Kada je Diet Prada osveštala modnu industriju kao jedina kritička misao nismo mogli ni da zamislimo da će anonimni Instagram profil postati alat monetizacije onoga što volimo da zovemo znanje radi znanja. Ubrzo je usledio i period jasnog kajanja što nismo otvorili fan page omiljenog dizajnera ili brenda kada se Saba Bakhia, osnivač stranice @demnagram, pojavio na Balenciaga reviji i postao lični PR kanal jednog od najgenijalnijih umova savremene mode.
Nekada su Instagram fan page profili bili posmatrani kao digitalni fanzini – entuzijastični, ali sa marginalnim uticajem. Danas upravo ti nalozi funkcionišu kao moćne platforme koje kreiraju narativ, postavljaju standarde i „sede u prvim redovima“. Jedan od najrecentnijih primera jeste @archivedrunway, fokusiran na objavljivanje fotografija sa prošlih revija. Nalog je nedavno premašio pola miliona pratilaca, a potom ga je preuzeo njujorški Office Magazine, magazin posvećen modi i kreativnoj kulturi. Iako formalno nije objavljeno press saopštenje, promena u vidljivosti i tonu objava jasno ukazuje na integraciju u okvir etabliranog medija.
Od entuzijazma do industrijskog kapitala
Ovaj potez pokazuje da magazini kuratorske Instagram naloge više ne doživljavaju samo kao konkurenciju, već kao stratešku digitalnu imovinu koju je vredno uključiti u svoje kanal. Ono što je do pre deset godina bio hobi, danas postaje prepoznat resurs. Profili poput @stylenotcom ili @boringnotcom pokazali su da nezavisni digitalni glasovi mogu prerasti u uticajne aktere modne zajednice. Za razliku od tradicionalnih influensera (sintagma koju smo mislili da nikada nećemo upotrebiti), oni funkcionišu kao najglasniji komentar. U duhu nekadašnjeg Style.com, nalog @stylenotcom nastavio je da dokumentuje najznačajnije trenutke, dok @boringnotcom koristi ironičan ton sa ciljem demistifikacije modne scene.
Vratimo se nakratko na gorepomenut termin tradicionalnih influensera. Imena poput Brende Weischer i Amelie Stanescu koriste svoje „znanje radi znanja“ kako bi razotkrile principe i mehanizme modne industrije. Ipak, pod uticajem trenda monetizacije i novih digitalnih formata, sve češće usmeravaju pažnju ka lansiranju podkasta ili Substack profila. Time ne samo da proširuju svoj uticaj, već kreiraju model koji omogućava direktnu ekonomsku valorizaciju njihovog znanja i sadržaja.
Promena uloge digitalnih naloga u modi otvara pitanje šta danas znači autoritet. Kada su entuzijasti sa Instagrama sposobni da preuzmu mesto nekadašnjih kritičara, jasno je da se scena više ne definiše samo kroz institucije i klasične medije. Ipak, u toj transformaciji leži i paradoks: što je glas nezavisniji, brže postaje predmet onog institucionalnog prepoznavanja i integracije. Upravo u toj tački, između autentičnog impulsa i sistemske asimilacije, odlučuje se o budućnosti digitalne modne kritike.
Foto: Instagram (@stylenotcom, @boringnotcom)
