Društvo se menja, pa tako i uloga žene u njemu. Kroz vreme su nas posmatrali kao Boginje, kraljice, ratnice, a sada i kao direktorke, menadžerke i uvek – majke. Forma majke nije samo ona biološka, već brižna, osećajna, puna neobjašnjivo jake intuicije i hrabrosti. Ko je ona danas? Ko je žena kojoj se divimo, na koju se oslanjamo i o kojoj govorimo? Kako izgleda, čime se bavi, koliko joj je u današnjem svetu lako ili teško? Gde je njena duša, srce, ego, a gde mir?
Upravo ova pitanja postavila je najznačajnija modna manifestacija u regionu – 56. Perwoll Fashion Week. Ljubitelji mode tradicionalno su se okupili u Hangaru, koji su ovoga puta ispunile snažne emocije. Manifestaciju je otvorila revija posvećena osnaživanju žena, s konciznim sloganom i inspirativnom tematikom – ONA. Tuga, sreća, strah, nada i želja da se sve što ugrožava ženski rod ne ponovi ispunili su prostoriju na čijem se centru nalazila dugačka pista, dok se iza crnih zavesa nazirao backstage. Journal vas i ovoga puta vodi iza, ali i ispred, svečane piste 56. Perwoll Fashion Week-a, koja je bila glas i telo savremene žene.
ONA.
Svake godine, Perwoll Fashion Week izabere inspirativnu temu kao zadatak dizajnerima koji izlažu. Izdanje pod numerološkom oznakom 56 u fokus je stavilo ulogu žene u društvu – njene podele, dubinu osećanja, ali i sve ono što nikada ne bismo želeli da se ponovi. Volumen ženskog glasa i svih tema o kojima moramo jasnije i glasnije govoriti bio je na maksimumu – pista je bila sigurno mesto, a kreacije vizuelno primamljiva nada i promišljeni stav. Dizajneri su imali zadatak da predstave dualnost žene, njene unutrašnje borbe, ali i one koje vodi sa savremenim društvom – u kom se čini nikad prihvaćenije, ali nikada više osuđivano.
Fokus je bio na pet ključnih uloga – Žena kao čuvar doma, majka, radnica (preduzetnica, kreativka i menadžerka), telo sklada i borbe i kao femicid – glas protiv tišine. U kreacijama domaćih dizajnera pistom su prošetale glumice Katarina Radivojević, Nada Šargin, Vanja Ejdus sa ćerkom Sanom, Nina Janković, Lena Bogdanović, sportistkinje Olja Kecojević i Sonja Vasić, muzičarke Sajsi MC, Zoe Kida, Zejna sa ćerkom Kjarom, Brana Antović Aleksić, kao i manekenke Ljiljana Erić, Irena Mišović, Ivanka Dvojaković, Mira Andrić i Tamara Paunović. One su podelile svoju priču, a spektakl je ispratio i nastup muzičarke Zoe Kida. Sa poznatim domaćim dizajnerima, razgovarali smo i iza kulisa, u želji da temeljno izučimo njihovu inspiraciju, ali i shvatanje ovogodišnje teme.
BACKSTAGE DIARIES VOL. 1
Ko ili šta je tvoja prva asocijacija na ovogodišnju temu ONA?
BUDISLAVA: Moja prva asocijacija na temu ONA je zapravo bila nepravda kojoj svedočimo širom sveta. Žene su danas u veoma nepravednoj poziciji. Po samom rođenju dobijate ogroman teret nerealnih očekivanja koja vas obavezuju da morate biti majka, obrazovana žena, spremna na sve akcije i fokusirana na svoju karijeru. To je preveliki teret za jednu osobu, a isti se ne stavlja nikome na ramena osim ženama.
Koje žene su oblikovale tvoje stvaralaštvo i na koji način?
IVANA TOKIN: Definitivno moja mama. Od malena sam je gledala kako šije, te sam i samu ljubav prema modi nasledila od nje.
Tema ovogodišnjeg Perwoll Fashion Week-a podelila je ulogu žene u pet ključnih kategorija – koja je najviše inspirisala tvoju kreaciju?
SONJA JOCIĆ: Sve je pomalo čine. Mislim da svaka žena igra mnoštvo uloga. Umetnice koje su nosile moje kreacije su majke, te je to definitivno jedna od ključnih uloga, ali su one za mene heroine, te čine sve kategorije.
Koliko se konekcija između mode i žena promenila kroz vreme – kako je izgledala, kako izgleda danas, a gde je njena budućnost?
LUNA BOGNAR: Mislim da se promenio prvi i drugi plan. Ranijih godina je žena bila inspiracija i Boginja, a sada je postala paravan neke kolektivne modne ideje. Nadam se da će u budućnosti, sa razvitkom spore mode, doći do balansa. Ljudi su prezasićeni brzom modom koja šteti humanosti, te mislim da je pravo vreme da usporimo i da se vratimo svakom polu.
Volela/o bi da društvo više čuje žene kada govore o…?
