BRT.Belgrade je nastao iz potrebe da se sačuva duh grada koji se menja. U svetu gde se sve brzo ruši i gradi, Milan Stepanović i Bojan Kraka odlučili su da stanu, pogledaju oko sebe i u betonu pronađu poeziju. Njihove minijaturne skulpture brutalističkih zdanja nisu samo predmeti one su uspomene, priče o detinjstvu, arhitekturi i vremenu koje je oblikovalo Beograd.
Kako je nastao BRT.Belgrade?
BRT. Belgrade je nastao iz iskrene želje dvojice mladih umetnika, Milana Stepanovića i Bojana Kraka, da sačuvaju duh jednog često zanemarenog Beograda. Iz ljubavi prema brutalističkoj arhitekturi i betonu kao materijalu, rodila se ideja da ikonične zgrade poput Ruda, Genexa, Toblerona i Hotela Jugoslavija pretočimo u male, betonske skulpture. Tako je nastao brend koji je spoj poštovanja prema arhitekturi i umetničke igre. Omaž gradu koji živi i u svojim betonskim oblicima.
Inspiraciju smo pronašli u brutalističkim zdanjima koja su nekada ponosno oblikovala lice grada. Rudo, Genex, Toblerone, Hotel Jugoslavija… Ta arhitektura, često pogrešno shvaćena, u sebi nosi neku sirovu lepotu, težinu epohe i tihu snagu betona koji traje.
Beton reč koja najbolje opisuje sve što radimo. Materijal je tvrd, nepokolebljiv, ali i beskrajno zahvalan kada mu se pristupi s ljubavlju i strpljenjem. On nam je zadavao najviše glavobolja, ali je upravo on zaokružio naš koncept, dao mu ton i dušu.
Šta vas je inspirisalo da počnete da pravite makete baš beogradskih zgrada, a ne svetskih arhitektonskih ikona?
U svetu u kojem svi gledaju napolje, nama je bilo važnije da pogledamo unutra. U ono što nas svakodnevno okružuje, u arhitekturu koja nosi priče generacija, u beton koji pamti vreme. Praviti makete beogradskih zgrada za nas je način da odamo priznanje gradu koji nas je oblikovao.
To nije samo omaž brutalizmu, već i jedan lični čin ljubavi prema Beogradu. Da kroz umetnost sačuvamo njegovu slojevitost, njegovu hladnu lepotu i njegovu postojanost, onu koju ponekad prepoznaju samo oni koji ga zaista vole.
Da li je BRT.Belgrade više umetnički projekat, omaž arhitekturi Beograda ili spoj oba?
Rekli bismo da je BRT.Belgrade spoj oba. Sve je počelo kao omaž beogradskom brutalizmu i arhitekturi koja je obeležila jedan period grada, ali se vremenom pretvorilo u umetnički projekat kroz koji izražavamo naš pogled na Beograd.
Naše skulpture nisu samo modeli zgrada, već pokušaj da prikažemo njihovu vrednost i lepotu na drugačiji način. Brutalizam mnogi doživljavaju kao hladan i težak, ali mi u njemu vidimo karakter, snagu i priču o vremenu u kojem je nastao.
Zato BRT.Belgrade nije ni samo umetnost, ni samo omaž već kombinacija oba pristupa, kroz koju pokušavamo da sačuvamo duh grada i pokažemo da i beton može imati emociju.
Kako ste došli na ideju da koristite beton i armaturu kao glavni material?
Od samog početka želeli smo da radimo sa materijalom koji najbolje odražava samu suštinu brutalističkih zgrada. Njihovu težinu, čvrstinu i hladnu estetiku. Beton nam je delovao kao logičan izbor jer omogućava da minijaturne verzije zgrada zadrže osećaj stvarne arhitekture.
Možete li nas provesti kroz proces izrade jedne skulpture, od prve ideje do finalnog proizvoda?
Sve počinje izborom zgrade koju želimo da prenesemo u minijaturu. U Beogradu ih ima mnogo, pa biramo one koje imaju posebnu priču ili oblik. Nakon toga pravimo model u manjoj skali i kreiramo silikonski kalup koji će služiti za izlivanje betona.
