Letnje kolekcije high street brendova u ovo doba godine preplavljene su (pun intended) komadima inspirisanim morskom paletom i motivima. Tako i naši garderoberi najednom poprime nijanse morskog sutona ili osunačne peščane plaže. Iskreni da budemo, ne bunimo se previše zbog toga. Neki će reći da je to zato što nam je Sunce u Ribama, no (iako se ne stidimo svoje prirode), verujemo da je nešto drugo posredi.
Bilo da se radi o tamnoplavoj gotovo ljubičastoj ili prozirno tirkiznoj, plavu volimo jer je najtoplija. Volimo je i kada se pojavljuje u filmskim kadrovima, gde je čest (simbolički) suparnik crvenoj (pogledati: Pierrot le fou, Žan-Lik Godara). Slikari je isto vole – jedno vreme, Pikaso se nije doticao nijedne druge boje (pogledati: radove iz umetnikovog plavog perioda); Iv Klajn je (ako nas pitate) stvorio najpribližniju verziju savrešno plave. Kako asocira na otvorene morske i okeanske horizonte i plavetnilo nebeskog proplanka, plava boja obiluje značenjima. Pojedini tonovi asociraju na spokoj, mir i slobodu. Drugi, pak, čest su koloritni motiv kojim se oslikava melanholija, čak duboka tuga.
Peščani tonovi, iako neutralni i svedeni, nisu ništa manje inspirativni. Na bež nas boju često asociraju toplina vrele plaže, kremasti sladoled od vanile i hladna latte kafa posle toplog dana. U tom smislu, nije toliko kontrasna plavoj koliko joj je komplementarna – zajedno umiruju, osvežavaju, opuštaju.
Journal finds: Komadi u bojama mora
