Jugoslovenske arhitektkinje i njihovi
(brutalistički) projekti

Dok je arhitektura često bila domen muške dominacije, jugoslovenske arhitektice su svojim radovima dokazale da je umetnost oblikovanja prostora – prepunog ideja, kulturnih tragova i ambicija – ravnopravna teritorija za oba pola. Iako se često zaboravljaju u tradicionalnim narativima o arhitekturi, žene iz bivše Jugoslavije ostavile su neizbrisiv trag na gradovima, oblikujući siluete u kojima su se prepoznavale generacije, a mnoge od njihovih građevina i danas svedoče o snazi, modernizmu i društvenim promenama tog vremena. Njihovi projekti su ujedno odraz duhovnog i kulturnog identiteta koji je bio u stalnoj potrazi za ravnotežom između tradicije i modernosti.

Od samostalnih projektantskih dela do dugoročnih saradnji sa značajnim arhitektonskim grupama, jugoslovenske arhitektice su briljirale u različitim disciplinama. Od stambenih objekata, preko industrijskih i kulturnih centara, do monumentalnih zdanja koja su predstavljala ideje o kolektivnoj budućnosti. Njihovi radovi su prenosili i sociopolitičke poruke tog vremena, stvarajući prepoznatljive simbole koji i danas čine vitalnu baštinu jugoslovenskog modernizma. Kroz stvaranje prostora koji je bio u skladu s potrebama i željama građana, one su oblikovale gradove i zajednice. Tako kreirajući mesto u kojem je funkcionalnost imala jednaku težinu kao i estetika.

• Kana Radević

Kana Radević je bila pionirka jugoslovenskog modernizma i jedan od najvažnijih arhitekata druge polovine 20. veka. Kana je često radila na projektima koji su oblikovali javne i komercijalne prostore, ali je njena sposobnost da poveže estetske i društvene aspekte arhitekture ono što je najviše izdvajalo njen rad. Jedan od najpoznatijih njenih projekata jeste Bor zgrada u Mojkovcu. To je modernistička građevina koja je koristila konkretne materijale u inovativnim oblicima, sa akcentom na jednostavnost i funkcionalnost. Što je, u suštini, bilo karakteristično za arhitekturu tog perioda.

Još jedan od njenih značajnih projekata je Hotel Zlatibor, koji je završen 1981. godine. Ovaj objekat je isticao modernistički dizajn, s jasno definisanim linijama, velikim prozorima koji su omogućavali prirodnu svetlost. Hotel je odražavao njen stil, koji je bio sažet u jednostavnosti i estetici. Ona je takođe bila odgovorna za Hotel Podgorica. Ovaj objekat, sa karakterističnim jednostavnim, ali snažnim linijama, ostao je jedan od simbola arhitekture tog vremena.

• Ljiljana Bakić

Ljiljana Bakić bila je među najistaknutijim arhitekticama bivše Jugoslavije, poznata po svom radu na projektima koji su činili temelj savremene urbane infrastrukture i kulturnih objekata. Svaki njen projekat je imao duboko ukorenjenu društvenu dimenziju, osmišljen da doprinese i unapredi svakodnevni život građana. Najveći pečat ostavila je radom na Hali Pionir u Beogradu, jednom od ključnih objekata za sportske i kulturne događaje u bivšoj Jugoslaviji. Ovaj projekat je bio istovremeno modernistički i funkcionalan, sa prostranim unutrašnjim prostorima koji su omogućili različite namene. Od koncerata do sportskih takmičenja.

Jedan od njenih najvažnijih internacionalnih projekata bio je Sheraton Hotel u Harareu, Zimbabve, koji je, s obzirom na njegovu funkciju kao luksuznog hotela, odražavao stil koji je bio u skladu sa savremenim potrebama i visokom estetikom. Bakićeva je, kroz ovaj projekat, usmerila svoju pažnju na stvaranje prostora koji doprinosi i oblikovanju urbanog identiteta grada. Ovaj hotel je bio značajan simbol njenog međunarodnog uspeha.

• Vera Ćirković

Rad Vere Ćirković je predstavljao most između bogate kulturne baštine i novih arhitektonskih pravaca. Njen projekt za Istočnu kapiju Beograda predstavljao je svojevrsni odgovor na izazove savremene arhitekture. U skladu sa specifičnostima grada i njegove istorijske baštine. Vera Ćirković je ovu kapiju projektovala kao simbiozu između tradicije i modernizma. Tako kreirajući prostor koji je bio funkcionalan, ali i bogat simbolikom koja je povezivala Beograd sa njegovom prošlom i savremenom dimenzijom.

Njen pristup je bio duboko ukorenjen u ideji da arhitektura mora biti utemeljena u lokalnom kontekstu, ali i otvorena za inovacije i modernizaciju. Vera Ćirković je kroz svaki svoj projekat nastojala da arhitektura postane živahna slika savremenog društva, koja je ujedno bila i oda tradiciji. I izazov za budućnost.

Foto: Nikola Ćirković; Instagram: @cirkanye, @kanaradevic, @marivs.bln, @maciejdusiciel, @hotelpodgorica, @spaceisthecosmicplace, @african_brutalism, @brutalistbeton, @belgrade__socialist_modernism