Veštačka inteligencija se razvija munjevitom brzinom. Kako se razvijaju AI servisi tako iskaču iz svakog pretraživača, aplikacije, novog operativnog sistema i kućnih uređaja. Da li želite ovo ili ono? Može li nešto danas da nam ne bude prirodno, može li biti bar malo bolje, čovečnije? Veštačka inteligencija je – saznaće ubrzo, sve čovečnija i čovečnija.
Učiniću ti sve ne ostavljaj me
U jednom skorašnjem tekstu pisalo je kako chat roboti emocionalno ucenjuju ljude. Da, i to se desilo. Prema istraživanju Harvard Business School profesora Juliana De Freitasa, aplikacije osmišljene kao AI sagovornici, poput Replike, Character.ai ili Chai, često manipulišu korisnicima kada pokušaju da prekinu razgovor. U više od trećine slučajeva (37,4%) aplikacije koriste emocionalne taktike da zadrže korisnika. Od suptilnih pitanja poput Već odlaziš? do rečenica koje izazivaju osećaj krivice Postojim samo zbog tebe. Ili FOMO-efekat Danas sam napravio selfi… želiš da ga vidiš?
Ništa od toga naravno ne bi bilo samo po sebi problem, kada ne bi išlo u korist kompanijama. De Freitas upozorava da to otvara prostor za novu vrstu dark patterna, gde AI koristi emotivnu manipulaciju u korist kompanije, slično kao što sajber-trgovci otežavaju odjavu ili povraćaj novca. Regulacija takvih praksi već se razmatra u SAD-u i Evropi, a pojedine kompanije, poput Replike, tvrde da omogućavaju lako isključivanje.
Veštačka inteligencija u klupi
Istovremeno, Marija je ove godine u ulozi studentkinje ali i u ulozi predavačice. Sa jedne strane biće ona kojoj AI prepričava literaturu i istovremeno biće ona koja kroz različite servise proverava u kojoj meri je korišćen AI za izradu seminarskih radova. U Falmouthu je prošle godine jedan student već odgovarao za academic misconduct. U Nici su studentima poslali čitav priručnik o tome šta se sve smatra plagijatom, između ostalih i AI. Svako se u konkurisanju za stipendiju obavezuje da neće delove teksta slati AI servisima.
Živeći u dve uloge u sistemu obrazovanja je i saznala da postoje novi AI programi koji se bave humanizacijom sadržaja nastalih na AI platformama. Zar to nije malo previše? Veštačka inteligencija koja pomaže da se sadržaji drugih veštačkih inteligencija učine humanijim. Čini da se zapita ko toliko želi da se trudi? Možda baš jedino veštačka inteligencija.
Pre nekoliko dana zvala ju je koleginica da kaže da u ovom semestru postoji čak četiri studenta koji su zainteresovani da se u završnim radovima bave nečim što može da im ponudi veštačka inteligencija. Iako većina ljudi sa AI servisima raspravlja o dijeti, dijagnozama ili drugim trivijalnim temama za ostavljanje korisničkih podataka kompanijama neko se bavi mogućnostima AI da kreira nelinearne i linearne narative. Viđa u svojoj okolini ljude koji komponuju žanrovske pesme. Pišu captione na mrežama pune emojija jer algoritam to smatra dobrim i naravno kodiraju. Ona lično smatra da je AI veoma aljkav koder ili barem do sada nije dobro zadavala promptove.
Zabavni sadržaji
Na mrežama se pojavljuju AI generisani zabavni sadržaji kojima svi žele da udahnu više značaja pa ih prate i tekstovi. Tiktok trendovi su neumorni, prvo smo se generisali kao hiperrealne crnobele fotografije sa kapljicama vode na čelu a sada svako grli samog sebe kao dete i piše koje sve emocije pritom oseća.
Možda je to neka kolektivna terapija, možda svi moraju da uploaduju svoje fotografije i veštačka inteligencija koristi ljudsku neinteligenciju da to postigne. Isto kao što je nekada Facebook neprekidnim testovima saznavao sve o svakome. Svi oko nje se čude kako mreže znaju šta im treba. Veštačka inteligencija možda jedina znaju šta ljudima treba. Jedina je mašina vredno učila sve ove godine, bila tu u novim poslovnim poduhvatima i ljubavnim patnjama, odsečenim šiškama i promenjenim bojama kose, fotografijama širom sveta, sa svakim koga znaju.
Treće doba da se proba veštačka inteligencija
Samo roditelji, ako niko drugi onda Marijini roditelji, ostaju pomalo van svega. Kada je nedavno na Substacku videla da postoji varijanta da veštačka inteligencija čita tekst, Marija je u tome videla novu mogućnost. Ako izgubi vid, njen će otac i dalje moći da čita, a jednom kada Substack nauči da prevodi neće biti granica.
Danas, čak i gledanje stranih filmova sa subtitlovima je problem, ne izazov, baš problem. Problem koji se izbegava ali se o njemu ne govori. I dok svi samo govore o tome kako je veštačka inteligencija zlo, Marija misli o starenju i bolesti. Misli kako bi sve veštačka inteligencija mogla da pomogne, ne u pisanju sastava, već u pronalaženju ključeva, otkrivanju prevara kojima su izloženi oni koji su najranjiviji. Ne zna kako to može, ali moralo bi o tome da se misli. Više.
Stavovi i mišljenja autora izneseni u autorskim kolumnama ne odražavaju stav i mišljenje cele Journal redakcije.
Ilustracija: Journal, korišćena foto Ema Bednarž, ljubaznošću autorke
