Ekskluzivno u razgovoru sa Markom Ruffalom: O ulozi u seriji „Task“, veri i uverenjima i dramatičnom finalu

Streaming platforma HBO Max servira sve same hitove, a serija Zadatak (Task) je savršeni skorašnji primer toga. Ako ste, kao i mi, uživali u seriji Mare of Easttown sa Kate Winslet u glavnoj ulozi, sigurno vas je obradovala činjenica da se njen kreator, reditelj i scenarista Brad Ingelsby, vraća sa novom mini-serijom. Emmy nagrađivani Ingelsby je udružio snage sa Silviom Dionicom, Tomom Pelphreyem, Emilion Jones, te Markom Ruffalo kako bi doneo priču o FBI agentu, Tomu (Mark Ruffalo) koji vodi poseban tim sa ciljem da zaustavi niz nasilnih pljački kojima upravlja naizgled običan porodični čovek, Robbie (Tom Pelphrey).

Poput Mare of Easttown, serija Task je smeštena (i snimana) u predgrađu Filadelfije – sama lokacija je veliki deo priče i atmosfere serije. Prva epizoda je prikazana 8. septembra ove godine i, u tipičnom HBO Max stilu, sledeće epizode usledile su na nedeljnom nivou. Kako je reč o mini-seriji od sedam epizoda, finalnu smo pogledali sinoć – i o dramatičnom finalu, ali i samoj ulozi i procesu rada na seriji (kako u glumačkoj, tako i u producentskoj stolici) ekskluzivno smo razgovarali sa protagonistom, legendarnim Markom Ruffalom.

Odabrati kako da izvedem finalnu scenu nije bio lak zadatak, započinje priču Ruffalo.

Bio sam poprilično nervozan, iskreno. Iako je reč o sceni u kojoj čitam pismo – koliko to može biti interesantno? – shvatio sam da je u toj jednostavnosti, u odsustvu performativne izvedbe, efekat zapravo jači. Takav način izvedbe, istovremeno, dozvoljava gledaocima da situaciju posmatraju iz sopstvenog ugla i iskustva. Potrebno je da dozvoliš ulozi da uđe u tebe, da je slušaš – u momentu izvedbe mi se javi kako bi način izvedbe trebalo da izgleda.

Ruffalo otkriva i koje bi to jedno moralno pitanje serije Task bilo sa kojim njegov lik, Tom, mora da se suoči.

Pitanje bi glasilo – koja je funkcija istinske vere u (našem) društvu? Kako ona zapravo izgleda? Vera znači – imati empatiju, biti saosećajan, umeti da oprostiš. To nije samo pitanje Boga – to je i pitanje toga kako se mi, kao ljudska bića, oslanjamo jedni na druge. Kako čovečanstvo veruje? Vera (u religijskom smislu) je utemeljena u uverenju. Teško je imati veru, zar ne? Ali oprostiti ljudima je potpuno drugačija vrsta vere, a vera je iskupljujuća ljudska vrlina. Tu je i vera u to da možemo da napredujemo kao ljudska bića, da prebrodimo pređašnju bol, potrebu za osvetom. Svet je danas vođen željom za osvetom – a gde nas to vodi? Samo ka putu veće patnje, smrti, krvi. Ideja da možemo da zastanemo i batalimo ego, oprostimo, je neverovatno teška. A na tom putu je Tom.

Tom se bori sa pitanjem ispravnih načela.

Bori se sa tim šta je ispravno u skladu sa zakonom – a šta je ispravno kada sluša svoj unutrašnji moralni kompas – posebno u poslednjih nekoliko epizoda. Ruffalo se slaže – i smatra da je Tomov put put opraštanja.

To je njegov put i on svakako nije lak. Ali, nema opraštanja bez empatije. Razgovarao sam sa prijateljem koji je određeno vreme proveo u zatvoru i koji je trezan već 17 godina. Odličan je glumac i pragmatičan čovek – i svedok je brojnih heavy priča.

Rekao mi je – Mark, ne postoje izgovori, ali postoje razlozi.

Kada situaciju posmatraš iz zakonske perspektive, ona je crno-bela. Nema mnogo prostora za to da se zapitaš: u kojim uslovima živi ta osoba, koliko je obrazovana? Kakve traume ima, u kakvom društvu je odrasla, kakva joj je ekonomska situacija? Brad (Ingelsby) nam pokazuje da nema izgovora – na kraju dana, moraš platiti cenu. Ali, postoje razlozi. Brad šalje poruku da moramo imati empatiju, opraštati. Daje nam sposobnost da nas priče tih likova dotaknu, da ih razumemo. To nam je sada, zapravo, preko potrebno – u Americi trenutno vlada pokret protiv empatije. Misliti da to osećanje (odnosno, odsustvo istog) nije problem društva, da je bolest – je antiteza ljudskog iskustva. Serija ima puls, a taj puls je empatija, humanost likova. Takođe, o policijji uglavnom slušamo loše stvari, ali ima i dobrih policajaca. To uverenje nam je sada potrebno (posebno u vezi sa situacijom u Americi danas).

