Feel Good Revolution: Holandski DJ Mendel stiže u Beograd na DVICA open-air žurku

Holandski DJ i producent Mendel nastupiće 6. juna na velikoj open-air žurci DVICA Feel Good Revolution na Kalemegdanu, donoseći zvuk koji se kreće između diska, hausa, elektra i acid traka, uz snažan fokus na atmosferu, emociju i pažljivo građenje energije. Njegovi setovi ne oslanjaju se na trenutni efekat ili brzu euforiju, već na osećaj povezanosti, ritma i prostora koji se postepeno razvija tokom nastupa.

Mendel se prirodno uklapa u novi DVICA Feel Good Revolution koncept upravo zbog načina na koji gradi odnos između muzike i publike. Njegovi setovi nisu bazirani na naglim vrhuncima i instant efektima, već na postepenom stvaranju atmosfere, ritma i emocije na plesnom podijumu. Ista ideja stoji i iza samog DVICA koncepta, organizovanja događaja koji ostavljaju snažan utisak kroz muziku, atmosferu i način na koji se ljudi povezuju i doživljavaju prostor zajedno.

Rođen i odrastao u Amsterdamu, Mendel donosi više od dve decenije iskustva, kao i svoj community-driven koncept Ciranda, kroz koji organizuje događaje posvećene zajedništvu, muzikalnosti i autentičnoj klupskoj energiji. Lokalnu podršku na žurci pružiće sami članovi DVICA kolektiva, sa kojima deli sličan pristup muzici, energiji i postepenom građenju atmosfere na podijumu.

Za Journal je govorio o predstojećoj DVICA žurci, svom odnosu prema muzici, balansiranju između vinila i digitalnih platformi, selektivnom pristupu kolekcionarstvu i načinu na koji kroz svoje setove intuitivno gradi različite energije i autentičnu klupsku atmosferu.

Koje ploče slušaš ovih dana, kao strastveni kolekcionar vinila? Ili takođe slušaš muziku i na digitalnim platformama?

Slušam muziku gde god stignem: ploče, Bandcamp, YouTube. Ovih dana slušam Dala We Must, vrlo ličan album koji je sa puno ljubavi radio Esa Williams. Tu je i Another Taste II holandskog disko benda koji je u poslednje vreme dosta zapažen, kao i najnoviji album Atjazza Starbase 17, prava majstorija.

Koliko je trenutno velika tvoja kolekcija ploča i da li je i dalje aktivno gradiš, ili je više postala arhiva kroz koju se krećeš i vraćaš joj se?

Nemam pojma koliko imam ploča, ali verovatno dovoljno da bih mogao godinama da slušam muziku bez prestanka. Danas sam dosta selektivniji kada kupujem vinil, uglavnom uzimam ili lepe albume koje vredi slušati od početka do kraja, ili klupske trake koje deluju evergreen. Ostale stvari koje puštam na nastupima kupujem digitalno. Ipak, i dalje mi je zanimljivo to što fizička arhiva ostaje kroz godine, većina ploča ima neku svoju priču i uspomenu vezanu za nju.

Zanimljivo je da si muzički počeo kroz hip-hop. Šta te je tada najviše privuklo, i da li više naginješ klasicima ili „alt“ strani, poput A Tribe Called Quest i The Pharcyde?

Mnogo DJ-eva koje poznajem zapravo je počelo sa hip-hopom u tinejdžerskim godinama. Kod hip-hopa mi se uvek sviđala kombinacija određene kul energije, ali i humora i maštovitosti. To sam prvi put prepoznao, na primer, u svetu Wu-Tang Clana. Kasnije i u mnogim Native Tongue grupama, A Tribe Called Quest i Pharcyde su mi zaista među  apsolutnim favoritima.

Tvoji setovi se kreću od diska i boogija, preko deep house-a, pa sve do electra i acida. Šta misliš o tom rasponu, da li je to nešto što unapred planiraš, ili više dolazi kao intuitivan tok u trenutku?

