Lični izbor: Galeb Nikačević izdvaja pet filmova koje je selektovao za 18. Beldocs
Omiljeni festival dokumentarnog filma, Beldocs se bliži. Kraj maja je sada već tradicionalno rezervisan za najbolje dokumentarne filmove, a ove godine je selekcija zaista posebna. Pored više od 80 dokumentaraca, očekuje nas i 10 svetskih premijera – a fokus je domaćim autorima. Tako ćemo biti u prilici da pogledamo čak 22 srpske premijere. Selekcija filmova je sastavljena od nekoliko povratnika i bivših pobednika, ali i autora koji su prvi put na Beldocs-u. Očekuje nas raznolikost tema i inovatni pristup, ali i snažan autorski pečat. Kako je filmski program sačinjen od čak 84 ostvarenja, svaka pomoć oko selekcije je i više nego dobrodošla. Ovoga puta, za savete se obraćamo Galebu Nikačeviću, poznatom voditelju podkasta Agelast – i ovogodišnjem gostujućem kustosu na Beldocsu. Galeb Nikačević izdvaja pet filmova za Beldocs – saznajte i koji su.
Predstojeći, 18. Beldocs festival će se održati od 21. do 27. maja 2025. godine u Beogradu.
Gostujući kustos Galeb Nikačević će u okviru programske celine BITKA ZA STVARNOST istražiti na koje načine oblikujemo značenje, tumačimo istinu i gradimo zajedničku stvarnost u eri konfuzije, fragmentacije i medijskog viška. Umesto gotovih odgovora, Beldocs publiku poziva na razmišljanje – o realnosti koju delimo, dovodimo u pitanje i neprestano iznova osmišljavamo.
U vremenu kada su činjenice sve češće potisnute narativima, a lične perspektive često važnije od dokaza… Pitanje šta je stvarnost postaje ključno – ali i sve teže za odgovoriti.
Stvarnost više ne deluje kao neupitna osnova, već kao konstrukt oblikovan verovanjima, društvenim dogovorima i spoljnim uticajima.
Selekcija ovih filmova nastala je inspirisana gorućim problemom savremenog društva danas, a to je bitka za stvarnost. Istorijskim razvojem tehnologije, rođenjem tehno oligarha i rastućim autoritarnim režimima širom sveta, kao i njihovim partnerstvom, stvorila se pretnja kakvu u razmerama i snazi nismo videli nikada do sada. Potpomognuta korporativnim, kao i političkim interesima, sve manje se javni prostor definiše kao prostor slobode i društvenog interesa. Sve više je instrument i poluga moći. Kako možemo da se borimo protiv ovoga u trenutku kada smo nadjačani na svaki mogući zamisliv način je odgovor koji moramo da pronađemo. Na inauguraciji Trampa smo videli vlasnike najvećih tehnoloških kompanija, a ne predstavnike medija. To je jasan signal da su pravila igre promenjena i da živimo u novom dobu čiji nam krajnji ishod nije poznat, rekao je Galeb Nikačević.
Filmovi koje je Galeb selektovao za ovu programsku celinu su sledeći. Gospodin Niko protiv Putina; BLUM – Gospodari svoje budućnosti; Svetla budućnosti, Hakovanje mržnje; i Efekat Bele kuće.
1. Gospodin Niko protiv Putina (Mr. Nobody Against Putin) Pavela Talankina i Davida Borenštajna donosi potresnu priču iz srca ruske svakodnevice za vreme rata u Ukrajini. Kroz objektiv jednog učitelja, dokumentarac prikazuje kako represivna politika, propaganda i nacionalistička retorika utiču na obrazovni sistem, decu i njihovu percepciju stvarnosti. Film dokumentuje regrutaciju tinejdžera, zakonske zabrane, svakodnevnu cenzuru, indoktrinaciju usmerenu na najmlađe i vatreni nacionalizam.
2. BLUM – Gospodari svoje budućnosti donosi priču rediteljke Jasmile Žbanić o Emeriku Blumu. Blum je preduzetniku i vizionaru koji je u posleratnoj Bosni i Hercegovini osnovao Energoinvest, kompaniju zasnovanu na modelu radničkog samoupravljanja. Kroz bogatu arhivu i svedočenja, film prikazuje kako je Blum u ruralnom i razrušenom okruženju uspeo da izgradi globalnu firmu vođen filozofijom koja danas, u doba kapitalizma, deluje gotovo utopijski.
3. Svetla budućnost (Viitor Luminos) je film rumunske rediteljke Andre MakMasters. On osvetljava jedan od najmanje poznatih, ali značajnih trenutaka savremene istorije – festival održan u Severnoj Koreji 1989. godine, koji je okupio hiljade studenata iz celog sveta pod idejama mira, prijateljstva i antiimperijalizma. Film otvara prostor za razumevanje tadašnjih globalnih težnji. Od borbe za nuklearno razoružanje do socijalne pravde, u trenutku kada se javila ideja da je globalna solidarnost i drugačiji svet moguć.
4. Hakovanje mržnje (Hacking Hate) bavi se uticajem i rastućom moći ultradesničarskih društvenih medija. Prateći nagrađivanu novinarku Maj Vingren, koja se se infiltrirala u pokrete koji promovišu superiornost bele rase, film osvetljava način na koji se organizuju savremeni neonacisti. Autor Simon Klose istražuje koliko je duboko mržnja ukorenjena u digitalnom prostoru i koliku pretnju po globalnu demokratiju predstavlja profitiranje na njenom širenju, otkrivajući mračnu stvarnost skandinavske ekstremne desnice kroz formu napetog trilera iz stvarnog života.
5. Efekat Bele kuće (The White House Effect) je dokumentarni film autora Pedra Kosa, Džona Šenka i Boni Koen. Isti nas vraća u period kada je svet mogao da započne odlučnu borbu protiv klimatskih promena. Fokusirajući se na političke odluke administracije Džordža Buša starijeg, autori postavljaju pitanje da li je istorijska šansa propuštena i, ako jeste, koji su razlozi. Kroz arhivsku građu i svedočenja aktera, film nudi uvid u trenutak kada je budućnost planete mogla da bude drugačije oblikovana.
Foto: Beldocs
