Kakav je bio osećaj kada si saznao da ćeš voditi otvaranje Sarajevo Film Festivala?
Neopisiv. Ta vijest me podsjetila na činjenicu da sve dođe u pravom trenutku i da moraš ostati svoj na putu koji izabereš. Pozitivan rezultat i plodovi su posljedica vjerovanja u svoje instinkte. Otvaranje SFF-a je prije svega velika čast.
Sećaš li se svog prvog Sarajevo Film Festivala? Imaš li neku uspomenu koja ti se odmah vrati kada pomisliš na njega?
Ne sjećam se konkretno prvog, ali se sjećam gledanja filmova na otvorenom, te gledanja filmova sa krova garaže pored Akademije, lagao bih kad bih rekao da nisam još tada maštao da budem dio ceremonije. Sjećam se i situacije u kojoj sam slučajno sreo Mads Mikkelsena i rekao mu da ćemo jednom glumiti skupa.
Da neko prvi put dolazi u Sarajevo zbog Sarajevo Film Festivala, koja gastronomska mesta bi mu preporučio da obavezno poseti?
Jako je opasno da izdvojim neke ćevabdžinice, jer valja mi hodati gradom.. tako da ću reći da mora otići u centar i pojesti ćevape…isto vrijedi za restorane… ovo je pitanje jako intimno i opasno za odgovor. Sarajevo je mali grad, snaći će se brzo. A vi se slobodno javite kad budete tu.
Deluje da ti se poslednjih godinu dana mnogo toga dogodilo. Da li imaš osećaj da se karijera razvija baš onako kako si zamišljao ili te je iznenadila?
Sve se razvija organski, postoje male i velike bitke moje ličnosti, koje sam uglavnom osvojio i postao bolji čovjek za sebe i najmilije. Uglavnom su mi te stvari značajnije od svega što je svima dostupno i vidljivo. Nisam iznenađen jer sam čovjek koji aktivno radi i trudi se biti prisutan u sadašnjem trenutku. Mnogo toga se jeste dogodilo, ali se mnogo toga i uradilo da bi se to dogodilo, tako da je sve recipročno.
Monodrama Nebitno deluje kao vrlo ličan projekat. Da li ti je bilo teže da napišeš sebe nego da glumiš nekog drugog?
Nakon 23 izvođenja autobiografske monodrame, mogu sa sigurnošću reći da, ipak, nije lako sat i dvadeset minuta prolaziti kroz svoju priču, nekad poželim ostati što duže u nekoj drugoj ulozi. Bogu hvala pa je izazovno, osjetim da napredujem, to mi je najvažnije.
Deluje da dosta razmišljaš o tome šta znači biti glumac danas. Šta misliš da se najviše promenilo u odnosu na generacije pre vas?
Živimo brže, sve se odvija i napreduje ili nazaduje jako brzo, moramo biti spremni da će nas vrijeme pregaziti ako se ne budemo trudili da iskoristimo sve resurse koje nam ovo vrijeme nudi. Glumac bi trebao biti oslobođen predrasuda i potrebe za pripadanjem nekoj grupi-trupi ili klanu. Glumac treba biti surovo iskren prema sebi i svojoj okolini.
Danas glumci više nisu prisutni samo na filmu ili u pozorištu, već i na društvenim mrežama. Da li ti je bilo prirodno da i taj deo postane deo tvog posla?
Glumac živi od publike, igra i stvara za publiku, kad je nema, nema ni njega. Socijalne mreže pružaju tu mogućnost svima koji ih koriste, meni su pomogle da postanem slobodan čovjek. U Bosni i Hercegovini se trenutno jako malo radi u profesionalnoj indutriji, a godine prolaze, meni je bilo teško da čekam.
Foto: Sarajevo Film Festival
