Kako je Devojčica sa crvenim balonom postala delo koje vredi još više – upravo zato što je uništeno.
Svi se sećamo jednog od najneočekivanijih trenutaka u istoriji aukcija. Naime, Banksyjeva čuvena slika Devojčica sa crvenim balonom sama se uništila nekoliko sekundi nakon što je prodata u londonskoj aukcijskoj kući Sotheby’s za više od 1,02 miliona funti. Dok su prisutni gledali u neverici, platno je polako počelo da prolazi kroz skriveni sekač papira koji je umetnik ranije ugradio u ram.
Reakcije su bile podeljene. Dok su jedni govorili o genijalnom umetničkom činu i najpamtljivijoj umetničkoj šali decenije, drugi su sumnjičavo tvrdili da je sve to bio unapred planiran performans, možda čak i u dogovoru sa aukcijskom kućom. Ipak, Sotheby’s se ogradio od bilo kakvog učešća, a Banksy je ubrzo na Instagramu objavio citat Pabla Pikasa:
Potreba da se uništi je takođe stvaralačka potreba.
Paradoksalno, uništavanje slike zapravo je povećalo njenu vrednost za oko 20%. Ironija, baš onakva kakvu Banksy najviše voli.
Umetnik koji je voleo da upada u muzeje
Banksyjeva destruktivna Devojčica sa crvenim balonom samo je najpoznatiji primer njegovih umetničkih sabotaža. Još od početka 2000-ih, ovaj anonimni umetnik iz Bristola poznat je po tome što ulazi u svetske muzeje i galerije. Ne kao posetilac, već kao neko ko tajno postavlja sopstvena dela.
Tate Britain, London (2003)
Maskiran i sa velikim paketom u rukama, Banksy je ušetao u galeriju Tate Britain i okačio sopstveno delo pored čuvenih pejzaža iz 19. veka. Na slici pod nazivom Crimewatch UK Has Ruined the Countryside For All of Us, miran prizor prirode presečen je policijskom trakom. Delo je ubrzo sklonjeno, ali fotografije akcije su obišle svet.
Louvre, Pariz (2004)
Sledeće godine, odlučio je da poseti najčuveniji muzej na svetu. Njegova verzija Mona Lize imala je žuti, kiselo-nasmejani acid smiley umesto originalnog lica, a nazvao ju je Mona Lisa Smile. Kasnije je ovo delo prodato na aukciji za više od 56.000 funti.
Prirodnjački muzej, London (2004)
U ulozi lažnog kustosa, umetnik je uneo prepariranog pacova s rancem i mikrofonom. Delo nazvano Banksus Militus Ratus. Uz natpis our time will come, postavio ga je pored pravih eksponata. Zbunjenost osoblja bila je tolika da su mislili da je deo stalne postavke.
Britanski muzej, London (2005)
Ovoga puta žrtva je bio Britanski muzej. Banksy je u njega uneo komad kamena na kojem je u stilu praistorijskih crteža naslikao figuru čoveka koji gura kolica iz supermarketa. Delo pod nazivom Peckham Rock stajalo je izloženo čak tri dana pre nego što su kustosi shvatili da nešto nije u redu. Kasnije je komad postao deo zvanične postavke, kao simbol muzejske ironije.
Disneyland, Florida (2006)
Na vrhuncu globalne slave, Banksy je u američkom Disneylandu postavio lutku u narandžastom zatvorskom odelu, simbol zatvorenika iz Gvantanama. Skulptura je ubrzo uklonjena, ali poruka o političkoj hipokriziji ostala je da odjekuje.
Granica između šale i umetnosti
Da li Banksy samo provocira, ili nam zapravo pokazuje koliko su sistem i tržište umetnosti apsurdni? Možda i jedno i drugo. Bilo da ga posmatrate kao genija ili prevaranta, jedno je sigurno, retko koji umetnik uspe da uništi svoje delo i time ga učini još vrednijim.
I možda baš u tome i jeste magija Banksyja. U trenutku kada pomislite da razumete njegovu poruku, on već priprema sledeću šalu.
Foto: Instagram (@britishmuseum,@artofbanksyexhibit,@haykoffgallery, @banksy,@lazinc)
