Nikolija, potpuno svoja, za Journal: „Svako ima svoju strast. Nek izgleda kako god hoće, ali važno je da postoji”
Neposredno nakon što je odložen koncert na Tašmajdanu, seli smo sa Nikolijom Jovanović. Nikolija, ozbiljna sila od žene, iznova i iznova sebe nalazi u centru medijske pažnje. Karijera joj raste i razvija se gotovo deset godina, tokom kojih se izdvojila kao jedna od najvećih muzičkih imena u regionu. Ipak, mediji je uporno stavljaju u kontekste koji joj ne pripadaju. Poslednji primer u nizu je pesma Baš ti se sviđa koju je snimila sa partnerom Reljom – prikaz toga kako sve može da izgleda strast u sigurnom partnerstvu punom poštovanja. Lavina oštrih komentara otkrila je suštinu problematike. Nikolija je žena koja je potpuno svoja, a to se mnogima ne dopada.
Za Journal pokazuje sebe kakva je danas, u potpunom miru sa sobom, čvrstog stava i u jeku kreativne slobode i uspeha. Veliki koncert na Tašmajdanu je trenutak kada je upravo to trebalo da se predstavi u jedinstvenom nastupu punog elektriciteta i energije.
Sada, kada je privremeno odložen, čeka se pravi trenutak za sledeći korak – onaj koji će biti jači nego ikad.
Od prvog albuma do Sile prošlo je skoro deset godina, a ti uporno prkosiš okvirima u koje drugi žele da te stave. Kako si razvijala svoj stil u moru tuđih mišljenja?
Sada osećam da je to prirodno. U stvari jedino sam tada, kada ispoštujem sebe, istinski zadovoljna. Kako god da to prođe. Naravno, uvek je idealno da bude i komercijalno – kad se spoji da nešto dolazi od nas samih i da ima i komercijalnu vrednost to je onda bingo, ali na kraju dana uvek je najvažnije ispoštovati sebe. Nije da nije bilo ispada i pokušaja da se zadovolje samo drugi, ali ja to već zovem greške. Uz godine sam naučila da sve više slušam sebe.
Na početku sam to radila iz nesvesnih razloga, malo sam se i ponašala kao da nemam šta da izgubim – sve to što prati late teenage godine i kasnu adolescenciju. Tako sam i živela i takvu sam muziku pravila. Onda je usledio neki period traženja i sad sam se, sa poslednja dva albuma, konačno vratila sebi. Ali i ja se menjam. To je isto čar života i kreativnosti. Nikad do kraja ne znamo ko smo, a imamo kao umetnici tu slobodu da istražujemo.
Kako je izgledao taj period traženja?
Pa svakako i promene identiteta, vizuelnog, muzičkog i u tekstovima. Opet, da ne budem preoštra prema sebi, mislim da kad se već bavimo komercijalnom muzikom, a ja se bavim komercijalnom muzikom, to je negde i biznis i umeće da znamo da napravimo tu dozu između toga šta se traži i da budemo u korak sa vremenom. Ne mogu sad ili za deset godina da furam samo nešto sa čim sam počela. Menjaju se vremena, menjam se i ja. Mislim da je sada izazov sve to uklopiti.
Početak karijere si započela u Atini, gde si studirala nešto potpuno peto u odnosu na muziku. Šta te tada ohrabrilo da kreneš da se baviš muzikom i da se potpuno posvetiš tome?
U tim godinama, od 17. do 25. godine, verujem da većina ljudi život nekako živi hrabrije, sa manje odgovornosti. Tokom celog fakulteta sam čak i pokušala da se suprotstavim tome što je u biti bilo u meni, a to je scena. Scena i muzika.
Da li ti je to delovalo kao veliki rizik?
Sad, sa ove tačke gledišta, vidim koliko je to u stvari bilo hrabro. Uopšte, mislim pored majke i njene karijere. Ali sam tada vrlo lepo to razdvojila, nesvesno. Samo sam počela da gradim svoj put i osvestila da sam jedinka za sebe. Ona je jedinka za sebe, moj muž je jedinka za sebe, deca za sebe, i tako dalje. Naravno, mi smo porodica i volimo se beskrajno. Samo kada je muzika u pitanju su nam putevi različiti i svako ima pravo na svoje. Ništa nije ni bolje, ni gore, već je jedini zadatak da budemo autentični.
