Kada je izbor mleka u pitanju, svako ima neki svoj stav. Mnogi tvrde da je kravlje mleko ono koje ima najviše nutritrivnih benefita – ali mnogi su intolerantni na laktozu. Bademovo je tako najčešće izbor onih koji nisu tolerantni na laktozu, ali problem sa njim je što nije dovoljno slatko i kremasto. Kada je glavni hype oko bademovog mleka prošao, pojavilo se ovseno kao savršena alternativa – kremastije i slađe od bademovog. U međuvremenu, postalo je popularno i kokosovo, lešnikovo, pa čak i mleko od pistaća, indijskog oraha, makadamije, graška… Toliko izbora, ali koje mleko je najbolje za vas – i koji su zdravstveni benefiti najpopularnijih? Otkrivamo u ovom tekstu.
Kravlje mleko
Punomasno kravlje ili mleko sa 2% (ili više) masti sadrži proteine, kalcijum, vitamine A, B i D i mnoge minerale. Iako se obično preporučuje samo maloj deci, nova istraživanja pokazuju da odrasli koji konzumiraju punomasne mlečne proizvode obično jedu manje i duže ostaju siti u poređenju sa onima koji piju mleko sa smanjenim procentom masti.
Neka istraživanja sugerišu da je kravlje mleko najbolji izvor proteina, zdravih masti i mikronutrijenata. Međutim, proteini u kravljem mleku čine ga jednim od najčešćih uzročnika alergija na hranu. Većina dece preraste ovu alergiju, ali neki ljudi je imaju tokom čitavog života i moraju izbegavati ovo piće i namirnice koje ga sadrže.
Enter – sojino mleko.
Sojino mleko je biljni proizvod. Nezaslađeno i neukusno sojino mleko ima sličnu količinu proteina i kalorija kao mleko životinjskog porekla, ali mast koju sadrži je polinezasićena, a ne zasićena. Idealno je za nekoga ko želi da smanji unos zasićenih masti, a da pritom zadrži unos proteina. Imajte na umu da biljna mleka postoje i u zaslađenim ili aromatizovanim varijantama koja sadrže dodat šećer. Ako vam je to primarna briga, svakako obratite pažnju.
Bademovo mleko
Bademovo mleko je jedno od najpopularnijih kada su mlečne alternative u pitanju. Obično ima manje kalorija od drugih vrsta mleka, ali to je zato što sadrži i znatno manje proteina. Međutim, kao i sojino mleko, sadrži više kalcijuma nego kravlje mleko. Većina njegovih masti potiče iz mononezasićenih masti – koje su vrlo dobre za zdravlje srca. Ova vrsta mleka je idealna za nekoga ko već unosi dovoljno proteina kroz druge izvore.
Kokosovo mleko
Ovo mleko je dobra biljna alternativa kravljem mleku – a bezbedno je i za ljude sa alergijom na orašaste plodove. Kokosovo mleko ima nešto više masti od drugih biljnih mleka, ali srednjelančani trigliceridi (MCT) koje sadrži imaju određene benefite za srce, kao što je povećanje HDL (dobrog) holesterola.
Ovseno mleko
Ovseno mleko je jedno od najpopularnijih – posebno kada su kafe u pitanju (zbog veoma kremaste teksture koju mu daju rastvorljiva vlakna). Upravo ta rastvorljiva vlakna apsorbuju vodu u crevima i pretvaraju se u gel tokom varenja, što usporava probavu i duže održava sitost. Ovseno mleko je, kada se hype oko biljnih mleka pojavio, zabeležilo najveći rast. U periodu između 2017. i 2018. godine popularnost ovog mleka se povećala za čak 71%. Ovseno mleko sadrži i antiinflamatorna, antioksidativna i antialergijska svojstva.
Mleko od graška
Mleko od graška se obično pravi tako što se grašak samelje u brašno, a zatim se vlakna odvoje od skroba. Protein se potom pročišćava i meša sa vodom i drugim sastojcima, poput suncokretovog ulja, šećera, aroma i zgušnjivača. Mnogi biraju ovo mleko jer je dobar izbor za ljude kojima je potrebno piće bogato proteinima i kalcijumom.
Koje god mleko da izaberete, važno je da je ono deo izbalansirane ishrane koja podrazumeva unos nutritivno bogatih namirnica. Dok su biljna mleka generalno siromašnija proteinima i drugim hranljivim materijama u poređenju sa kravljim mlekom, imaju svoje prednosti. Kao i uvek – gledajte šta vama najviše prija i u skladu sa time donesite odluku o omiljenoj vrsti mleka.
Foto: Instagram (@elinwarn)
