Journal #trendspotting: Šta je
moda bez svojih muza?

Oni koji Versace poznaju isključivo po uzbudljivoj večernjoj modi razmetljivih dezena, bili su potpuno zatečeni kada se Julia Roberts pojavila na festivalu u Veneciji noseći prve javno prikazane komade nastale pod kreativnim vođstvom Daria Vitalea. Vuneni sako, prugasta košulja i džins ravnih nogavica, upotpunjen salonkama. Komentari na mrežama varirali su od zbunjenosti do potpunog šoka: Kako je ovo Versace? Ta reakcija je dodatno eskalirala kada je Roberts kasnije na crvenom tepihu izabrala haljinu od krep de šina sa harlekin motivima, koju bi retko ko odmah povezao sa Giannijevom kolekcijom za jesen/zimu 1986.

Dok su oba nova Versace izdanja za Roberts bila iznenađujuće minimalistička, posebno za tako raskošan događaj kao što je Venecija, možda je upravo to bila poenta. A pored toga, dobiti Juliju Roberts, jednu od najvećih holivudskih zvezda, za svoju muzu? Nije loš način da se predstavi novo poglavlje brenda.

Ideja je očigledno bila da se pokaže kako Versace ne mora da se svodi na oskudne haljine sa zihernadlama da bi projektovao moć, seksepil i sofisticiranu provokaciju. I uspelo je. Toliko da je Amanda Seyfried na Instagramu pisala Elizabeth Stewart, stilistkinji sa kojom rade i ona i Julia: Molim te, dozvoli mi da obučem isti outfit. Et voila, glumice su scenografiju crvenog tepiha iskoristile kao igru preuzimanja i reinterpretacije.

Tek ćemo videti u kojoj meri ovaj copy/paste izgled Julie Roberts i Amande Seyfried verno predstavlja Vitaleovu viziju za Versace.

Ono što svakako pokazuje jeste sve veća funkcija crvenog tepiha kao estetske odskočne daske: neodoljiva prilika za nove kreativne direktore da naznake budućih kolekcija kuće u kojoj rade predstave publici. Ako je Kanski filmski festival bio premijerni uvid u Bottega Venetu pod palicom Louise Trotter kroz Julianne Moore i Vicky Krieps, Venecija je dala naznake Albe Rohrwacher u Andersonovom Dioru, Kim Kardashian u Maison Margiela fantazmagoriji Glenna Martensa i, skoro zapaljivo hot Jacoba Elordija u Trotterinoj Bottegi.

Ovakav soft-launch pristup naročito ima smisla u godini prepunoj premijernih kolekcija novih kreativnih direktora prestižnih kuća.

On ne služi kao ultimativni kreativni manifest, već kao signal – diskretan, ali odlučan – da brend ulazi u novu eru, pod novim dizajnerskim rukovodstvom. Pitanje, dakle, više nije: Kako je ovo Versace? već: Ko je idealan da bude muza novog Versacea?

Jednačina je jednostavna, ali neumoljiva: vidljivost jednaka je vrednosti; zvezdana moć jednaka je kredibilitetu.

Jedno pojavljivanje može odjeknuti preko kontinenata za nekoliko minuta, oblikujući percepciju brenda pre nego što nova kolekcija uopšte stigne u prodavnice. Ako je svaki korak na crvenom tepihu potencijalni globalni naslov, pravi uticaj novog kreativnog direktora modne kuće je u tome ko su mu prijatelji.

Internet opsesivno analizira odnose celebrityja sa određenim modnim kućama, i to pravi svu razliku.

Zendaya je ambasadorka Louis Vuitton ali njena pojavljivanja u kreacijama (a i na revijama) te kuće se mogu izbrojati na prst jedne ruke, dovodeći nas u dilemu da je sve to transakcijski. Sa druge strane, duboko prijateljstvo Jareda Leta sa Alessandrom Micheleom dovelo je do toga da njih dvojica počnu da liče jedan na drugoga. Nije zanemarljiva nije ni činjenica kako je Harry Styles odabrao da se pojavi na prvoj Micheleovoj reviji za Valentino uprkos činjenici da nema endorserski ugovor sa tom kućom. Ono što je posebno intrigantno — i uspešno — kod prelaska Jonathana Andersona iz Loewea u Dior jeste to što on gradi toliko bliske odnose sa svojim muzama kao što su Greta Lee i Josh O’Connor, da je savršeno logično da ga prate iz brenda u brend. Slično je sa Heiderom Ackermannom koga bi Tilda Swindon i Timothee Chalamet pratili na mesec, a ne samo u Tom Ford. Povezanost imidža određenog dizajnera i njegove slavne svite pokazuje se kao najprirodnije vezivno tkivo između visoke mode, komercijalnog uspeha i pop relevantnosti.

Od osnivanja svog brenda 1988. godine, Martin Margiela bio je poznat po tome što je izbegavao medije i bio gotovo protiv slavnog oblačenja, jednom rekavši: Nemamo ništa protiv poznatih ličnosti, ali to nije za nas! Svakom svoje. A onda, prošle nedelje, objavljena je nova kampanja za jesen 2025. sa Miley Cyrus—prva ikada kampanja brenda u kojoj se celebrity pojavljuje u prvom planu, fotografisana od strane Paola Roversija. Brzo nakon toga usledio je Filmski festival u Veneciji 2025. I postalo je jasno da svedočimo novom poglavlju za kuću—u kojem Margiela konačno ulazi u arenu slavnih endorsera. Naravno, Margiela je do sada kreirao izdanja za crvene tepihe. Zvezde poput Kardashian, Gwendoline Christie i Zendaye nosile su kreacije po meri za Met Gala. Ali kada je reč o sezoni nagrada i holivudskim događajima, ovo je i dalje vrlo novo tlo za Margielu—i dva ovako velika trenutka, u jednoj nedelji, delovala su kao jasna deklaracija.

Taj odnos je zavodljiv i za širu javnost koja nikada neće piti Earl Grey čaj sa Heiderom niti moći da priušti beskrupulozno precenjen Jonathanov Dior, jer nudi retku konvergenciju komercijalnog i umetničkog. On se dešava pred našim očima, demokratizovan društvenim mrežama na način na koji piste nikada nisu bile. Jedna jedina slika može da pokrene trend, redefiniše javni profil dizajnera, pa čak i promeni percepciju čitavog brenda. U eri kada je digitalna pažnja najvrednija valuta, takav savršen trenutak na crvenom tepihu funkcioniše i kao brendovski bilbord i kao kulturološki kapital. Delimično marketing, delimično mitologija, u potpunosti aspirativno…

Zar to nije sve što želimo od mode?

Ipak, prava moć leži u suptilnosti. Previše režirana pojavljivanja često kolabiraju pod sopstvenom težinom, gubeći onu spontanu energiju koja ove trenutke čini nezaboravnim. Najbolja otkrivanja na crvenom tepihu deluju organski, čak i nenadano – treptaj ka publici, savršen okret, detalj koji niko nije očekivao, a svi primete. U tim prolaznim, a pažljivo kuriranim momentima, muze dizajnera zaista ispoljavaju svoju moć. Događa se magija: odevni predmet prevazilazi sebe i ulazi u kulturnu imaginaciju, gde će biti neumorno komentarisan i mimovan do večnosti.

Foto: Profimedia / Instagram (@nailsbyemikudo / @elleindonesia / @conny1612 / @ellementhailand / @joshoconnornews)