U seriji se proteže i pitanje doma, očinstva, muškosti.

Tom ne može da gleda Robbieja, a da ne vidi sebe. Ne može da rastavi sopstvena od iskustva tog čoveka. Iako ozbiljno shvata svoju ulogu FBI agenta, njegovo srce je otvoreno. Likovi koje igramo su samohrani očevi, nisu snalažljivi, greše. Da li su roditelji na način na koji je majka, elegantno? Ne. Ali, deca ih emotivno hrane. Znam mnoge očeve koji su preuzeli ulogu majke – uloge mogu da se obrnu. Ipak, zaključak je da nema pravila. Ideja stoika, čoveka zatvorenog za emocije, paralelno sa alkoholizmom i emotivnom izolacijom. Sve je to – tu, ali nije tako jednostavno. Niko od nas nije tako jednostavan. Čini mi se da televizija sve više otkriva tu vrstu istine.

A kada je o samoj televiziji reč, Ruffalo ima brojne reči hvale.

Ono što se dešava na televiziji jeste duga forma priče koja je veoma zahvalna. Zbog toga, možeš da svariš priču, da razumeš i dublje upoznaš ljude, sa njima putuješ. Stvari se menjaju, tu je i AI, teško je reći šta se dešava. Ali, u teškim vremenima, dobijamo prelepu umetnost. A to je vreme u kom živimo. Kada pričam o svojoj ulozi producenta u ovoj seriji, postavljam sebi pitanje – šta ovaj zadatak iziskuje od mene? Najvažnija stvar je da čuvam ovaj projekat, čuvam kao što bi pastir čuvao. To se može posmatrati i kroz banalni primer poput toga da se postaram da tim ima klimu. Brad je najsposobniji vođa kog možete imati. U tom smislu, nije mi bilo teško kao što je možda bilo na drugim projektima. Ako sam vam potreban, tu sam (tako sam razmišljao). Iz te vizure, HBO je najbolji za saradnju. Ja sam bio navijač za glumački i tim generalno. Postarao sam se za to da vizija bude ispoštovana skroz. Snimanje je bilo zabavno, raditi sa kolegama lako, sigurno – prosto neverovatno iskustvo. Iskustvo dubokog poštovanja, kolaboracije, multi-rasno, multi-rodno, trans-inkluzivno, lepo, promišljeno.

Ne možemo da ne primetimo sličnost između Toma iz Task-a i Mare iz serije Mare of Easttown.

Da, spreman sam za taj crossover. Brad je zainteresovan za likove, dinamiku između njih i značajne stvari koje nam se dešavaju, te načini na koje prolazimo kroz njih. Brad voli ljude koji imaju mane. Već je prva epizoda serija sama po sebi. Task je bio veći izazov nego što sam mislio da će biti. Svet je danas težak, žudimo za katarzom. Nedostaje nam lepota međuljudske interakcije. Task je sve što sam naučio o životu – na teži način. Da se desi druga sezona serije, pitanje bi bilo – kako nastaviti dalje, šta danas znači raditi na strani zakona. Kako komuniciramo sa imigrantskom zajednicom, na koji način smo ljudi?

U finalnim momentima u seriji, Tom gleda kroz prozor i nasmeši se. O čemu razmišlja, zašto je kraj baš takav?

Poruka je – nije gotovo, možemo da idemo dalje bez obzira na gubitke i remećenje mira u porodici. Nekako, nastavljamo dalje – i to dostojanstveno. Priroda nam pomaže u tome, takođe. Sviđa mi se što se serija završava uz zvuk ptica koje pevaju – one to čine bez obzira na sve. Njihova pesma je takva afirmacija samog života. Iz toga možemo izvući lekciju – ako smo prisutni (za to), bićemo okej. Ultimativno, poruka serije Task je da razmišljamo o tome kako se ophodimo prema ljudima. Nije bitno šta smo rekli, već kako smo druge naterali da se osećaju. Kako tretiraš ljude? Da li si fer, pun poštovanja? Da li opraštaš, da li se izvinjavaš? Da li im daješ prostora da budu ljudi i da greše?

Serija Task je dostupna na platformi HBO Max.