Journal #trendspotting: Šta je,
uopšte, više lepo(ta)?

Ako nas je ovaj mahniti mesec estetskih zaokreta u najprestižnijim modnim kućama išta naučio, to je da je cela industrija u potrazi za novom definicijom lepote i uživanja u odeći. Čak i oni brendovi koji su, gle čuda, ostali pošteđeni smene straže kreativnih direktora, bili su obuzeti potragom za novom verzijom šika u digitalnom dobu.

Za početak, Prada kolekcija za proleće 2026. bila je neopisivo – ružna. Ali to ju je činilo iskonski prelepom. Radne košulje sa koktel rukavicama. Prozračni, gotovo nevidljivi brushalteri i beskorisne kecelje

Iako su danas pitanja identiteta postala glavna prizma kroz koju se umetnost posmatra, umetničko delo koje vas uznemiri ili zbuni – i tako vas natera da preispitate sopstvenu logiku, pojam lepote ili predrasude – smatra se uspešnim.

Tokom devedesetih, Miuccia Prada (zajedno sa dizajnerima poput Martina Margiele) prenela je taj način razmišljanja u modni diskurs, naročito kroz kolekcije koje su prigrlile motive lošeg ukusa – neugodne boje (braon, avokado zelena) ili pogrešne cipele (teške crne sandale uz cvetne mini kostime, na primer). Estetika ružnog je, dakle, temelj Pradine filozofije oduvek.

Miuccia i njen kreativni saradnik Raf Simons nikada se ne bave očiglednim. Njihove kolekcije nastaju iz dugih razgovora o stanju kulture, mode i ženske intuicije – ne iz dosadne želje da se napravi lepa haljina. Ipak, ova kolekcija bila je posebno neobična. Moda, prema Pradi i Simonsu, ne postoji samo da bi u vama probudila želju da nešto posedujete; ona postoji da bi vas naterala da razmišljate, da otvorite ili promenite svoj način gledanja. Razmišljanje je, po njima, uzbudljivo jednako koliko i žudnja.

Pradina verzija ružnog nije samo suprotnost tradicionalnoj privlačnosti.

U kontrastu između krute košulje i prozračnog braleta postojala je unutrašnja logika. I to je, zapravo, bilo inspirativno: ideja da postoji filozofija u kojoj sami sebi postavljate pravila.

Slično je razmišljao i Pradin donedavni saradnik na Miu Miu liniji, Dario Vitale, koji je imenovan za novog dizajnera u Versaceu upravo tokom Pradine akvizicije Giannijeve i Donatelline modne kuće. Ne mogu se oteti utisku kako nije bilo mnogo znatiželje oko Vitalovog debija, kao što je bilo za Andersona u Dioru, ili Blazyja u Chanelu, delimično zato što su komercijalni ulozi mnogo manji za Versace ali i zato što svet mode takođe ne zna mnogo o Vitalu ni o njegovom estetskom senzibilitetu.

Zamislite da je Vitale izveo grupu top modela u uskim pastelnim haljinama probodenim zihernadlama?

Ili sa maramama sa Medusa printom i kristalima obljubljenim diva naočarima. Umrli bismo — od dosade. Ali ova revija, sa običnim muškarcima i ženama koji nisu izgledali previše doterano u svojim podignutim pantalonama i neopterećenim kombinacijama boja, proizvela je izuzetnu dozu seksipila. I delovala je nenametljivo lepo u svojoj potrebi da prikaže drugu stranu stilskog nasleđa koje svi poznajemo kao svoj dlan.

Uvek postoji aspekt asketizma kod Giannija, rekao je Vitale novinarima posle revije. Većina ljudi verovatno ne bi povezala Versacea sa skromnošću, sudeći po njegovom načinu života, ali čini se da je Vitale izvukao mnogo ideja iz Versacevih navika, iz proučavanja efemera u arhivu kompanije i posmatranja njega samog. Naravno, TikTok modni kritičari su brzopleto zaključili da kolekcija ne izgleda kao Versace, da bi Gianni to mrzeo. Bi li zaista? Nisam siguran. U svakom slučaju, vreme je drugačije. I mene zapravo ne zanima da li se Vitale oslanjao na Versus ili na Versace iz osamdesetih. Poenta je da je pronašao put. Uzeo je veliko ime, oslobodio ga pogubno prozaičnog luksuza i vratio ga u modu sa istinski novim osećajem.

