koji uključuje tehniku pirografije (spaljivanja detaljnih tačkastih šara na površinu drveta), evocira afričku umetničku tradiciju, ali je istovremeno duboko savremen. Appiagyei koristi drvo koje bi inače završilo kao otpad, i kroz ritual obrade i teksture vraća mu dostojanstvo. Njegov rad na LDF 2025 pokazuje kako se identitet može čitati kroz materijal – drvo postaje metafora trajanja i pripadanja.
LDF 2025 je bio manifest nove etike dizajna. U fokusu je bila saradnja, reciklaža, fleksibilnost i kulturna raznolikost. Mladi dizajneri koji su se pojavili ove godine jasno poručuju. dizajn više nije privilegija studija sa milionima funti budžeta, već alat za preispitivanje svakodnevnog života. Dok korporacije mere uspeh kroz tržišne udjele, nova generacija meri ga kroz relevantnost ideje.
Foto: Instagram (@akasaki_vanhuyse, @odduniverse.xyz, @maria.brvo)
