Simbolično mesec april obeležavamo večnom inspiracijom – Beogradom – i to modnim editorijalom snimanim na lokacijama po kojima je njegov duh prepoznatljiv i karakterističan.
Krećemo od jutra i čuvene Bajloni pijace, preko toplog prolećnog podneva i večeri, da bismo dan završili u najkarakterističnoj beogradskoj četvrti – Skadarliji.
Spoj tradicionalno prepoznatljivih lokacija i moderne garderobe ujedno je tema ove modne priče, u kojoj ćete nadamo se uživati podjednako koliko i mi dok smo je stvarali. Vodimo vas kroz april u Beogradu.
Bajloni pijaca
Jedna od najutentičnijih beogradskih pijaca na kojoj Dorćolci počinju svoje jutro. Iako je 1946. godine promenila ime u pijaca Skadarlija, nove generacije je i dan danas zovu Bajloni pijaca. Idealna za kupovinu svežeg cveća, voća ali pokoji dijalog sa vidno raspoloženim trgovcima, ovo je mesto sa kojeg mnogi Beograđani kreću u novi dan.
Hotel Moskva
Nekada palata osiguravajućeg društva Rosija sa gostionicom Moskva, po kojoj je kasnije i sam hotel preimenovan, ovo zdanje postoji od 1908. godine. Jedno od arhitektonskih čuda Beograda pod zaštitom države je već više od pola veka, a od 1979. spada i u kulturno dobro od velikog značaja.
Pored svih eminentnih imena koja su u ovom hotelu odsela, u njemu je jedan deo života proveo i Momo Kapor. O njemu je čak i pisao, a apartman na četvrtom spratu i dan danas nosi njegovo ime. Popiti kafu i pojesti Moskva šnit u ovom ambijentu uvek je gušt i pravo zadovoljstvo.
„Dobar deo života proveo sam u hotelu „Moskva„. To je verovatno najlepši hotel u Beogradu. Pisao sam o njemu. Zato sam, valjda, i počasni gost tamo. Bio je stecište svih nas. Tin Ujević, Ćopić, Vasko Popa, Zuko Džuhmur, pa i Andrić. Bio je moje mesto gde sam dolazio sa svojim tajnim ljubavima, da vam iskreno kažem.“ M.K.
Hotel Jugoslavija
Hotel Jugoslavija, koji krasi deo desne obale Dunava, otvoren je 1969. godine. Kada je izgrađen, ovaj hotel bio je najveći i najmoderniji hotel u SFRJ, a u njemu su svojevremeno odsedali kraljica Elizabeta, Nil Amstrong i Ričard Nikson. Ovo je pravi primer arhitekture iz doba socijalizma, a na trećem spratu i dalje se nalaze Titovi apartmani. Prvenstveno je trebalo da se zove hotel Beograd, a uz zgradu SIV-a njegovo podizanje je trebalo da pokaže koliko Novi Beograd može da se izgradi. Poznat je i po lusteru teškom 14 tona, sa 40.000 hiljada kristala, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.
Autentični beogradski lokali
Beograd je pun starih autentičnih lokala koji i dan-danas rade. Među njima je i muški frizerski salon Mara, u koji verne mušterije dolaze više od 35 godina, a posao od majke nasledila je ćerka. Njih dve i dalje zajedno rade, a iz lokala nećete izaći bez da se poslužite mentol bombonama. Odmah pored nalazi se hemijsko čišćenje Lazar, a lokali se nalaze u ulici Majke Jevrosime, na samoj granici sa Nušićevom.
Spomenik knezu Mihailu
Kad god se neko doseli u Beograd, ili dođe turistički, uvek je nepisano pravilo da je mesto svakog susreta upravo kod Konja. Ovaj spomenik knezu Mihailu simbol je oslobođene Srbije, a otkriven je 19. decembra 1882. godine. Iza njega stoji italijanski vajar Enriko Paci, a on je danas jedan od najupečatljivijih simbola Beograda.
Robna kuća Beograd
Robna kuća Beograd, prvi lanac ovakvog tipa na prostorima bivše Jugoslavije, osnovana je početkom 60-ih godina. O njoj se toliko pričalo da joj nije bila potrebna dodatna reklama, a roba je bila izložena na čak nekoliko spratova. Za nju se vezuju i prve pokretne stepenice u maloprodajnom objektu, a postojalo je preko 50 odeljenja. Pored garderobe, u njoj su se mogle kupiti i razne druge stvari, poput gramofonskih ploča. U Beogradu i danas postoje veliki natpisi Robna kuća Beograd na par lokacija, koji zacrvene odmah nakon prvog sumraka.
Tri šešira, Skadarlija
Ovaj restoran dobio je ime tako što je otvoren u zgradi koja je prethodno bila zanatska radionica, a kao logotip je na ulazu imala upravo tri šešira. Restoran se nalazi u srcu beogradske boemske četvrti Skadarlija, a otvoren je davne 1864. godine. U njemu su dane provodili pisci Branislav Nušić, Tin Ujević kao i Đura Jakšić. Tito je 1975. godine otvorio novi deo kafane, poznatiji kao donja sala, a u ovom objektu postoji čak i zasebna velika prostoriija za muzičare, da odmore između nastupa. Ovde smo ujedno i završili našu modnu avanturu, uz, naravno, dobru hranu i muziku.
Fotograf: Luka Bošković
Art direkcija & Stajling: Vanja Pantin
Makeup: Marija Vasić
Hair: Srđan Kolarević
Model: Jefimija Jokić (Demons Model Management)
Producent: Sofija Drašković