Sledeći korak je probno izlivanje, gde proveravamo proporcije i detalje, i po potrebi pravimo manje izmene. Kada je prvi odlivak zadovoljavajući, proizvodnja ostalih primeraka ide mnogo brže. Na kraju dolazi sušenje, pakovanje i priprema za isporuku.
Bitno je napomenuti da je beton nepredvidiv. Svaki komad zahteva pažnju i vreme, ali upravo ta nesavršenost i daje skulpturama autentičnost i karakter.
Koliko vremena je potrebno da se napravi Genex kula u vašoj verziji?
Za samu proizvodnju i sušenje betona potrebno je obično dva do tri dana, bez obzira na veličinu skulpture. Prvi i najduži korak je pravljenje 3D modela i kalupa, jer od tih izmena zavisi sve kasnije. Kada je to završeno, izlivanje sledećih primeraka ide znatno brže, a svaka skulptura i dalje nosi autentičnu težinu i karakter pravog brutalističkog objekta.
Da li svaka skulptura izlazi identično ili je svaka ručno jedinstvena?
Po pravilu bi trebalo da je svaka skulptura identična, s obzirom da ih radimo na kalup, međutim nije tako. Svaka skulptura u procesu pravljenja dobije neke svoje specifičnosti, nekad su to drugačija tekstura u nekim delovima, drugačija nijansa sive boje ili poneki balončić od vazduha.
Kako birate koje zgrade iz Beograda ćete predstaviti?
Hvala na ovom pitanju, ovo je nešto što dosta ljudi ne zna. Napravili smo više modela od onih koje smo predstavili do sada ali jednostavno nisu bili dovoljno dobri za predstavljanje našoj piblici. Naš najvažniji kriterijum je da se skulptura nama sviđa. Kao i da vidimo da je dostojan način reprezentuje pravu zgradu na osnovu koje smo je napravili.
Iako ovo znači da ponekad prođe malo više vremena do predstavljanja novog modela, mi znamo da naša publika ima razumevanja za to i strpljivo čeka da sve uradimo kako treba i napravimo novi model.
Postoji li zgrada koju još niste uradili, a jedva čekate da je pretvorite u beton?
Apsolutno da. Neke zgrade Brt.Belgrade ekipe stoje visoko na listi favorita ali još razmišljamo koji bi bio pravi način da se ona pretvore u skulpturu pa ih zato nismo još napravili. Spomenik Kosmaj, je bio jedan od njih. Zahtevao je mnogo više znanja i iskustva u radu od onog koje smo imali na početku pa je jednostavno morao da sačeka pravi trenutak. Na kraju smo uspeli da prevaziđemo određene tehničke izazove. Nadamo se da će tako biti i sa ostalima.
Da li imate omiljenu beogradsku građevinu i zašto baš nju?
Uvek je nezahvalno izabrati konkretno jednu zgradu kao favorita jer sve one, kao skupina, grade jednu sliku Beograda koja je specifična samo za naš glavni grad. Međutim, ukoliko baš moramo da se opredelimo za jednu to bi verovatno bila Istočna kapija Beograda – Rudo. To je zgrada koja nas je inspirisala na sve ovo na početku i koja takođe predstavlja kapiju grada ali njen oblik nije toliko očigledno sličan kapiji već bi mogao da se sagleda i kao neka vrsta portala.
Svakako ko god da je bio na centralnom platou ogromnih solitera Rudo 1, 2 i 3 će definitivno razumeti kada kažemo da je osećaj jednostavno monumentalan.
Kako biste opisali Beograd u tri reči?
Ka betonskoj utopiji.
To je bio naslov muzejske izložbe Jugoslovenske arhitekture (1948-1980) u muzeju moderne umetnosti u Njujorku 2018. godine. S obzirom da je Beograd bio glavni grad Jugoslavije, najviše je poprimio duh ove rečenice pa je samim tim i danas prestonica brutalizma.
Foto: Instagram (@brt.bgd)
