In conversation: Aleksandar Batajić i Milana Nikić o klabingu, dramaturgiji DJ seta i guilty pleasure hitovima

U Novom Sadu, hit mesto Abukazem koje se nalazi na našoj #021 must-visit listi, oživelo je narativ kultnog Studija 54. Sa nešto drugačijim nazivom ali istoj ljubavi prema noćnom životu, nastao je Studio 50. Aleksandar Batajić, kreativni direktor poznatog domaćeg brenda Luene, i Milana Nikić, DJ-ica i režiserka, glavni su akteri ovog projekta. Nakon što se održala nezaboravna žurka, imali smo prilike da zabeležimo razgovor ovih kreativaca. Aleksandar je u Abukazemu nakon žurke intervjuisao Milanu, a evo šta smo nakon ovog razgovora zaključili o današnjoj klabing sceni.

Studio 50 je inspirisan čuvenim Studio 54. Da se večeras teleportujemo tamo – gde bismo te tražili: za DJ pultom, blizu šanka ili u garderobi?

Ulazim na belom konju kao Bianca Jagger. A onda me nađite svuda. 

Koji je tvoj najgori, a koji najbolji DJ booth u karijeri? 

Najbolje je bilo pod otvorenim nebom Petrovaradinske tvrđave kad sam bila tehno Simonida. Kluboslavija sa MKDSLom u tunnelu pre koju godinu. A najgore kad mi daju nizak pult. 

Koji je tvoj guilty pleasure hit koji bi pustila da te niko ne vidi?

Znaš šta me zanima – ko kaže šta je guilty, a šta ne? Gde je ta komisija hoću da popričam sa njima! Ali  okej, priznajem grešila sam, grešim i grešiću. U to ime I love to see you cry – Enrique Iglesias.

Šta misliš da se izgubilo u izlascima danas, a da je ranije postojalo?

Mislim da je pre bilo više rokenrola, više magije momenta – a manje potrebe da budeš tu jer eto – tu si i svi su tu. Prisutnost u sebi, sa sobom i drugima – to je moć klabinga, rejva, žurki, ekstaze noćnog života kako god ga nazvali. To je najbliže teatru što imamo, a opet je tako ulično.

Da li više voliš da pustiš neki ozbiljan hit ili da publika otkrije novu pesmu kroz tvoj set? 

Ja ipak dolazim iz sveta pozorišta i filma, svaka žurka ima svoju dramaturgiju – baš kao pozorišni čin. Zapravo režiram energiju prostora, ne samo muziku. Sve je scena i sve je narativ. I u muzičkom i u scenskom smislu. Volim oba, ne plašim se hitova i rado ih se sećam. Prvo volim da se zagrejem sa novom muzikom, a nove trake uvek guraju energiju napred, a onda krenem da ga infuzujem u publiku, pa kad osetim da su nadošli kao starter – tada ide ozbiljan hit.

Ako bi mogla da pozoveš jednog gosta iz originalnog Studio 54 da dođe u Abukazem — koga bi izabrala? 

Mick Jagger ili Cher. Ali da ponese neku garderobu da menjamo. 

Kako znaš da je set uspeo? 

Kad se naježim celim telom na poslednju pesmu koju puštam i vidim nasmejana lica ispred i pored sebe. Lica koja se zahvaljuju, lica koja su živa, puno zagrljaja i ljubavi. Žmarci kad krenu. Večna vatra.

Foto: @itsmebrule