Cela entertainment industrija, posebno u Srbiji, je u biti malo i nezdrava. S obzirom na to da si upravo u toj industriji sazrevala i prolazila ključne formativne godine, zanima me na koji si način stremila ka tome da održiš svoj mir u svemu?
Svaki posao ima svoje prednosti i mane, ali mislim da je u Holivudu još toksičnije nego kod nas. I na većem nivou. Odrastala sam uz mamu i tatu koji su me, iako su razvedeni, lepo vaspitavali. Uvek sam nekako znala šta je pravi put. Čak su pokojni baka i deka uvek govorili o tim pravim i krivim putevima. Tako da kad god sam nekada skretala sa puta znala sam da to ne valja i nisam se osećala dobro. Vraćala sam se.
Šta to znači pravi i krivi put?
To su zdrave i radne navike, navike u ishrani, mentalni mir, duševni mir. Te neke, da kažem, osnovne stvari. Od kad sam bila dete mama je dosta pričala o duhovnosti i ubacivala mi misli u glavi o zdravoj ishrani. To mi je baš značilo jer to me vraća i centrira. Zdrava ishrana, zdrave radne navike, zdrav netoksičan život, harmonija u međuljudskim odnosima. Uopšte ne umem da funkcionišem kada je tu neki haos. Napravila sam sebi život da emotivno budem stabilna.
Spomenula si duhovnost – na koji način to praktikuješ u svom životu?
Pitalo me deta juče: Mama, što se ti krstiš? Zašto stalno to radiš? Rekla sam: Zato što me smiruje. Tražila sam se. Iako sam krštena u pravoslavnoj veri, dosta me zanimala meditacija i pročitala sam mnogo istočnjačkih knjiga. To mi je bilo lakše da primim, ne znam kako da objasnim – jednostavno biti u trenutku, posmatrati svoj dah. Biti u tišini, u miru. Onda sam dala sebi zadatak, da se bacim na literaturu koja je vezana za moju veru. Prija mi i smiruje me. Pre svega je bitno da smo mi dobri ljudi i da svako traži svoj mir.
Čini mi se kao da u medijima uvek izvučeš neki deblji kraj i da ti niko ne daje mira.
Meni kao da je uvek retrogradni Merkur u medijima. Relja je rekao da mi je takva karma.
Ukazuje i na to kako se žene percipiraju kod nas u muzičkoj industriji, u svakoj industriji. Kako se izoluješ od svega toga?
Nisam skroz, ali mislim da tome mnogo doprinosi moja lična stabilnost. Da mi je život nestabilniji možda bi me više poljuljalo, ovako je to na nivou lošeg naslova ili komentara. Druga stvar, to su uglavnom laži. Izmišljeni naslovi, komentari koji su isključivo hate prirode, bez ikakve konstruktivne kritike. Laž ne može da me pogodi. Pogodi jer ja to nemam u sebi. Nikad nisam kliknula dislike dugme, nikad nisam napisala loš komentar. Više budem tužna i zbunim se kako ljudi to uopšte mogu… Tako nekako olako govore stvari. Na kraju dana, sve se to vraća nama. Svaka misao, svaka energija, sve se vraća nama. Vraćam se onome – oprosti im Bože, ne znaju šta rade.
Pretpostavljam da je i partnerstvo sa Reljom bio turning point za tebe i velika stabilnost u životu. Kako se vas dvoje kreativno dopunjujete?
Sad smo se baš dopunjavali na ovoj zajedničkoj pesmi, ali generalno su to zasebni projekti. Odvojeno radimo na projektima uz neke minimalne konsultacije, da bi to bilo jedinstveno i autentično.
Da li jedno drugom dajete kritike?
Više su neke konstruktivne kritike i mišljenja. Ali opet, oprezni smo. Opekli smo se par puta i više niko od nas dvoje neće da preuzima tu odgovornost. Tako da, kada je posao u pitanju, što manje se mešamo.
