Da li su KAWS i Andy Warhol umetnost učinili dostupnom svima ili su stvorili novi oblik elitizma?

Kada je Andy Warhol 1962. naslikao konzervu Campbell supe, svet je prvi put video sliku svoje svakodnevice u galerijskom prostoru. Umetnost, makar simbolično, prestala je da bude domen privilegovanih. Pojedini analitičari tvrde da je ovaj dijalog pola veka kasnije nastavio umetnik čiji su radovi postali neizostavna praksa popularne kulture. Na pitanje kome zapravo pripada umetnost reklo bi se da su obojica odgovorili istim gestom – demokratizacijom slike. Warhol je preuzeo vizuelni jezik reklame i serijske proizvodnje, a KAWS ga je preneo u digitalnu i komercijalnu ekonomiju modernog doba. Ipak, između njihovih poruka i tržišnih ishoda, zjapi paradoks – da li umetnost koja se pozicionira kao umetnost za sve zaista postaje dostupna svima ili samo menja način na koji se luksuz konzumira?

Ukoliko ste se na trenutak zapitali šta nas je podstaklo na razmišljanje o tački preplitanja ova dva umetnika, reč je o saradnji KAWS x Andy Warhola kroz kolekciju brenda Uniqlo.

Od fabrike do fabrikovane slike

Andy Warhol je svoj studio u Njujorku nazvao The Factory. I to nije bila metafora – umetnost se u njemu zaista proizvodila. Serigrafije Marilyn Monroe, Brillo kutije, Campbell supe – sve su to industrijski objekti pretvoreni u galerijske simbole. Njegov rad je rušio granicu između visoke umetnosti i svakodnevnog života, ali je istovremeno uspostavljao novi model umetničkog tržišta, u kojem je sama ideja reprodukcije postala roba. Tvrdio je i da dobar biznis jeste najbolja umetnost.

Time nije pozivao na cinizam, već na suočavanje sa stvarnošću – umetnost je oduvek bila i ekonomski čin. Otvorio je vrata novoj estetici kapitalizma, u kojoj umetnik više nije izolovan od tržišta, već njegov aktivni učesnik. No, njegova ironija često se pogrešno čita. Warhol na kraju dana nije ponudio rešenje, stvorio je ogledalo. Umetnost je time možda postala vidljivija, ne nužno i dostupnija. Galerije su nastavile da diktiraju vrednost, a Warholove slike, nekada subverzivne, danas su sinonim za status.

Digitalna verzija iste ideje

Brian Donnelly, poznat pod pseudonimom KAWS, prešao je put od anonimnog uličnog umetnika do globalnog fenomena čiji radovi balansiraju između pop ikone i luksuznog brenda. Njegove figure sa X očima postoje kao skulpture u muzejima, minijaturne igračke, NFT-jevi i printovi, ali i kao majice koje se prodaju u Uniqlo prodavnicama širom sveta. U teoriji, to može da se definiše kao demokratizacija umetnosti – kupac u Uniqlo radnji može posedovati delo istog umetnika čiji originali dostižu milionske iznose.

U praksi, to je sofisticiran oblik tržišnog prilagođavanja. Umetnost više ne mora da se nalazi u galeriji da bi ostala luksuzna. KAWS je baš poput Warhola, shvatio da savremeni konzumerizam ne funkcioniše kroz ekskluzivnost, već kroz dostupnu aspiraciju. Njegova umetnost ne odvaja mase od elite – ona ih spaja kroz zajednički sistem želja.

Novo lice pristupačnosti

Umetnost za sve u 21. veku ne znači nužno umetnost dostupna svima. Ova paradigma označava umetnost koja komunicira univerzalno kroz brendove, društvene mreže, kolaboracije i digitalne medije. To je nova vrsta demokratizacije – vizuelna, ne ekonomska. Svet KAWS-a i Warhola nije otvorio galerije siromašnima, ali jeste otvorio svet estetike onima koji su do tada bili posmatrači. Umetnost je postala deo svakodnevice, makar kao reprodukcija na majici ili filter u AR aplikaciji. Stoga, upravo oni ostaju svedoci promene u razumevanju iste – od sakralnog do serijskog, od jedinstvenog do masovno umnoženog.

Foto: Instagram (@kaws, @warholfoundation, @uniqlo.ut)