Razgovarali smo sa Vladimirom Vinkićem, supervizorom slikarskog tima i saznali sve o išekivanom filmu „Seljani“
Rediteljski par Hugh Welchman i Dorota Kobiela nakon velikog uspeha filma S ljubavlju, Vinsent donose još jednu animiranu priču – film Seljani rađenu po delu poljskog nobelovca Vladislava Rejmonta. Vladimir Vinkić, akademski slikar i supervizor srpskog tima slikara koji je radio na animaciji, prethodno iskustvo rada na filmu S ljubavlju, Vinsent implementirao je i u ovom umetničkom poduhvatu. Neposredno pred domaću premijeru filma Seljani razgovarali smo sa njim. Za Journal, Vladimir Vinkić otkriva proces rada od igranog do animacije i zašto je poljski deo umetničke ekipe bio oduševljen delima srpskih slikara Paje Jovanovića i Uroša Predića.
Kada se 2017. godine pojavio film S ljubavlju, Vinsent, privukao je veliku pažnju javnosti, a sada se dobro poznati duo Dorota Kobiela i Hugh Welchman vraćaju na velika platna donoseći novu priču. Kako izgleda ponovna saradnja sa njima?
Tokom rada na filmu S ljubavlju, Vinsent u Poljskoj 2016. godine, Biserka Petrović i ja smo stekli veliko poverenje Dorote i Hugha, pri čemu su oni odlučili da na novom filmu pozovu nas da vodimo tim slikara koji će raditi u Srbiji. Znali su da u Srbiji postoji veliki broj akademskih slikara i da je slikarstvo na veoma visokom nivou. Upisati i završiti likovne akademije ovde zahteva puno uloženog truda i rada. Ponovna saradnja sa parom Welchman je svakako bio veliki izazov. Ovog puta nisam bio samo slikar animator, već supervizor celog tima i kasnije vođa digitalnog tima. Na početku produkcije slikao sam ključne frameove. To su slike koje će odrediti način slikanja, nivo detalja i koje će kasnije svi ostali slikari koristiti kao reference za njihove slike/animacije. Tako da sam u startu naslikao preko 25 slika koje će odrediti vizuelni identitet filma.
Tokom rada na filmu S ljubavlju, Vinsent ceo tim slikara koji je radio na njemu morao je da ovlada Van Goghovom tehnikom slikanja. Kakva iskustva, u tom smislu, nosite sa rada na Seljanima? Opišite nam okvire zadate estetike kojom se umetnički tim vodio.
Kada je poljska produkcija prvi put došla u Beograd, prva stvar bila je da im pokažemo kakvo je slikarstvo u Srbiji bilo tih godina kada se odvija radnja filma. Odveli smo ih u Narodni muzej i pokazali naše slikare. Naravno, oduševili su se Pajom Jovanovićem i Urošem Predićem. Predićeve slike su imale estetiku koju su tražili i koja se pojavljuje i u poljskim slikama tog perioda. U pitanju je bio akademski realizam s kraja 19. i početka 20 veka. Predićeva Vesela braća su najbolji primer, i postojala je ideja da se baš ta slika oživi u filmu.
Ovog puta na filmu je radio znatno veći broj srpskih slikara. Koliko je to značajno za našu kulturnu/umetničku/slikarsku scenu?
Ogroman je značaj raditi na ovako velikom međunarodnom projektu. Film će sigurno obići celu planetu, kao i prošli. Većini naših mladih slikara ovo je bio prvi posao i to će im samo pomoći u daljem razvoju. Mislim da je rad na filmu prilično uticao na sve nas i da je ovo tek početak velikih slikarskih ili umetničkih karijera. Mislim da se i naša kulturno-umetnička scena obogatila za preko 20 talentovanih iskusnih slikarki i slikara.
Zašto je za (vizuelnog/likovnog) umetnika značajno da radi na ovakvom projektu koji spaja igrani film i animaciju?
Današnji umetnici nisu samo slikari uljem, već dosta koriste i digitalne alate. Svi mi koji smo radili na ovom projektu, imali smo priliku da učestvujemo u saradnji sa drugim timovima koji rade na filmu i da unapredimo sam projekat. Tu je, na kraju i promocija finalnog proizvoda. Mnogo je prednosti sigurno, a napomenuo bih i da ovo nije posao za svakoga. Prilično je naporno i zahteva neverovatnu koncentraciju, volju i želju. Kada ovo uspete da uradite, imate osećaj da stvarno ne postoji više granica, da kao slikar možete sve da uradite. To je prilično divna stvar.
Vodili ste se igranim materijalom na osnovu koga ste slikali frameove. Koliko je ovaj proces inspirativan za slikare? Da li u takvom procesu ima mesta za kreativne slobode?
U samom startu je bilo veoma bitno da svi osete da nije u pitanju slikanje već animiranje. Veoma je teško kada slikate šest sati ili dva dana jednu sliku, onda je fotografišete i treba da je obrišete, kako biste opet naslikali skoro istu. Kada osetite da je to animacija i da pravite film, taj posao počinjete da gledate i kao meditaciju. Kreativnosti je bilo uvek. Na početku svake animacije imate zadatak da naslikate sliku po fotografiji koja je ipak zanimljiva. To je scena iz filma, sa dobrim osvetljenjem, karakterističnim i živopisnim likovima. Mislim da smo svi koristili ovaj projekat da maksimalno usavršimo svoje slikarske zanate, bez razmišljanja o ceni i količini utrošene uljane boje.
Seljani su rađeni po delu Vladislava Rejmonta koje je nastalo pre jednog veka. Šta vam je u ovom narativu bilo najinspirativnije?
Sam razlog zašto smo i slikali film. Problem koje je društvo imalo tada, imamo i danas. Trudimo se da to shvatimo i prevaziđemo. A slikarstvo je i tada bilo čarobno, kao i danas, kako smo i mi radili.
Koje umetničko delo ili život umetnika bi, po vašem mišljenju, bilo interesantno oslikati i prikazati u vidu ovakvog tipa animacije?
Sigurno živote naših umetnika ili naučnika. Imamo ih toliko i svi su veoma doprineli čovečanstvu. Ne bih rekao da imamo dovoljno slikara da to sve animira.
Film Seljani je do sada prikazan na većim svetskim međunarodnim festivalima. Kakvi su dosadašnji utisci publike? Kakav očekujete prijem kod domaće publike?
Ljudi su ovde oduševljeni. Nailazimo na odlične utiske. U početku je malo nejasno kako je ovaj film urađen. Kada ga pogledate, shvatate kako i koliko je truda uloženo. Dosta ljudi mi je reklo da su bili nekoliko dana pod utiskom. Naša publika je odlična i u velikom broju je pogledala i prethodni film, tako da se i ovaj očekuje s nestrpljenjem.
Prikazivanje filma će pratiti i izložba umetničkih slika koje su urađene i korišćene kao kadrovi za film. Koliko će to dodatno publici približiti, na neki način, demifstifikovati ovakav način rada na animaciji?
Izložba je prilika da stvarno vidite slike koje se nalaze u filmu. Postavka će od 18. januara trajati dve nedelje u galeriji na spratu mts dvorane. Ja i ovom prilikom pozivam sve koji su u prilici da posete izložbu i pogledaju film Seljani od 18. januara. Možda se tamo i sretnemo i porazgovaramo. Vidimo se.
Foto: Breakthru Films/ DigitalKraft
