DAKLE
Dakle dim tompusa me štipa za oči. Dva pomeranca klase A su se razlajavali na decu koje dadilje guraju na trotinetima. On je prošao sa mat zelenom Porsche Carrera GT i namignuo. Pomislih da mu je buba upala u oko, jer bože moj i svi sveti… Prvo, odakle mu taj opskurni auto koji je za nijansu opskurniji od G klase? Drugo, zašto zastaješ i namiguješ??? Ja sam polubaba i tvoja drugarica, ti još gore – deda u čudnom vozilu.
Samo negde da se spakujem i stižem, izgovara nadglašavajući tonove neke hit Keinemusik pesme. Odmahujem rukom kao da teram muvu, dok istovremeno više želim da blokiram Autokomandu nego da sedim kraj bureta sa čovekom koji vozi mat kabriolet. Šteta. Već sam se zeznula, sada nema nazad. Njegov stajling preplanulog Miki Rurka u šarenoj košulji i širokim pantalonama me pomalo i plaši.
Nedugo zatim sam shvatila sve, a i ništa. Slušala sam ne znam koji put u životu, knjiški primer otužne krize srednjih godina. Ništa novo ni zanimljivo.
JER KAKO
Jer, kako zaljubljenom (u gipko telo i svež uterus) muškarcu objasniti da greši? Kako mu dokazati da je mnogo bitnije za njegov posao šta se trenutno dešava u vladi ili na berzi, nego u novoj kući na Kosmaju. Na koji način mu dočarati da to gde je on sada, moj bivši je bio pre šest godina, a i dalje se nije pomakao sa tog mesta. Iskreno i on i ja znamo da mu nije bolje, a sigurno jeste gore.
Kako objasniti majmunu da baš svaka banana prezri, razgnjecavi se i dobije pege. Tačnije kako mu dokazati, da je upravo on ta banana. Dok sam po Instagramu skrolovala diskretno saznajući o novim političkim dešavanjima u gradu, zahvaljujući tamnim naočarima pravila sam se da ga slušam. Kroz desno uho sam propuštala abitne informacije o novoj budućoj ženi, njihovom kućnom ljubimcu usvojenom sa ulice, o veganstvu. Tu vegansku grotesku sam pomalo komično propratila. Pre samo dva meseca smo bili u Pretopu na pečenju, avaj… Srećom nije izvadio tompus!
Ali, sam ga pitala pošto je vegan, zašto ne vozi Teslu nego Porsche, a koji malo je reći truje one četiri i po ptice koje žive na Vračaru? Onda je došlo i do planova za venčanje u crkvi. Ona je Ukrajinka i njenim roditeljima to znači. Ok, rekoh, a da li ćete morati i krvav čaršaf da prikažete kao dokaz da je mlada bila nevina, ili to pokriva penthaus na Vračaru? I najbitnije pitanje, da li će mlada menjati pelene i njemu i budućem potomku istovremeno?
Sve se to dešava, Bog da mi oprosti, a i Momo Kapor, na deset metara od Hrama Svetog Save i trga Mome Kapora.
TUPAVO
Tupavo se nasmejao i rekao da sam obabila.
Jesam, izgovorih. Nisam bila uvređena, bila sam tužna. Zbog još jedne rasturene porodice, zbog još par klinaca koji će tatu viđati svaki drugi vikend ili kad nije na poslovnom putu. Da, žalila sam još jednu obabljenu mladu ženu, koja će se svađati oko alimentacije, letovanja i zimovanja.
Oko mene se dimilo kao na roštilju, tompusi su mi spaljivali poslednju moždanu ćeliju, a ljudi oko mene su i na oko delovali glupavo.
Pili su vina u koja se ne razumeju, cuclali su one falusne oblike kao u kvalitetnom porno filmu, pričali potpuno prazne priče. Onih par starijih koji su došli na tirkiz plavim vespama sa vremešnim nadrkanim suprugama su pričali o katamaranima i Hrvatskim otocima. Ovi malo mlađi su palamudili o propasti Mikonosa i usponu Parosa. A ja, ja sam se pitala u kom gradu ja živim.
U gradu koji je zaboravio šta je Vračar!
BEOGRAD
Beogradu koji se ne seća svoje istorije – Nikole Tesle, Paje Jovanovića,Mome Kapora, Desanke Maksimović, Isidore Sekulić ili Duška Radovića. Heeej, ti ljudi su živeli dva ili tri ćoška odavde!
Moj izgubljeni prijatelj je pričao prikupljajući bodove i moju podršku za svoj novi ljubavnički poduhvat. Pogledala sam ka jedva vidljivom hramu i kratko se pomolila. Za sebe, za njega, za sve. Sve nas koji znamo, za njih koji ne znaju, za one koji će naučiti. Izvinila sam se što moram hitno da krenem, jer su male šanse da ću od blokada ikada stići kući. Istini za volju, ja znam sve puteve koje ni Google Maps ne zna. Jednostavno nisam imala mentalnog kapaciteta da slušam već unapred propalu priču. Nekako sam preskočila dva labubu psa koji su izgledali kao praheri, za malo oborila jednu Gucci kacigu sa vespe i zalepila podlakticu na Cohibu veću od samog vlasnika.
Beogradska košava odavno nije duvala, vidi se.