A šta bi Coco mislila o sinoćnjoj Chanel reviji?

Nemoguće je znati, ali zabavno je nagađati. Da li bi joj se dopale reference na neke od njenih najranijih prepoznatljivih amblema — klasičan crni blejzer od tvida ukrašen belim kamelijama, njenim omiljenim cvećem, na primer — ili bi rekla Blazyju da u potpunosti zaboravi prošlost? Bila je pronicljiv trgovac, ozloglašeno otvorena i često prezriva prema nostalgiji. Moda treba da umre — i to brzo — kako bi trgovina mogla da preživi, rekla je jednom. Što je moda prolaznija, to je savršenija. Ne možeš zaštititi ono što je već mrtvo.

Sledeći tu logiku — i imajući u vidu da su i Chanel i njen poznati naslednik Karl Lagerfeld (koji je delio sličan prezir prema nostalgiji) otišli — Blazy ima kreativnu slobodu da kuću povede u potpuno novom pravcu, nešto što njegova neposredna prethodnica Virginie Viard nije pokušala tokom svog relativno kratkog mandata. Kao tek četvrti umetnički direktor koji je ikada vodio Chanel, Blazyju je poveren jedan od najvećih i najtraženijih — iako možda ne i najtežih — poslova u modnoj industriji. Doduše, olakšavajuća je okolnost što je reč o jednoj od retkih luksuznih modnih kuća koje su i dalje u privatnom vlasništvu.

Sa oko 20 milijardi dolara godišnjeg prihoda, Chanel je među najmoćnijim luksuznim brendovima na svetu.

Dakle, dok njegovi rivali u drugim modnim kućama hitno rešavaju izazove i bore se sa naglim padom prodaje usred usporavanja čitavog sektora, Blazy možda ima luksuz vremena da pronađe sopstveni ritam. Ali ga nije koristio. Naprotiv, u ekskluzivnom intervjuu za Business of Fashion, objavljenom u ponedeljak, Blazy je rekao da je novu kolekciju dizajnirao kao da mu je poslednja.

Pozivnica za bila je u obliku ogrlice: na njoj je visio mali srebrni privesak u obliku kuće, ugraviran Chanel dvostrukim C emblemom.

Kada biste pogledali kroz njen prednji prozorčić, unutra su se, sićušnim slovima — gotovo nevidljivim golim okom — nalazili vreme i adresa revije. Velelepna scenografija, eho spektakla kakav je definisao Lagerfeldove revije, bila je dirljivo posvećena Gabrielinoj opsesiji noćnim nebom.

Reviju je otvorio odelom čiji je sako skraćen u struku, a rukavi zavrnuti. Ležernost kroja bila je suptilan nagoveštaj onoga što sledi — kolekcije pune pokreta. U jednom trenutku zaorila se himna devedesetih Rhythm is a Dancer, energična dens numera iz devedesetih koja je doslovno oživela odeću dok su modeli klizili niz kilometarsku space pistu. Rubovi su bili izlizani i neobrađeni, izražavajući mekoću ili možda mladalačku nonšalantnost; čak su i torbe bile zgužvane i poluotvorene, kao da će im se sadržaj prosuti na pod svakog časa.

Poslednji look — voluminozna suknja koja je izgledala kao da je napravljena od mešavine usitnjenog cveća i perja, uparena sa jednostavnom svilenom majicom — bila je možda i pravi odgovor na pitanje: Šta je sad lepo i elegantno? Samo sam hteo da se zabavim, rekao je Blazy novinarima okupljenim u bekstejdžu.

Nešto lepo, u čemu se može uživati — to je ono što treba da ponudimo u modi.

Foto: CHANEL / Launchmetrics/Spotlight / Instagram / @chanelofficial /