Journal kolumna: CAR JE GO

 CAR JE GO

Beše Met gala, beše i prvo veče Eurosonga. Beše.

Krenuti od početka ili ono moje, ja pišem, vi me razumete? Mislim da je tako bolje, iz duše na papir.

Mnogo godina pre mislila sam da živim u stravično neempatičnom društvu. Delovalo mi je da ljudi ne umeju da se postide, na sve načine sam se osećala kao stanovnik pogrešne planete. Da, baš u momentu kada se pojavila opskurna Kim Kardashian, znala sam da je normalnom, ma koliko to normalno i tada već bilo iskrivljeno, došao kraj. Poprilično sam bila glasna u negodovanju pojave ogavnih reality programa, cele te mašinerije i apsolutne prodaje duše đavolu za keš. Ni jedne jedine sekunde se nisam mentalno ni javno, izvinila učesnicima pošasti prošlog i ovog veka. Ženama koje svoj anus izbeljuju pred kamerama, zaista ne želim da kažem izvini.

Na današnji dan, zaista smatram da je za sve pogrešno u današnjem planetarnom životu, kriv reality. Moguće da će neko od vas uporediti sa Instagram sadržajem, sa ovom televizijskom formom, tu ću vas ja zaustaviti. Instagram sadržaj produciramo mi, vlasnici profila, a ne neki preplanuli dasa koji viče u bubicu: Sada se rasplači, dobro je za share. I bilo bi dobro da je ova grozomorna forma jedina tema mog današnjeg tugovanja zajedno sa vama. Nije!

Jasno je kao dan da svi mi možemo da promenimo kanal.

Ali kako mi da promenimo, kada većina klikće i saživljava se sa reality ulogama? Koliko vas je zaista svesno da u reality programu, ništa nije realno! Samo se tako zove! Ako na autobusu piše banka, da li mislite da možete da platite račune ili podignete novac, dok se vozite od Zemuna do Terazija? Znate da je to reklama, zar ne? Pa zašto pobogu dozvoliste da verujete da neki polusvetovi zaslužuje vaše poverenje?

Ako volite trilere i horore imam listu koju ćete obožavati. Isto važi i za komedije i romanse. Gledati bilo koju od emisija koji sadrži gomilu nesnađenih, koji preskaču terapiju, makar i da biste im se smejali, ravno je učestvovanju u ubistvu Zemlje. Borite se protiv krava zarobljenih na farmama za prekomerno davanje mleka, klanica za stoku, kokoški koje drže u dva kvadrata radi fast food restorana, a zdušno podržavate gomilu ljudi zatočenih u nekim kućama, gde će se pokljucati i poklati sami od klaustofobije i nemanja neba, sunca i slobode? Bravo licemeri. Za šaku vrednosnog papira, čoveka ste stavili iza životinje? Sjajno.

Ahh, da sada ide ona super cool rečenica svakog licemera: Pa oni su tamo svojom voljom.  Da li su? Ili smo mi svojim klikom, share-om i raspadanjem od glasnog smeha njih doveli do toga da veruju da rade nešto super? Da zabavljaju tužan, smoren narod?

Oni zaista veruju, kao što vi verujete da je forma koju pratite realna. Ne znam koliko vas je svesno, da svaki sekund svakog reality programa je produciran i osmišljen od prve do poslednje sekunde. Da ti marginalni likovi, rade ono šta im je rečeno, napisano ili šapnuto u bubicu u uhu? Ako u to ne verujete, onda sigurno mislite da je Zemlja ravna ploča na leđima kornjače.

Ok, da se vratim na početak – Kim K.

Reći ćete, bravo za nju, veliki radnik, vredna, pametna, uspešna, da? Pa NE. Za mene je vredna moja mama, za mene je vredna žena taksista (ne koristim rodno ravnopravne reči, jer nama ženama to nije donelo NIŠTA) koja ima četiri sina, radi kao knjigovođa i noću taksira. Za mene smo vredne mi koje radimo bez štete, a na radost drugima.

Kim Kardashian je san svake površne osobe, koja misli da je imati porno snimak odlična startna pozicija za gomilanje biliona. Čemu animozitet, pitaćete me. Pa, evo. Iz ugla feminstkinje, ta osoba je sve samo ne nešto šta bih želela da moja ćerka sutra bude. Iz ugla jedne obične žene, zaista nikada ne bih volela da izgledam kao fotošopirana karikatura uživo zbog klika, share-a i računa u banci. Iz oka bilo koje krštene osobe, zaista ne bih volela da živim scenario koji mi nije napisala sudbina ili Bog, već TV mreža.

