Postoji ona čudna faza nakon odmora kada smo se fizički vratili kući, ali nam se misli još uvek nalaze negde na putu. Kofere smo raspakovali, alarm je ponovo podešen, mejlovi čekaju, a svakodnevica se vraća brže nego što bismo želeli. Umesto očekivanog osećaja energije i odmora, prvi dani mogu doneti umor, manjak koncentracije i pitanje kako je moguće da nam posle odmora treba još odmora.
Upravo se ovim osećajem u svom novom tekstu za Journal bavi Tijana Milovanović (Markiza Living), istražujući šta se zapravo krije iza fenomena post-vacation bluesa i zašto nam povratak u rutinu ponekad teže pada nego što očekujemo. Od naglog vraćanja obavezama do potrebe da ponovo uspostavimo svakodnevnu strukturu, ona se bavi načinima na koje možemo da ublažimo taj prelaz – ali i jednim važnijim pitanjem: šta nam govori činjenica da nam je toliko teško da se vratimo životu od kojeg smo upravo pokušali da se odmorimo?
Postoji onaj trenutak pred kraj odmora kada, iako još uvek nismo spakovali kofere, u glavi već počinjemo da se vraćamo obavezama. Razmišljamo o mejlovima koji nas čekaju, sastancima, alarmu koji ponovo zvoni ujutru i svemu što treba da uradimo čim se vratimo.
I onda prvi radni dan zaista dođe, a ono što smo zamišljali kao „vraćam se odmorna i puna energije“ često više liči na manjak koncentracije, umor i želju da ponovo rezervišemo kartu u jednom smeru.
Ovaj osećaj često se naziva post-vacation blues i opisuje period neraspoloženja, manjka motivacije ili energije koji možemo da osetimo nakon povratka sa odmora. I koliko god zvučalo kontradiktorno da se nakon nekoliko dana odmora osećamo lošije, razlog često nije u tome što se nismo dovoljno odmorili, već u nagloj promeni ritma.
Problem možda nije samo u tome što nam nedostaje odmor, već u kontrastu između života koji vodimo tokom odmora i onoga čemu se vraćamo.
- Ne morate sve da nadoknadite prvog dana
Jedna od najčešćih grešaka nakon odmora jeste pokušaj da se odmah vratimo na 100%.
Umesto da prvi dan posmatrate kao dan u kojem morate da „uhvatite korak“, ostavite sebi prostor da se postepeno vratite u rutinu. Odredite nekoliko prioriteta, pregledajte šta vas čeka i prihvatite da ne mora sve biti rešeno istog dana.
Povratak u rutinu ne mora da znači povratak u maksimalnu produktivnost.
- Vratite strukturu, ali ne i pritisak
Tokom odmora često nestanu upravo one male stvari koje inače određuju naš dan: vreme ustajanja, obroci, trening, odlazak na posao ili večernja rutina.
Zato može biti korisno da prvo vratite osnovnu strukturu, umesto da sebi odmah postavite deset novih ciljeva.
To može da znači:
- vratiti približno isto vreme odlaska na spavanje,
- isplanirati nekoliko obroka unapred,
- napraviti listu tri najvažnije obaveze za prvi radni dan,
- ostaviti prvo veče nakon povratka bez dodatnih planova,
- vratiti jednu po jednu naviku umesto cele rutine odjednom.
Cilj nije da što pre ponovo postanemo „produktivni“, već da olakšamo prelazak iz jednog ritma u drugi.
- Ne ostavljajte sve lepo na odmoru
Ponekad nam povratak teško pada i zato što smo nesvesno napravili jasnu podelu: odmor je vreme za uživanje, a svakodnevica vreme za obaveze.
Na putovanju imamo duge doručke, šetamo bez konkretnog razloga, čitamo, večeramo sa prijateljima, provodimo vreme napolju ili jednostavno sedimo uz kafu bez potrebe da istovremeno nešto završavamo.
Možda je zato jedan od boljih načina da ublažimo post-vacation blues da se zapitamo: šta mi je na odmoru zapravo toliko prijalo i šta od toga mogu da zadržim?
Ne možemo svakog jutra doručkovati pored mora, ali možemo sporije provesti nedeljno jutro. Ne možemo svaki dan istraživati novi grad, ali možemo otići u deo svog grada u kojem dugo nismo bili. Ne možemo zauvek isključiti poslovne notifikacije, ali možemo odlučiti da ih ne proveravamo tokom večere.
Neke stvari koje volimo na odmoru nisu rezervisane samo za odmor.
- Možda nam povratak govori nešto važno
Normalno je da bismo radije produžili nekoliko lepih dana nego otvorili laptop u ponedeljak ujutru. Ali ako se svaki povratak sa odmora pretvara u intenzivan osećaj nezadovoljstva svakodnevicom, možda vredi obratiti pažnju na to čemu se zapravo toliko teško vraćamo.
Da li nam nedostaje više vremena za sebe? Da li nam je svakodnevni raspored pretrpan? Da li tokom godine ostavljamo premalo prostora za stvari koje nas raduju?
Odmor ne mora da bude jedini deo godine kojem se radujemo, niti svakodnevica treba da bude nešto što samo izdržavamo do sledećeg putovanja.
Možda zato najbolji način da se izborimo sa post-vacation bluesom nije da što pre zaboravimo odmor i vratimo se „u normalu“, već da deo onoga zbog čega smo se na odmoru osećali dobro pronađe svoje mesto i u životu kojem se vraćamo.
