Gen Bit.
Zdravo, vi, pripadnici generacije milenijalsa, generacije Z. Da li znate, da je pre svih nas, postojala generacija Bit, generacija koja je otkrila slobodu življenja nakon Drugog svetskog rata. Ta generacija, živela je u prošlom veku ali je bila, po našoj slobodnoj proceni, mnogo kul.
Našu redakciju čini većinom gen Z, što ste moža do sada već i posumnjali. Za nas kažu da smo generacija koja će uvesti nove standarde življenja. I jesmo, osećamo da jesmo. Ali generacija Bit, kako ju je pisac romana Na putu, Džek Keruak opisao, ta generacija je bila opasna. Po čemu? Bila je opasno slobodna.
Nisu imali Spotify i stotinu žanrova, ali imali su džez koji se svirao uz otkucaje srca. Nisu imali AirBnb, imali su ljude koji su hteli ili nisu hteli da ih ugoste. Nisu imali internet i mogućnost da zarade online, nisu uopšte imali novca, nosili su sa sobom samo svoje specifične životne priče.
Rekli biste sada, Hipici. Ne, ovi ljudi bili su pre njih, ovi ljudi su definisali ovaj način života pre nego što se pojavila Hipi komuna. Šezdesetih godina u SAD-u kreće da se razvija ovaj pokret mladih ljudi, koji su već tada uvideli da čovečanstvo teži ka potrošačkom društvu zasnovanom na pogrešnim vrednostima. Bit generacija je Hipi generaciji dala vetar u leđa i izvela jednu pokaznu vežbu.
Želite da saznate kako je ta generacija razmišljala, kako se njihov život odvijao, pročitajte knjigu da biste saznali.
Put na putu
Kako izgleda put na putu? Preciznije, autoputu. Džek Keruak to najbolje zna da dočara kroz svoje likove: Starog Bik Lia, Karla Marksa, Dina Morijartija i Sal Paradajza. Sal je predstavljao samog Keruaka. Sala smo doživeli kao jednu dobru dušu, željnu puta. Sal je tri puta putovao sa Istoka na Zapad, bio je navučen na put i avanture. Kasnije se smirio, ali je tokom čitavog svog puta pisao. Njegova družina se sastavljala i rastavljala, kretala zajedno i razilazila, prolazila loše i dobro zajedničkim snagama.
Voleli su žene, zaljubljivali se, udavali i razvodili. Imali dobar i manje dobar sex. Koristili su lake droge, najviše marihuanu, pili su pivo, vino. Smejali su se, gladovali ali i odlično gostili na benzinskim stanicama, gostionicama pored puta i u kućama usputnih prolaznika ili prijatelja.
Živeli su bedno punim plućima. Da li možete tako nešto da zamislite uopšte iz ove naše današnje perspektive? Da li možete da osetite tu energiju potpunog nedostatka svega ali i potpune ispunjenosti?
Gde smo sada sa slobodom
Ne znamo da odgovorimo na ovo pitanje. Nakon pročitane knjige, imali smo osećaj da je momenat u kom sloboda zavisi samo od puta i putovanja. Samo dok su bili na putu, Sel i njegovi saputnici/prijatelji imali su osećaj slobode. Nemaju ga kada se vrate kućama, kada umire krv i naboj koji ih tera ka sirovom životu. Možda je u tome odgovor. Ako živimo svakodnevnicu u kojoj ne postoje momenti u kojima osetimo kako nam stomak od naboja emocija dobija polu mučninu, dok se otkucaji srca ubrzavaju, možda nismo na pravom mestu. Možda treba da se pomerimo iz ose u kojoj se nalazimo kako bismo krenuli da otkrivamo slobodu.
Svakako, jedna činjenica je bitna za sve vas koji sada čitate ovo. Ono što ova knjiga može da vam donese, jeste osećaj kao da ste na putu sa ovom družinom, nosite sa sobom svoje životne priče, bežite. Ne od sebe, nego od okoline koja vas udaljava od vas samih.
Na putu se upoznajete, sami sa sobom i sa drugima na koje naiđete.
Da li je put bežanje od stvarnosti?
Tanka je granica između dve strane; puta kao bežanja od stvarnosti i bežanje u novu stvarnost pomoću puta. Istina je tamo gde vi želite da ona bude, bar bismo mi tako definisali stvari. Sa druge strane, tu je, ekipa koja tokom čitavog romana, vodi iste bitke u svojim mislima. Neki se manje, a neki više pitaju, šta je od ta dva tačno? Čemu im služi put i da li će ikada doći kraj potrebi za kretanjem. Sel se dugo mučio da pronađe odgovor na to pitanje, pravio je pauze od puta, razmišljao o svom nagonu. Ali, nekako, put je uvek našao način da ga dozove. Pred kraj romana, Džek Keruak u romanu Sel, sve više počinje da se pita, šta radi?
Odlazi na poslednji put i uspeva da nađe odgovor na svoje pitanje. Vraća se u miru, da li su svi članovi njegove ekipe uspeli da ga pronađu. Pa, naravno da ne. Razlog tome može biti taj što ga uistinu nikada nisu ni tražili.
Tri puta je putovao sa Istoka na Zapad i vraćao se, sa Dinom svojim vernim saputnikom, posetio je Meksiko tražeći odgovore. Živeo je, punim plućima u kojima se nalazio vazduh sa asfalta. Vreo i suv, vazduh koji je sa sobom nosio opojan miris slobode koji su svi oni udisali.
Šta je sve Sel, saznao na svom poslednjem putovanju i zbog čega je prestao da odlazi i vraća se, pročitajte knjigu kako biste saznali.
Još predloga knjiga pročitajte ovde.
Foto: Pexels
