Kako je mini serija „Too Much” razbila stereotip o ženama koje su „previše”?

Režiserka i scenaristkinja Lena Dunham je u Netflix seriji Too Much predstavila antitezu fatamorgane kul devojke. Znate na koju mislim, ona o kojoj Amy Dunne govori u filmu Gone Girl. Jessica, iz Too Much, daleko je od te upeglane žene. Fizički – uvek je sa rasčupanom kosom, stilski je over the top (to ipak cenim) i nije fit, kako se očekuje da bude jedna vodeća ženska uloga u bilo kojoj seriji. Emotivno – ima nestrateške izlive emocija, teško sebi postavlja granice i u svojoj glavi i srcu, nosi posledice prošlosti. U mnogim instancama je krajnje iritantna, ali smo je u prvoj epizodi ipak instant zavoleli. Jessica je u svakom smislu tih reči – too much. 

You are just too much

Dok upravlja svojim novim životom u Londonu, Jessica se snalazi u nepoznatom poslovnom okruženju, u drugoj kulturi (daleko od speak before you think atmosferi u kojoj je živela u Americi) i u neočekivanom odnosu sa Felixom, čiji je britanski šarm i suvi smisao za humor kupuje, bez preteranog razmišljanja o budućnosti.

U jednoj od njihovih prvih nesuglasica, izgovora joj iskreno i bez zadrške: You are just too much. Jessica odmah reaguje. Ona je, kao i mnogi od nas, stvorila instinktivan otpor prema tim rečima. Svim ženama se govori da su, na jedan ili drugi način, previše. Previše otvorene, previše zatvorene, previše iskrene, previše ozbiljne, previše neozbiljne. Ostavile smo previše toga nedorečeno ili smo previše toga rekle. Jedna krajnje banalna reč kao što je previše sasvim je dovoljno da dočara gde svi grešimo. Teško je biti sebi dovoljan kad te neko uvek posmatra kao da si previše nečega – čega god to bilo.

Kao melem za dušu za sve nas koji smo temeljno pratili seriju, na njeno negodovanje, Felix joj odgovora: I didn’t mean too much in a bad way! Pored svih kulturoloških osvrta u ovoj mini seriji, ova scena možda najviše govori, na najjednostavniji način.

Njihov odnos se ne završava tu (već se komplikuje i rasčivijava više puta do kraja desete epizode), ali govori o suštini toga što, kao otrov, uplivava u svaku poru savremene kulture. Toliko smo naviknuti na slike i kalupe da je sve što ide izvan toga, što je iole kompleksno, zahteva razumevanje i empatiju, postalo too much. Pre svega, postalo je previše kada nekog drugog zaista treba da razumemo – kada se ne uklapaju u prvobitnu sliku koju smo imali o njima. To važi za emotivne odnose, ali i za poslovne, porodične, prijateljske.

Sve se krije ispod površine

Spoilers ahead!

Tek u petoj, a zatim i u sedmoj epizodi, saznajemo više o životu Jessice i Felixa pre nego što su jedno drugog upoznali. Peta prikazuje sedmogodišnju vezu koju je Jessica ostavila iza sebe u Njujorku, dok sedma otkriva težak odnos koji Felix ima sa svojim infantilnim roditeljima. Gledaocima njihovi dotadašnji postupci odjednom postaju za pet nijansa jasniji. Dunham nije slučajno ovaj rasplet ostavila za sredinu cele serije. Kao i u životu, jedno je posmatrati i upoznavati nekoga, bez da zaista znaš šta je prethodilo. Potpuno je drugo kada imaš celu sliku.

Neočikavno za Dunham, ovaj put se serija završava sa jednim tipičnim srećnim krajem – velika razlika u odnosu na realističan način na koji je zaokružila seriju Girls koja je trajala čitavih šest sezona. Ipak, to što Jessica i Felix završe zajedno je nekako manje bitno u odnosu na sve što prethodi tome. Odluka da se u potpunosti upuste u odnos otvara bezbroj novih pitanja za gledaoce. Kako će dvoje, potpuno otkačene ličnosti, istrajati i uspeti?

Dunham se u svemu tome ne obazire na pitanja koja zna da će uslediti posle poslednje epizode. Umesto toga, u njenom pronicljivom i večno optimističnom stilu, iznova se osvrće na jedini relevantan odgovor. U vremenu kada smo naštimovani da zaziremo od obaveze prema drugome, sasvim je moguće da niko istinski nije too much. Samo su neki too little.

Foto: Profimedia