EMILIJA ZDRAVKOVIĆ: O nasilju definitivno. Živimo u društvu u kom se žene plaše da priznaju da trpe nasilje, jer se stvorio kolektivni mehanizam koji ga poništava ili makar bira da ga ne vidi.
Kako u tvojoj vizuri izgleda ženstvenost?
ALEKSANDRA LALIĆ: Vidim ženstvenost kao skup iskustava, snage i fragilnosti.
FASHION INCUBATOE RE:THINK NEW BY PERWOLL
Nakon razgovora iza kulisa, vratili smo se u prve redove, spremni da svedočimo novoj generaciji modnih umova. Fashion Incubator: Re:Think New by Perwoll konkurs još jednom je stavio mlade talente u fokus, a isti su ove godine razradili SECOND SKIN temu – prisutnost tela i bića u dva sveta, onom stvarnom i digitalnom.
Na pisti su svoje radove predstavili Aleksandra Perović, Ivan Rajković, Marija Smiljanić, Pavle Knežević, Aleksandra Stamenić, Danilo Mišković, Medžda Zukorlić, Anja Radović, Mina Marić, Bojan Olujić, Anđela Lebović, Luna Lazarević, Dorotea Sušić, Elena Raosavljević, Andrea Bulajić, Tara Vujić, Đorđe Spasić, Marko Milosavljević, Sara Jovanović i Anđela Nedeljković. Urbane, autentične i snažne kreacije na trenutak su nas teleportovale u gotovo nerealni, avatarski svet, u kom se kreativnost kreće potpuno fluidno. Iza kulisa, sa mladim dizajnerima ovoga puta nismo razgovarali o inspiraciji, već o značaju negovanja odeće, ali i omiljenim proizvodima koji garantuju da će njihova održiva moda dugo živeti.
BACKSTAGE DIARIES VOL. 2
Koliko je nega odeće koju kreiraš važna za tebe?
IVAN RAJKOVIĆ: Nega odeće je veoma važna za mene, posebno zato što neretko koristim prirodne materijale. Kada koristim reciklirane materijale, veoma mi je bitno da kroz proizvode za negu tkanine istoj vratim život. Na taj način materijale mogu da koristim iznova i iznova.
ALEKSANDRA STAMENIĆ: Veoma mi je bitna zato što je naša suština bavljenje održivom modom. Samim tim, bitno nam je da naše kreacije imaju duži životni vek a to postižemo tako što ih dobro i temeljno tretiramo. Uz temeljno održavanje odeće, priča o održivoj modi i recikliranju zapravo ima smisla.
ELENA RAOSAVLJEVIĆ: Veoma mi je bitna s obzirom na to da kreiram odevne komade za koje želim da što duže traju, te mi proizvodi za negu znače i tokom samog dizajniranja.
Za kojim proizvodom posežeš kada želiš da odeća izgleda kao nova?
ALEKSANDRA STAMENIĆ: Najviše koristim Perwoll Light. On temeljno neguje odeću i posle njega stvari duže ostaju bele.
MARIJA SMILJANIĆ: Perwoll Black je moj ultimativni izbor za crnu tkaninu, zato što mi se čini da odeća dobija još intenzivniju crnu boju nakon pranja.
ANDREA BULAJIĆ: Moj izbor je Perwoll Light jer smatram da je najteže postići belinu kada je odeća u pitanju. Uz njega vidim najveću razliku.
Da li je način na koji određeni proizvod utiče na tkaninu tema kojoj temeljno pristupaš?
MINA MARIĆ: Svaka tkanina ima svoju reakciju, posebno ona koja je već imala život pre reciklaže. Zato testiram kako proizvodi utiču na stabilnost, teksturu i elastičnost. Moj cilj je da komad ne samo traje duže, već da kroz pravilnu negu izgleda još bolje.
MARIJA SMILJANIĆ: Da. Veoma mi je bitno da proizvodi koje koristim ne uništavaju i ispiraju tkaninu, već da je temeljno neguju.
DANILO MIŠKOVIĆ: Trudim se da tokom samog procesa izrade koristim proizvode koji neće uništiti materijal, već će ga učiniti upadljivijim i snažnijim. Takođe, promatram održivost čak i kada su proizvodi u pitanju, te se trudim da njihov sastav bude dobar po okolinu.
Perwoll Light i važnost nege tkanine
Kroz razgovor s mladim dizajnerima utvrdili smo da je nega odeće jednako važna kao i održiv pristup dizajnu. 56. Perwoll Fashion Week bio je u znaku Perwoll Light proizvoda, koji uklanja i sprečava sivilo, obnavlja vlakna i poseduje dugotrajan premium miris. Njegova napredna negujuća formula takođe obnavlja intenzitet boja i mikro-oštećenja, poboljšavajući elastičnost i snagu vlakana. Perwoll Light zadužen je za blistavost svetle i bele odeće koja nakon prvog pranja izgleda kao nova. Upravo je ovaj Perwoll bio ovogodišnji favorit učesnika koji su nas podsetili da je nega odeće takođe sastavni deo ljubavi prema modi.
ODRŽIVOST JE CIKLUS KREATIVNOSTI I NEGE.
Foto: Journal produkcija
