Ko se javlja prvi?
Znate ono kad ne znate da li treba da pošaljete poruku, ko se mora javiti prvi, ko prvi poželi dobro jutro i laku noć. Da li je to previše i koja je granica između sviđam ti se i super mi je i naporan si i ovo sve ide prebrzo. Da su odgovori jednostavni, odnosi bi danas izgledali mnogo drugačiji, ipak nisu.
Početak odnosa često zamišljamo kao period spontanosti, lakoće i uzbuđenja i ponekad je to zaista tako. No vrlo brzo, gotovo neprimetno, u priču ulaze psihološke igre. Ne zato što neko svesno manipuliše, nego zato što svi u nove odnose ulazimo sa prethodnim iskustvima, razočaranjima i strahovima koje nosimo sa sobom.
Umesto da se pitamo da li nam se sviđa osoba s druge strane, počinjemo da razmišljamo o pravilima. Ko se kome prvi javlja? Da li je prerano da se pošalje poruka? Da li treba da pokažemo interes i pre nego što se odnos uopšte formira? Već smo u nekoj vrsti tihe borbe.
Kako se ponašati u vezi?
Savet da treba da igramo hladno i dalje je duboko ukorenjen u našoj kulturi. Naučeni smo da preveliki interes smanjuje privlačnost i da dostupnost znači slabost. Zato često glumimo nezainteresovanost, iako nam je stalo. Odlažemo odgovore, suzdržavamo se od javljanja i pravimo se da smo zauzetiji nego što jesmo. Igranje na hladno ponekad može stvoriti privremenu napetost, ali dugoročno šalje poruku distance. Ako se obe strane ponašaju tako, odnos se vrlo brzo pretvara u niz propuštenih signala i pogrešnih tumačenja. Umesto povezivanja, dobijamo nesigurnost.
(Ljubavne) psihološke igre
Jedan od ključnih pitanja na početku odnosa danas je pitanje poruka. Ko se kome prvi javlja i koliko često. Poruke su postale merilo interesa i potvrda sopstvene vrednosti. Ako se uvek mi javljamo, počinjemo da sumnjamo u balans unutar odnosa. Ako se ne javljamo, pitamo se da li će se druga strana uopšte javiti. Ako se ne javi, to često doživljavamo lično. Problem je u tome što poruke retko pričaju celu priču. Ljudi imaju različite stilove komunikacije, različite navike i različite strahove. U ranoj fazi odnosa retko to uzimamo u obzir jer smo fokusirani na znakove koji nam potvrđuju ili ruše sigurnost.
