Malo je reći da sam jednom u povratku iz škole ili faksa zatekla neke ljude koji kao sekta sede i mađijaju moju mamu da kupi nešto. Da, to su mahom bile preskupe pizdarije, tipa usisivač za koji vam treba magistratura sa Mašinskog fakulteta da ga pokrenete. Potom, zamislite kutije sa plastičnim poklopcima, ali baš baš prianja poklopac kao da ćemo se dobacivati činijama od frižidera do vikendice, nezaboravni prahovi sa raznim ukusima za mršavljenje… Mogla bih da nabrajam vrerovatno na nekoliko stranica.
Mada, moram priznati bilo je zabavno
Cela ta konstrukcija njihove prevare, potom ta od usta do usta tehnika maminih tupavih drugarica koje umesto da lepo sebi priznaju da su teško obmanute i da su se ugojile od preukusnih šejkova umesto da smršaju ili da je plastična činija samo pravougaona posuda sa poklopcem, stoga ne treba da bude tri puta skuplja – ne. Uz tu pravougaonu fenomenalnu posudicu „dobili ste“ i jednu za kafu u kolima. Nema veze što nemate kola. Potom, jednu za bebi hranu, nema veze što vam je ćerka upravo ušla sa fakulteta u stan, naći ćete već neku bebu da obradujete, jer bebama je najbitnije da je činijica brendirana. Takođe, uz taj preparat za skidanje fleka ste kupili još i onaj za stakla iako vaša spremačica tvrdi da se starim novinama i sirćetom briše i prošlost, ali ste dobili i dva sata druženja.
Dan-danas, dve decenije kasnije, nailazim po kući na dokaze mamine naivnosti ili usamljenosti, više ni sama ne znam.
Možda… ne tvrdim, samo kažem
Možda bi moj život imao drugačije tokove da sam umesto kolekcije promašenih frajera koje sam, takođe, na razne preporuke od usta do usta primala u svoje srce, kupovala šerpe, paročistače ili sredstva za čišćenje. Veća vajda svakako. Ekonomičnije bi bilo, jer verujte, ta količina suza, slina i vina, koštala je…
Nekako smo ovu temu otvorili jedne skorije letnje večeri, moji prijatelji i ja
Potpuno slučajno, ako tako šta postoji, došli smo do masonskih loža i njihovog piramidalnog načina funkcionisanja.
Pomislićete o čemu ova žena priča, ali sačekajte, obećavam vam bar malo smeha i razonode. Ne tako davno u svojim raspušteničkim danima, kao i svaka polupana žena, počela sam kako se kaže da dejtujem.
Kako neko razlupan kao šerpa može da naiđe na nekog celog?
Odmah da se razumemo, nikako! Ali, od onih sam koji uče isključivo na svojim greškama, stoga jasno je da sam lupala glavom u zid, a i zid u mene, dok nisam super/lepkom polepila šta se polepiti da, a ostalo prepustila mom dragom prijatelju vremenu. Takođe sam potpuni pobornik teorije da mi Srbi možemo sve da pokvarimo. Kako se kaže – najteže je biti Srbin, to stvarno samo nama uspeva!
Dakle, masoni i ostala „braća“…
Nekada davno, za mene je masonerija bila dramatična filmska sekta u kojoj svi ti silni prebogati muškarci piju ko zna šta (bolje da vam ne pričam šta sam zamišljala), organizuju menjanje vlada i glavešina država, lete privatnim avionima na neka mala ostrva gde se uz svetlost sveća rade raznorazni obredi ili izvršavaju zadaci ne bi li se napredovalo ka vrhu piramide. Potom sam se bavila istraživanjem za moju novu knjigu, mesecima nailazeći na različite tvrdnje. Od toga da je to sekta, do toga da je to jedna velika kafana gde se na okupljanjima nose neke keceljice, bele rukavice i gde „braća“ skalapaju poslove uz viski i tompuse, uz neku minijaturnu članarinu. Ok, razočarano sam klimnula glavom.
Nigde kozije krvi, nigde drame, samo biznis i bleja
Dosadno. Jedino šta je od svega toga zanimljivo je da sam ja u raspalom stanju mog bitisanja, uspela da nabasam na dva MASONA. Da li sam vas sada zainteresovala, a? Ok, dakle, pre dve godine, decembar, moj rođendan, moj tadašnji partner jako kasni. Na sastanku je lože sa „braćom“. MOLIM? Stidim se da izgovorim tu informaciju prijateljima, jer jednostavno, zar nisu ti ljudi neki uspešni biznismeni koji ne smeju ni da pričaju o tome. Ok, ovaj laže!
Nema taj nekog kapitala, uostalom živi u malom stanu na Zvezdari i nije baš neki vajni biznismen. Meni je rođendan, ne prihvatam nikakve lože. Tražim dokaze. Kao što rekoh, polupana sam i ne verujem više ni suncu kada sija. Na mobilni mi stiže fotka mog dečka sa belom keceljicom i belim rukavicama, kakav atak na moju maštu.
Više ništa nije bilo isto…
…ni moja ideja o tom grandioznom tajnom društvu, a ni o ovom tutumraku koji sedi u nekoj suknjici dok ja punim godinu više. Potrajali smo koliko i sveća u njegovim belim rukavicama. Mislim stvarno, koga sve neće zavrteti vezanih očiju, kao u igri ćorave bake i obući mu onu prečagu. Mentalna impotencija, priznaću!
Ne mnogo vremena kasnije…
Jer, rekoh, vreme mi tada nije bilo baš dobar drug. Upoznajem u mojoj viziji zrelog muškarca. Znamo svi da nije bilo baš tako, bilo je mnogo gore.
Kasnimo, ovog puta ne moj rođendan, ali svejedno, ja jako volim proslave gde se duvaju svećice, a to i ptice na grani znaju. Ok, kasnimo. Moj ozbiljni, zreli partner, koji eto nije biznismen, ali je neka vrsta javne ličnosti, je sa „braćom“. Jaooo, ne još jedna mini suknjica?
Ok, počinjem da se smejem na sav glas. Sada već imamo komičnu situaciju. Ovaj čak i nema svoj stan, auto je obrnuo devet cajger miliona kilometara, a zvanično prvu belu košulju je dobio od mene. Pomislih da napišem mail tim direktorima sa vrha piramide da malo uglancaju svoje šestare i lenjire. Odustala sam.
Došla sam do zaključka da mi Srbi stvarno umemo svemu da oduzmemo glamur i tajanstvenost
Bila sam očajna što su mamini prodavci usisivača na mala vrata ušli i u moj život, a da im nisam ni vrata otvorila. Dva prodavca magle su mi prodala priču koja se ne kupuje. Mi Beograđanke bi trebalo da smo pronicljive šmekerke, jel da? Pa da, ali u momentima kada prihvatate jeftinu verziju sreće, ne očekujte skupu radost. Kada kupujete na rasprodaji, velike su šanse da vam zapadne roba sa greškom.
I evo, mnogo vremena kasnije, smejemo se na terasi uz vino – mojoj loži. Neko nikada nije seo pored masona, a ja sam dva uspešno otpratila. Naravno, suknjice sam im uredno složila kada sam ih pakovala.
Od tog momenta, jedina piramida koju bez grča na licu mogu da vidim je Egipatska. Čak i Anikin šestar kod mene izaziva laganu mučninu, a pomalo i stid.
Drage moje gledajte dobro po njihovim ormanima, ako na dnu ormana ugledate bele rukavice, bežite! Bar prvo proverite da li je prava loža ili obična LOŽANA.
Vaša,
Foto: Instagram
