Afriqua prvi put na Mountain Music Fest-u: „Istočna Evropa je duhovno jezgro evropskog društva i istorije, iako često ne dobija priznanje koje zaslužuje“

U subotu, 2. avgusta, na bini Breza, jednoj od 3 bine u dubokoj divčibarskoj šumi u koju je smešten Mountain Music Fest, jedan mali, boutique festival, koji ove godine slavi 10 godina postojanja, među 40 najrazličitijih izvođača, ne samo regiona već i celog sveta, svoj nastup imaće i zvezda berlinske i evropske klupske scene – umetnik, producent i DJ  Afriqua.

Afriqua je muzičko čudo čija kreativnost ne poznaje granice. Njegovo klasično obrazovanje i hip-hop koreni stapaju se u muziku koja prkosi kategorizaciji. Rezultat su klupske himne koje su istovremeno snažne, ritmične i seksualno nabijene, zavodljive.

Čitava dosadašnja karijera DJ Afriqua nalik je na neverovatan muzički film, sa obrtima koji najbolje oslikavaju kakvo je je muzičko čudo ovaj umetnik. 

Ko je Afriqua?

Rođen je kao Adam Longman Parker u američkom gradu Virdžiniji. Časovi klavira, koje su mu roditelji osvojili na tomboli u sinagogi, postavili su temelje njegove muzičke edukacije, koju je brzo upotpunio gramofonima, MIDI klavijaturama i Ableton softverom. Sa samo 12 godina počeo je da privlači pažnju industrije, postavši najmlađa osoba ikada koja se plasirala na DMC DJ takmičenje. 

Ipak, njegov specifični muziči talenat nije uvek bio lako prihvaćen. Izbačen je iz prestižne Kraljevske muzičke akademije u Londonu zbog buntovničkog duha, ali je taj udarac samo dodatno podstakao njegovu odlučnost. Preselio se u Berlin, u kojem i danas živi. Tu je nastavio da usavršava svoj zvuk, oduševljavajući publiku eklektičnim ukusom i hrabrim eksperimentisanjem zvukom i žanrovima.

Njegov debitantski album Colored pokazao je njegovu sposobnost da sa lakoćom kombinuje žanrove, dok su mu singlovi u samostalnom izdanju, poput Always, učvrstili poziciju zvezde u usponu. Potpisivanjem za CORE Records, etiketu iza koje stoje Tomorrowland i Live Nation, dodatno su pokazali da može da prevaziđe svaki izazov. Svakim novim projektom, potvrđuje status zvezde. Tako je bilo i sa njegovim EP MAXI SINGLE, na kojem su se izdvojili XPRSS YRSLF i OBJCT FNTS.

Ali nije samo muzika ta koja ga izdvaja. Afriqua je i darovit pisac i producent – autor je serijala Principles of Black Music za Ableton blog. Kada je reč o nastupima uživo, od premijere njegovog live seta na MUTEK festivalu u Montrealu do DJ nastupa na Circolocu u DC-10 na Ibici i u legendarnom Berghainu u Berlinu, Afriqua svuda ostavlja publiku bez daha.

DJ Afriqua prvi put dolazi u Srbiju, a u želji da ga i mimo muzike malo bolje upoznamo, razgovarali smo s njim na teme za koje je i sam rekao da su mu važne.

J _ 01 Rekao si da što dalje ideš u svojoj karijeri, sve je teže sažeti je u nekoliko reči. Ako bi nekom, ko nema apsolutno nikakvu predstavu o tebi i tvojoj muzici, puštao muziku, koju pesmu bi mu prvo pustio? Šta je ono što bi želeo da razume o tebi?

Uvek se mučim sa tim pitanjem kada treba da izaberem samo jednu svoju pesmu! U nekom savršenom svetu, kada bih imao samo jednu priliku da na nekoga ostavim utisak, najviše bih voleo da me gleda dok stvaram. Uživo, u realnom vremenu. Koliko god da volim finalni proizvod, osećam da me sam proces stvaranja predstavlja najpotpunije. Moja ličnost i ukus su širi od svega što sam do sada uspeo da uhvatim i snimim. Uvek ću na neki način kaskati za sobom i sopstvenim idejama.

J _ 02 Od malih nogu smatran si čudom od deteta. Da li ti je ta etiketa delovala kao pritisak, ili kao tiho, unutrašnje uporište samopouzdanja, koje te sve vreme držalo prizemljenim?

Definitivno sam imao neka neuobičajena iskustva u detinjstvu, ali nikada nisam osećao da me to na bilo koji način sputava. Odrastanje u malom gradu u Virdžiniji dalo mi je prostora da se duboko posvetim svemu što me zanima, a da istovremeno ostanem čvrsto na zemlji. Zapravo, otkad znam za sebe, samo sam želeo još više pritiska. Tako da mi je, u suštini, taj život baš legao.

J _ 03 Klupska, dance muzika se često predstavlja kao kolektivno, euforično iskustvo. Ipak, tvoja priča  ima mnogo usamljeničkih, introspektivnih poglavlja. Kako ti gledaš na taj kontrast u svom radu i da li on pokreće tvoju muziku?

Nikad nisam u potpunosti prihvatio te filmske priče o klupskoj muzici. Moje osnovne ideje o životu nisu se menjale odlascima na žurke, jer to nikada nisam ni tražio tamo. Te godine pamtim s ljubavlju i i dalje obožavam kad imam priliku da plešem, ali nikad to nisam mešao sa poslom muzičara. Studio i scena su jedina mesta gde zaista brusiš svoj zanat. Ako ne umeš da budeš sam sa sobom, nema šanse da se razvijaš i napreduješ.