Kada sam ugledala njen otužni ulazak na Met Gala događaj, nisam osetila ni žaljenje, ni tugu. Iskreno, osetila sam mučninu. Ona kao invalid sa povređenom kičmom pokušava korak po korak da se uspne uz stepenice uz pomoć raznoraznih sluškinja. Kamere snimaju, fotoaparati sevaju. Bravo Kim, to je to, opet si zasenila. Obim struka je oko 40cm, obim kukova tj. guzice oko 120cm, sjajno! Horor film uživo. Da li bi Anna Wintour, koja je samo lagano maltene u baletankama ustrčala uz iste stepenice, ikada pristala da bude pajac? A i zašto bi? Kredibilitet se ne dobija vađenjem rebara i bodenjem ozempikom, niti puzanjem bez vazduha uz stepenice. Da li je neko pomislio kog dizajnera je Anna obukla i snimao njeno oblačenje i to podelio na milion mreža? Ne.

A, zašto?

Pa zato što njoj to nije potrebno. Ona određuje ko će disati. I da prvi put ikada nisam komentarisala ovaj event na mom Instagramu, zato što mogu da biram da neću. A neću. jer ratovi traju, i znam da to ne mogu da promenim, ali ne želim da se pravim da se ne dešava. Ne nisam najempatičnija osoba koju ste rado čitali, samo sam od onih čije stavove neće promeniti ništa osim realnosti. Dakle vidim, čujem, pa osećam.

Ušli smi u matrix u kom je jako strašno gej osobu nazvati pederom, tamnoputu crncem, malo puniju osobu debelom. Ali potamaniti par nacija u dve godine nekako ne primećujemo? A, šta vam svima zaista znače potpisi ili titularna kulturna obraćanja, ako nemate preko puta sebe, ono za šta se zaista borimo. Ljudskost. Ok, da li sam pisac ili spisateljica, zabole me. Ali bih volela da mi neko kaže: Jasmina, ne brini, tebi i tvojoj deci se neće desiti pošast još jednog rata. Bezbedna si.

Baviti se perifernim titulama, priznanjima koja nam ne čine ništa, ravno je igranju Monopola uz smoki sa potomcima i tripovati da ste zaista vlasnik hotela koji ste osvojili. Što bi moja pokojna baba rekla, na pitanje, kako da je zovu, Leposava ili Lepa: Zovi me i lonac, ali nemoj me polupati.

Da, ratovi traju.

Ljudi koje ti isti ratovi ne zanimaju stiskaju korsete ili pevaju. Kakogod, ne mislim da sve(t) treba da stane, ne mislim da i mi treba da prestanemo da dišemo. Ali, zaista mislim da ako ništa, treba da prestanemo da se divimo idiotima.

Znam, da ona stara – daj narodu leba i igara – neće nikada izgubiti na značaju. Ali, ove igre više ne podsećaju na radost, niti skreću pažnju sa neke tuge ili nevolje. Naprotiv, asociraju na skupu zajebanciju, koju mi plaćamo, a čak se ni sami animatori ne zabavljaju. Ako zaista mislite da je zadivljujuće stići od porno filma do jedne od najbogatijih žena na svetu, pa onda to i postanite. Samo morate da celu porodicu, život, decu, prijatelje uključite u taj projekat i uživajte.

Naravno sada ste već svesni da tu nažalost niko ne uživa, ali momenat kada treba stati je odavno prošao. I zato dok se razmišljate šta sve nije ispravno na ovoj planeti, krenite od sebe. Ne zanemarujte nikada svoje dvorište ni travu u njemu, ono šta zalivate to i raste. Bilo to ljubav i prosperitet ili nešto peto. Bitno je samo da znate šta vas vozi. Takođe, ne igrajte po tuđim pravilima, otvorite oči, budite ono dete iz bajke Carevo novo odelo.

Jer, ako niste nikada pročitali ovu bajku, učinite to još večeras. Jer, car je zaista GO.

Vaša,

J.

Stavovi i mišljenja autora izneseni u autorskim kolumnama ne odražavaju stav i mišljenje cele Journal redakcije.

Foto: JOHN ANGELILLO / UPI / Profimedia & Instagram @kimkardashian