Od Berlinale-a do Adriatic Film Awards-a: Čejen Černić Čanak je rediteljka koju ćete želeti da zapamtite
Čestitamo na nominaciji na prvim Adriatic Film Awards-ima, tzv. balkanskim Oskarima! Kako ste reagovali kad ste saznali?
Hvala! Naravno da me je vest jako obradovala, tim više što je lepo biti deo upravo prvih AFA-a.
Šta za vas lično znači to priznanje, da li vam je važnije kao potvrda struke ili kao znak da film pronalazi put do publike u regionu?
Drago mi je da ljudi, bilo da je reč o ljudima iz struke ili ljudima iz publike, film prepoznaju. Uz naš posao, ruku pod ruku, često idu suprotnosti; film će se istovremeno nekome jako svideti, dok se nekom drugom neće svideti uopšte i to je normalno.
Baš sam danas primila vest da će se u Poljskoj poslednjeg petka u ovom mesecu film prikazati za učenike srednjih škola u 48 bioskopa istovremeno, u sklopu obeležavanja Rainbow Friday dana, kojim se slave različitosti među mladima.
Svakako bih volela da film pronađe put do mlađe publike i u regionu.
Nominacija je, naravno, za vaš ovogodišnji film Zečji nasip. Činjenica da je film imao premijeru na Berlinale-u je velika stvar za hrvatsku kinematografiju. Kako je izgledalo to iskustvo, kako ste doživeli reakcije publike i kritike?
Iskustvo Berlinale-a je zaista bilo spektakularno i teško ga je ukratko prepričati. Srećna sam i zahvalna što sam imala priliku da ga doživim. Kada su veliki festivali u pitanju, mora biti prisutan i određeni faktor sreće, jer nije dovoljno imati samo dobar film, mora se više stvari posložiti da bi film na kraju bio odabran. Reakcije publike i kritike su bile iznad očekivanja, a mnoga baš upečatljiva iskustva doživela sam i na festivalima nakon Berlinale-a. Film jako lepo putuje svetom, sada smo se već približili brojci od 50 festivala, a prodan je i na nekoliko teritorija.
Zečji nasip donosi vrlo intimnu, emotivnu priču o ljubavi dvojice mladića. Kako ste pristupili režiji tako nežne, ali i društveno važne teme?
Svi smo osećali zaista veliku odgovornost i bilo mi je važno da se temeljno pripremim. Probe su dugo trajale pre samog početka snimanja. Budući da su glavni glumci mladi i ovo su im prve velike uloge, bilo je važno da izgradimo međusobno poverenje i da se u procesu osećaju potpuno sigurno. Film smo radili iskreno i s puno ljubavi i drago mi je da to mnogi gledoci prepoznaju.
Kako birate teme koje vas pokreću? Postoji li nit koja povezuje sve vaše dosadašnje projekte?
Uvek mora da postoji nešto što me intimno okupira, što me tera da prvo zavirim dublje u sebe, a to su najčešće međuljudski odnosi i ljudska priroda. Ali ja zapravo funkcionišem vrlo jednostavno – po principu zaljubljivanja hahaha. Uvek se moram zaljubiti; u priču, u ideju, u likove…
Nakon Berlinale-a i nominacije – šta sledi? Da li već imate u pripremi novi projekat ili ideju koja vas trenutno okupira?
Baš sam se pre neki dan vratila sa radionice za scenariste Split Script, na kojoj sam pod mentorstvom Razvana Radulescua i Melisse De Raaf radila na scenariju za svoj naredni igrani film. Tako da je novo uzbudljivo putovanje već započelo i jako sam srećna što će uz mene i ovaj put biti Kinorama i producentkinja Ankica Jurić Tilić.
