Kada se govori o novom talasu srpske arhitekture, jedno ime se gotovo uvek izdvoji – Studio Autori. Osnovan 2008. godine, ovaj beogradski arhitektonski studio koji vode Dijana Novaković i Maja Necić danas stoji iza nekih od najprepoznatljivijih savremenih prostora u regionu, od privatnih kuća do javnih enterijera koji pomeraju granice estetike i funkcionalnosti.
Njihov rad karakteriše minimalistički izraz, suptilna upotreba materijala i pažljivo građenje atmosfere prostora, što im je donelo brojne domaće i međunarodne nagrade. Među kojima je i nominacija za prestižnu Mies van der Rohe nagradu za arhitekturu 2026. godine, za projekte Kuća u Golubinju i Kuća u Istri.
Kuća Golubinje je projekat nominovan za prestižnu Mies van der Rohe nagradu. Šta ova nominacija znači za vas i studio danas?
Nagrada koja nosi ime jednog od najvećih arhitekata svakako ima posebnu težinu, i veoma smo zahvalni na četvrtoj po redu nominaciji. U svakodnevnom ritmu, ovo je lep trenutak da se osvrnemo na ono što smo do sada uradili. Prvu nominaciju smo dobili kad niko u timu nije imao ni trideset godina, pa svaka sledeća na neki način nosi potvrdu da se posvećen rad računa. Opet, nagrade su uvek pomalo iluzorne. Mogu da posluže mladim stvaraocima da se za njihov rad čuje, da vam daju jednu vrstu štita, ali suština je u radu koji ide dalje.
Lepo je, naravno, videti da ono što radimo ima odjek i van lokalnog konteksta.
Kako je izgledao proces rada na kući Golubinje – od ideje do realizacije?
Kuća u Golubinju je naš prvi potpuno off-grid projekat, smeštena na nepristupačnom terenu u okviru nacionalnog parka Đerdap. Teren je neverovatan: potoci, visoravni, beskrajno zelenilo. Upravo taj kontekst je nosio i najveći izazov – kako graditi, a ne narušiti prirodu.
Zato smo se odlučili za low impact pristup i prefabrikovani sistem gradnje. Kuća i radionica sa garažom pažljivo su pozicionirani tako da gotovo lebde nad terenom – jedini prizemni deo naslonjen je na prirodni plato, dok ostatak objekta lebdi. Tako smo očuvali topografiju, a pritom zadržali jednostavnu i sirovu estetiku objekta.
Projekat je bio pun izazova: logistički nemoguć, pandemija, promena planova klijenta, visoke cene materijala i privremeni prekid realizacije. Sa druge strane, sve te prepreke dale su nam neočekivane uvide. Kuća u ovom momentu stoji u zelenilu gotovo preuzeta od prirode, potpuno zarasla čekajući završetak. To je na neki način romantično. Trag ljudskog prisustva u nepreglednom pejzažu.
Ni klijent ni mi nismo odustali, i plan je da naredne godine nastavimo tamo gde smo stali.
Šta biste izdvojili kao glavni arhitektonski ili konceptualni princip koji stoji iza ovog projekta?
Kuća se nalazi pored Dunava, u potpuno neiskvarenom okruženju, i logično je bilo da postane tek natkriveni deo ovog ambijenta. Da pogledi slobodno prolaze kroz objekat. Minimalno dodirujući teren, kuća gotovo pauzira na tlu, kao da može bilo kada da se pokupi i ode, ostavljajući prirodu netaknutom.
Arhitektonski, kuća je arhetipska: predimenzionisani krov na dve vode i jednostavne forme. Upravo u toj jednostavnosti i skromnosti krije se ideja projekta – poštovanje konteksta, otvorenost ka pogledu i lakoća prisustva u pejzažu.
Kako se Golubinje razlikuje od vaših prethodnih radova koji su takođe bili nominovani?
Zanimljivo je to pitanje, jer kada pogledamo Golubinje i sve naše prethodne projekte sa distance vidimo da su vrlo slični, prati ih snažan odnos prema kontekstu. Da li je to drvo oko kog gradite terasu u Kući D u Mokrinu, ili beskrajno zelenilo i Dunav prema kojem smo okrenuli sve poglede u Golubinju, princip je isti. Objekat se gradi u skladu sa okolinom, a ne obrnuto.
Postoji i velika sličnost u planiranju između Kuće B u Mokrinu i kuće u Golubinju. Sada vidimo više veza nego razlika. To je način na koji pristupamo prostoru i pejzažu, kroz jednostavnost, pažnju i poštovanje konteksta.
Ako biste morali da definišete identitet studija Autori u jednoj rečenici – kako bi ona glasila?
Rekli bismo da nismo ljubitelji etiketa i da u tom smislu težimo da budemo neuhvatljivi. 🙂
Foto: Studio Autori
