Još jedan dokaz zašto je Prada i dalje
najvažniji brend (muške) mode

U trenutku kada luksuzna moda gotovo opsesivno teži savršenstvu, rigidno stilizovanim kampanjama, algoritamski preciznim trendovima i odeći koja je često dizajnirana više za ekran nego za stvarni život, poslednja muška revija kuće Prada započela je diskusiju pitanjem: šta ako budućnost mode više ne leži u perfekciji, već upravo u njenom odsustvu?

Revija koju zajedno potpisuju Miuccia Prada i Raf Simons nije bila važna samo zbog silueta ili pojedinačnih komada, već zbog osećaja koji je proizvela. A taj osećaj bio je gotovo kolektivan. Kao da se u prostoru ponovo pojavila dobro poznata era Rafa Simonsa koju je moda poslednjih godina potisnula pod težinom hipertrenda, ironije i beskonačne potrebe za novim vizuelnim stimulansom.

Nije slučajno što su upravo uske pantalone (da naglasimo – za muškarce) postale jedan od najkomentarisanijih komada iz kolekcije.Uzane kožne pantalone, kratke jakne, siluete koje prate telo i gotovo stroga linija figure prizvale su estetiku koju je Raf Simons gradio godinama unazad. Svi znamo da to nikada nije bio samo trend skinny modela, bio je manifest generacije koja je odbijala komfor u svakom obliku stilskih igrarija. Raf je oduvek razumeo da moda ne funkcioniše samo kroz odeću, već kroz psihologiju pojedinca koji je nosi. Njegove kolekcije nikada nisu bile čiste, u njima je postojala tenzija, određena nelagodnost, osećaj adolescentne nesigurnosti pretočen u luksuz. I upravo se taj duh sada ponovo prepoznaje u muškoj liniji Prade.

Na kraju dana, možda nam ovu tezu najjasnije potvrđuju aksesoari. Naočare nepravilnih, gotovo asimetričnih formi izgledale su kao da namerno odbijaju perfekciju. U eri u kojoj luksuzni dodaci neretko funkcionišu kao algoritamski optimizovani statusni simboli, Prada uvodi hetero-lens modele čiji naziv govori više od hiljadu definicija.

I upravo u tome leži idejna misao.

Visoka moda je decenijama počivala na premisi kontrole – savršen kroj, savršena figura, savršeno stilizovan izgled. Međutim, moderni luksuz otišao je korak dalje. Danas se od modne industrije očekuje gotovo sterilna perfekcija prilagođena beskonačnoj reprodukciji na društvenim mrežama. Odeća mora izgledati jednako dobro iz svakog ugla, svaki detalj mora biti instagramičan, svaki aksesoar dovoljno prepoznatljiv da postane viralan.

Prada ovom kolekcijom beskompromisno odbija takvu logiku.

Naočare sa različitim staklima, transparentni slojevi, vidljivi šavovi i siluete koje nisu potpuno matematički precizne deluju kao promišljena reakcija na modu koja je postala previše uglađena. Nesavršenost ovde nije slučajnost niti stilizovani haos. Ona je kontrolisana i sugestivna. Kao da Miuccia Prada i Raf Simons pokušavaju da vrate osećaj ljudskosti u svet luksuzna koji je poslednjih godina često deblovao digitalno generisano.

Zato ova revija nije važna samo zbog povratka užih krojeva ili kožnih tkanina. Takvi trendovski pomaci ionako dolaze ciklično. Mnogo je važnije to što je Prada uspela da vrati određeni emotivni kod mode koji je dugo nedostajao industriji. Jer era Rafa Simonsa koju publika danas prepoznaje i dalje nije bila velika samo zbog puke estetike. Nismo voleli njegove kolekcije isključivo zbog uskih pantalona, kožnih jakni ili izduženih silueta. Voleli smo ih zato što su izgledale kao moda koja razume nesigurnost, identitet, mladost, otuđenost i potrebu da odeća bude nešto više od proizvoda. U savremenom socijetetu, gde trendovi traju svega nekoliko nedelja, upravo taj osećaj deluje radikalno.

Foto: Profimedia