J _ 04 U vremenu kad se od DJ-eva očekuje da budu i influenseri, vidljivi i prisutni, kreatori zanimljivog sadržaja, ti često ističeš važnost priče, konteksta i forme. Nedavno si napisao: Ozbiljni umetnici i zabavljači su isto. Kako ti lično balansiraš između umetničkog integriteta i svih tih zahteva nastupanja, vidljivosti i digitalne prisutnosti?

Moraš da budeš otvorenog uma i dobro organizovan. Nije lako pretvoriti sopstveni život u umetničko delo, ali svi veliki umetnici koje pamtimo, uspeli su baš to. Siguran sam da bi i Pikaso, da danas počinje svoju karijeru, bio fenomenalan u održavanju svog digitalnog prisustva.

J _ 05 Mnogi tvoji radovi se na promišljen i slojevit način oslanjaju na black music nasleđe. Vidiš li sebe kao deo šireg kulturnog kontinuiteta, ili je to više tvoj lični, intuitivni jezik?

Definitivno je i jedno i drugo. Mislim da ljudi potcenjuju značaj odrastanja uz tradiciju crnačke muzike od samog rođenja, u poređenju sa otkrivanjem te muzike tek u periodu adolescencije ili kasnije. Kao i svaki jezik, muzika ima svoje dijalekte i akcente. Kao i većina crnaca širom sveta, od najranijih sećanja bio sam potpuno uronjen u naše muzičke tokove. To prirodno oblikuje svaki aspekt onoga što radim kao muzičar, bez obzira da li stvaram haus muziku ili sviram Baha.

J _ 06 Tvoji eseji i tekstovi poput Principles of Black Music pokazuju potrebu da se muzika artikuliše i izvan zvuka. Pišeš li zato što muzika ponekad nije dovoljna?

Napisao sam to jer, ako ljudi bolje razumeju veze između muzike koju već vole i one sa kojom se još nisu povezali, to im pruža priliku da uče i otvore se za različite muzičke žanrove. Muzika je uvek dovoljna, ali naše razumevanje muzike može se stalno unapređivati.

J _ 07 Da li je revolucija neophodna za umetničku evoluciju – ili granice mogu da se pomeraju i kroz tiho, uporno napredovanje?

Primećujem da su danas mnogi usredsređeni na revoluciju, pre nego što su uopšte savladali osnove svog zanata. Međutim, istina je da dok ne ovladaš u potpunosti onim što je bilo pre tebe, tvoj rad nema istinski kredibilitet. Ali, onog trenutka kada se zaista, sa skromnošću i poštovanjem, uhvatiš u koštac sa najznačajnijim dometima muzičara, umetnika i intelektualaca koji su ti prethodili, tvoja sopstvena ograničenja i genijalnost, suočene sa tim izazovima, prirodno će voditi ka tvojoj evoluciji. I bićeš mnogo manje frustriran.

J _ 08 Gde vidiš sebe za deset godina – na sceni, u studiju, ili možda, opet, za klavirom kako komponuješ simfoniju? Razmišljaš li uopšte o budućnosti?

Razmišljam o budućnosti, ali i radim svakog dana. Vežbam s koliko god discipline i znatiželje mogu. Trudim se da budem spreman za svaku muzičku priliku, i sadašnju i buduću, pa ćemo videti šta će doći. Sve te mogućnosti – scena, studio, simfonija – otvorene su, a ja ću biti spreman za bilo koju od njih.

J _ 09 Šta danas znači biti umetnik u vremenu kada je svet stalno na ivici, s neprekidnim sukobima, podelama i globalnim krizama? Veruješ li da umetnost i dalje ima moć da uzdrma, leči ili vodi?

Mislim da će umetnost uvek imati tu moć, ali ono što me najviše brine u vezi sa ovom erom jeste to što smo, iako je svet oduvek bio kompleksan, danas možda umetnički najmanje spremni da se sa tim suočimo. Ljudi nesvesno obezvređuju umetnost koristeći je kao sredstvo za političku poruku i ideju, umesto da je razvijaju kao sofisticiraniji jezik za obradu složenosti sveta.

Jezik politike i svakodnevnog govora je često sirov i ograničen, ali umetnost, naročito kada se brusi do nivoa majstorstva, nudi nešto mnogo suptilnije i komunikativnije. Kada bi umetnici zaista ovladali svojim zanatom, mogli bi i publici i sebi da ponude predah od ružnoće koju smo primorani da svakodnevno konzumiramo. Kompleksnost sveta je uvek bila tu, ali naši alati za razgovor o njoj nikada nisu bili siromašniji.

J _ 10 Kada spremaš set, koliko ti je važno gde ideš, kome sviraš i kakav je društveni ili kulturni kontekst? U tom duhu, šta znaš o Srbiji, o Mountain Music Festu u srcu Divčibara – i kako bi to moglo da utiče na muziku koju donosiš?

Prvi put dolazim u Srbiju, ali sam proveo dosta vremena u  ovom regionu i presrećan sam što ću konačno stati na tlo koje je dalo Nikolu Jokića. Kao Amerikanac, oduvek sam doživljavao Istočnu Evropu kao Južnu Ameriku ovog dela sveta. To je duhovno jezgro evropskog društva i istorije, iako često ne dobija priznanje koje zaslužuje.

Uvek osećam posebnu energiju na ovakvim mestima. Kad god posetim novu zemlju, obavezno kopam za lokalnom muzikom, makar samo na kompjuteru, dok sam tu. Ponekad uspem da je ubacim u svoj set, ali u najmanju ruku, te muzičke uticaje nosim sa sobom nazad u studio. Semplujem ih, činim ih delom svog muzičkog sveta i učim od njih što je više moguće.

Intervju: Nina Radojčić

Foto: YOUCANCALLMEO