U današnjem digitalnom dobu u kom je haos postao konstantan, a nelagoda gotovo obavezan modni dodatak, pojavio se neobičan kontrapokret. Ne luksuzan, ne prenaglašenog estetskog karaktera, ne osmišljen za savršen Instagram grid. Naprotiv, hopecore je tih, nenametljiv i nežan. U svetu koji neprestano zahteva našu pažnju, hopecore nudi nešto revolucionarno – predah.
Nova estetika nežnosti
Ako je protekla decenija pripadala estetici maksimalizma, dramatičnim editorijalima i digitalno poliranim vizualima, hopecore je njihova suprotnost. On se temelji na prizorima koji ne traže ništa osim da ih osetimo – zrake sunca na posteljini, iskreni smeh, stari filmski kadar ili fotografije. Hopecore nije samo trend. On je emocionalni luksuz i jedan od retkih koji ostaje dostupan svima.
Generacija koja otkriva tišinu
Za generaciju koja je stasala tokom pandemije, ekonomskih kriza, stalne nesigurnosti i beskrajnih notifikacija koje ne prestaju, nije iznenađenje da su nostalgija i nada postale novi statusni simboli. Glamur sada poprima malo drugačiju definiciju. Ne skriva se u trendovima, već u trenucima. U toplini. Ljudskosti. Možda je prvi put, nakon mnogo vremena, luksuz postao emocionalan, a ne materijalan.
Digitalna poezija za iscrpljene
Hopecore video zapisi deluju poput vizualnih haikua, kratki su i pažljivo odabrani. Prate ih nežne, intimne melodije: Sinatra, Marley, indie balade i slični akustični coveri.
Postoji razlog zašto hopecore privlači veliki broj ljudi. Mi nismo samo umorni, mi smo iscrpljeni i u tom kolektivnom emocionalnom umoru, nada je postala najskuplja, najtraženija i najnežnija valuta. Uz svaki trend pojavljuje se i njegov, nazovimo ga, alter ego. Tako je nastao hopelesscore – estetski kontrapokret koji kombinuje melanholiju, ironiju i vizuelni humor. Dok hopecore leči, hopelesscore ventilira.
Hopecore u svakodnevnom životu
Trend polako izlazi iz digitalnog sveta i ulazi u našu svakodnevicu. Na noćnim ormarićima pojavljuju se polaroidi malih, dragocenih trenutaka. U rokovnicima se skupljaju citati, rečenice, poruke koje smo želeli da zapamtimo. Na telefonima se pune mapice nazvane kad mi bude teško. To nije estetika. To je praksa nežne, svesne i duboko lične nege. Verovatno ga i sami praktikujete, ali toga niste do sada bili svesni. Nema na čemu.
Foto: Instagram (@mathilderavnc, @sina.anjulie, @yanvex)