Pročitala sam fantastičan komentar na YouTube-u za pesmu Baš ti se sviđa. Neko je napisao: Napala sam muža danas, ni ne zna kome bi trebalo da se zahvali.
Da, fenomenalno. Kad sam čitala te komentare čini mi se kao da se sve malo sleglo i mnogo su pozitivniji nego što su bili inicijalno. Zadatak tog spota jeste da pokaže muža i ženu u strastvenom odnosu, tako da sam srećna što je to tako.
To je jedan od najintimnijih, najiskrenijih prikaza partnerstva kod nas u muzici. Kako ste došli do ideje za spot?
Jeste! Do spota smo došli spontano, apsolutno spontano. Uopšte nije išlo iz toga da želimo bilo koga da šokiramo. Jako dugo smo tražili pesmu za naš duet. Nije se desilo na mom albumu, iako je bilo nekih opcija. Na njegovom albumu je rekao: Biraj i vidi šta ti leži. Onda je došao reditelj Ivan Stojiljković koji je njemu radio Kraj je i pitali smo se šta da radimo sa spotom kada pesma sama po sebi dosta govori. Između ostalog, jedan od meni omiljenih Reljinih spotova je Dolce Vita, koji isto tako čačka, provocira i budi maštu. I onda smo u suštini uradili kao neku Dolce Vita na steroidima. Bilo nam je prelepo. Bili smo kao deca u luna parku – enjoying the ride. To je jedan vrlo režiran spot, tako da smo i mi bili poprilično iznenađeni sa scenarijom kao i svi ostali.
Da li ste mogli da zamislite koliko će biti osuđujućih komentara?
Ne. Znali smo da će biti reakcija, jasno nam je da spot jednostavno izaziva reakciju. Ali nismo mogli da zamislimo da će do te mere da bude kao da se atomska bomba bacila na balkanski patrijarhat.
Šta misliš da je ljude toliko trigerovalo?
Nisu navikli na muža i ženu u tom pogledu, a još muža, ženu i roditelje! To ih je baš pogodilo. Ne bi im bilo svejedno i da su muž i ljubavnica ili žena i ljubavnik, ali muž, žena i još roditelji – to im je teško palo. Neko uvek očekuje da žena bude po nekim kodeksima i pravilima, ali zato je van kuće sve dozvoljeno. Ima ona mnogo dobra fora – ako varaš sa ljubavnicom, to je okej, ali ako ljubavnicu varaš sa još nekom, to je isto skandal.
Čudan smo mi narod. Mislim da bi nam svima bilo mnogo bolje da više strasti ima u braku nego van braka, da bi svi bili zadovoljni. Prvo bračni partneri, a i deca. Naravno, svako ima slobodu da radi šta god hoće. Svako ima svoju strast. Ona ne mora da izgleda tako, nek izgleda kako god hoće, ali važno je da postoji.
Odložen je veliki koncert na Tašmajdanu za koji si se dugo pripremala. Šta nas čeka i kako se u karijeri nosiš sa ovakvim preusmeravanjem?
Naravno da nije lako kad ti odlože nešto na šta si čekala i radila mesecima, ali ja sam naučila da karijera nije sprint nego maraton. U muzici, kao i u životu, moraš da budeš spreman na preokrete – jednom si na bini, drugi put čekaš novi datum. Ono što sam izvukla iz ovoga jeste da hajp i energija koju gradim ne zavise samo od tog jednog dana, nego od celog puta ka njemu. Naučiš da budeš strpljiv, da veruješ u svoj rad i da publika ostaje uz tebe bez obzira na kalendar. A što se tiče onoga što sledi – još više se spremam. Biće to momenat koji će vredeti čekanja.
Foto: Aleksandra Martinović
Stajling: Vanja Pantin
Asistent stiliste: Ema Krsmanović
Šminka: Lukaja Milica
Frizura: Nikola Rakić
Video: Maja Stanojević
Grafičko oblikovanje: Ante Begić
Zahvaljujemo se Midcentury Belgrade
