Svečanom, promišljenom i estetski prefinjenom ceremonijom otvaranja zvanično su započete Zimske olimpijske igre Milano–Cortina 2026. ovog petka, prvi put u istoriji raspoređene na ovako širokom geografskom području. Umesto spektakularne raskoši i ekstravagancije kakvu je svet video na letnjim Olimpijskim igrama u Parizu 2024., Italija je svetu ponudila suptilniju, ozbiljniju, ali elegantnu priču. Onu o harmoniji, dijalogu i zajedništvu.
Ceremonija se istovremeno odvijala u Milanu, Cortini d’Ampezzo i na nekoliko alpskih lokacija. Ipak, centralna lokacija je pripala legendarnom stadionu San Siro, sa više od 75.000 gledaoca. Tokom gotovo tri sata programa, više od hiljadu izvođača je proslavilo italijansku istoriju, umetnost, muziku, modu i sport. Ceo događaj je bio posvećen temiArmonia. Harmonije između grada i planina, čoveka i prirode, prošlosti i budućnosti.
Zimske olimpijske igre Milano-Cortina 2026.
Umetnost kao temelj identiteta
Ceremonija je počela tačno na vreme, uz odbrojavanje i vizuelni omaž italijanskoj lepoti i neoklasičnom vajaru Antoniju Canovi. Njegova poznata skulptura Psihé oživljena Kupidovim poljupcem pretvorena je u scenski prizor, kao simbol privlačnosti, transformacije i jedinstva. Upravo to su osnovne ideje koje su organizatori želeli da prenesu svetu.
San Siro se u tom trenutku pretvorio u živi muzej, u kojem je 70 mladih plesača oživelo reprodukcije Canovinih najpoznatijih dela, među njima Veneru Italicu i Genija smrti. Bio je to trenutak tihe veličanstvenosti koji je jasno dao do znanja da ove Igre žele da govore jezikom kulture.
Muzička simfonija italijanske kreativnosti
Ialijanska glumica Matilda De Angelis preuzela je ulogu dirigentkinje i sprovela gledaoce kroz Simfoniju fantazije. Muzika je prelazila iz filmskih motiva Nina Rote u duhu Fellinijevih filmova, preko Vivaldijevih arija, do pop-ikone Raffaelle Carrà, spajajući visoku umetnost i popularnu kulturu.
Vrhunac muzičkog segmenta bio je elektronički remix Rossinijeve opere La Gazza Ladra, a zatim i legendarna arija Vincerò iz Puccinijeve Turandot, izvedena u snimljenoj interpretaciji Luciana Pavarottija. Publika je taj trenutak dočekala sa poštovanjem i dugotrajnim aplauzom.
Mariah Carey
Jedan od najupečatljivijih trenutaka večeri bio je nastup Mariah Carey, koja je po prvi put u karijeri pevala u potpunosti na italijanskom jeziku. Izvela je bezvremenski hit Domenica Modugna Nel blu, dipinto di blu (Volare), pesma koja je 1958. godine osvojila svet i postala simbol italijanske muzike.
Njen nastup, oslikan kaleidoskopom boja, zamišljen je kao most između lokalne kulture i globalne publike, savršeno uklopljen u temu harmonije. Carey je potom nastavila sa svojom pesmom Nothing is Impossible, odevena u Art Deco haljini sa kristalima, uz nakit procenjene vrednosti od 15 miliona dolara.
Osim nje, publika je mogla uživati u glasu vekikog Andrea Bocellija.
Hommage Giorgiju Armaniju
Dolazak predsednika Italijanske Republike Sergija Mattarelle i predsednice Međunarodnog olimpijskog odbora Kirsty Coventry označio je početak zvaničnog dela ceremonije. Usledio je emotivan modni hommage Giorgiju Armaniju, legendarnom dizajneru koji je preminuo prošle godine u 91. godini.
Tri grupe modela prošetale su pistom u zelenoj, beloj i crvenoj boji, pretvarajući italijansku zastavu u pokretnu sliku elegancije. Time je Armani simbolično zaokružio svoj doprinos italijanskoj estetici. Posebno elegantan trenutak ceremonije priredila je Vittoria Ceretti, dvadesetsedmogodišnja italijanska manekenka koja je nosila olimpijske zastave.
Rođena u Bresciji, Ceretti, ona je na stadionu San Siro predala italijansku zastavu počasnoj gardi italijanskih karabinjera, Corazzierima. Za taj deo ceremonija nosila je dugu, belu haljinu izrađenu po meri iz kolekcije Armani Privé, sa visokim okovratnikom i dramatično produženim rukavima. Njena pojava unela je prefinjeni modni naglasak u ceremoniju i dodatno naglasila neraskidivu povezanost italijanske elegancije, tradicije i olimpijskog duha.
Himna, prstenovi i istorijski trenutak povorka sportista
Italijansku himnu je izvela Laura Pausini, dok su se njeni stihovi čuli istovremeno u Milanu i Cortini, uz snažnu pratnju planinskog hora. Olimpijski krugovi su se zatim umnožili u plesnom broju koji je spojio grad i planine, a muzička pratnja je bio Stradivarijev violinistički ton.
Po prvi put u istoriji, povorka sportista bila je podeljena po svim lokacijama takmičenja, čime je geografija Igara pretvorena u jedinstvenu pozornicu. Više od 2.900 sportista iz 92 zemlje učestvuje u Olimpijskim igrama, uključujući i prve nastupe Benina, Gvineje Bisau i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Poruke mira i zajedništva
Italijanski predsednik zvanično je otvorio Igre, nakon čega je Andrea Bocelli izveo Nessun Dorma, uz simbolični ulazak olimpijske baklje. Glumica Charlize Theron održala je snažan govor inspirisan Nelsonom Mandelom, naglašavajući važnost mira, tolerancije i ljudskog zajedništva.
Veliko finale: Dva plamena, jedna ideja
U istorijskom trenutku, olimpijski plamen zapaljen je sa dve olimpijske vatre — jedna u Milanu, kod Arco della Pace i druga u Cortini, na Piazzi Dibona. Oba plamena su oblikovana prema Leonardovim Nodi Vinciani, simbolima povezanosti i beskonačnosti. Uz vatromet i paljenje olimpijskih krugova, tema Armonia dobila je svoju vatrenu kulminaciju.
Italija je svečanom ceremonijom otvaranja svetu ponudila poruku da sport, umetnost i kultura zajedno mogu stvoriti prostor dijaloga, lepote i nade. Igre su otvorene pa neka harmonija započne.