Uvek volim da tokom žurke puštam trake koje stvaraju različite energije i zvukove. Volim da menjam stvari i da se igram različitim vibracijama muzike. Ali sve zavisi od večeri, nekad više naginjem ka uplifting disko i house numerama, a nekad ka mračnijoj i dubljoj strani muzike. Mogu da uđem u set sa nekom idejom, ali ništa nije unapred isplanirano. Nosim dosta muzike sa sobom i u trenutku vidim gde to vodi i publika i ja.

Ti si osnivač kolektiva Ciranda, koji kroz događaje u Amsterdamu i širom sveta okuplja raznoliku zajednicu i promoviše autentičnu klupsku energiju. Koja je bila originalna ideja iza Cirande i kako se ona razvijala tokom vremena?

Tokom godina sam skoro uvek bio uključen u organizovanje žurki. Trudim se da stvaram večeri na koje bih i sam voleo da idem. U teoriji je to jednostavno, lepa muzika, dobri ljudi i prijatan prostor. Ali zapravo možeš da utičeš samo na deo toga. Trudim se da ostanem veran onome u šta verujem, pa se nadam da ljudi to prepoznaju. Imao sam sreću da sam kroz godine upoznao mnogo divnih ljudi koji sada dolaze na Cirandu i zapravo zajedno sa mnom stvaraju žurku.

Kao producent, poznat si po promišljenim editima i remiksima koji čuvaju duh originalnih traka, sa izdanjima za lejblove kao što su Kalita Records i Rush Hour. Kako biraš materijal sa kojim radiš, šta jedna traka mora da ima da bi radio na njoj?

Zavisi, nekad mi se jave artisti ili lejblovi sa idejom da uradim remix ili edit njihove originalne trake. U tom slučaju prvo proverim da li osećam da mogu da napravim alternativnu verziju koja poštuje original, ali i donosi nešto novo, zanimljivo i za mene, i za druge DJ-eve i publiku. Nekad jednostavno radim stvari za svoje setove, pa tek kasnije procenim da li ima smisla da ih podelim i sa drugima.

Kako vidiš trenutnu evropsku klupsku i DJ scenu, posebno uz sve veću demokratizaciju i činjenicu da danas maltene svako može da postane DJ? Da li to vidiš kao napredak, ili ti ponekad deluje kao da je scena previše zasićena?

Mislim da je dobro što je DJ-ing postao dostupniji, jer tako možemo da čujemo glasove koje ranije nismo imali priliku da čujemo. S druge strane, ta lakoća pristupa tehnologiji dovela je do toga da ljudi ne moraju da ulažu mnogo vremena niti da razvijaju „uho“. Postoje stvari koje se uče samo kroz vreme i, posebno, kroz Dj-ing u različitim situacijama. Danas DJ-evi mnogo brže dolaze do prilika, ali često nemaju prostora da se zaista razviju. Nedavno sam bio na jednom velikom festivalu, bio je početak dana, sunce je sijalo, lep trenutak da se lagano uđe u žurku, ali na svih pet bina DJ-evi su puštali peak time hitove.

Za kraj, da li si imao priliku da se bolje upoznaš sa srpskom i širom balkanskom DJ scenom, osim kolektiva DVICA? Ako jesi, kakav ti je utisak i da li osećaš neku posebnu energiju u poređenju sa ostatkom Evrope?

Prošlo je dosta vremena otkako sam poslednji put puštao u Beogradu, ali imam lepe uspomene sa žurke na 20/44. Nedavno sam puštao i na Love Festu, što je takođe bilo posebno iskustvo. Tokom godina sam dosta nastupao na Balkanu i upoznao mnoge strastvene lokalne ekipe koje prave zaista odlične žurke. Generalno, ljudi na Balkanu deluju otvorenije, radoznalije i spremnije za provod. U Holandiji su ljudi uglavnom uzdržaniji, dođu na žurku, možda i plešu, ali često nema te iste energije u vazduhu. Zato se baš radujem povratku u Beograd.

Tekst: Vanja Ratković

Foto: Press