Postoje ti neki prostori koji vam momentalno poruče da će sve biti u redu – gde sednete, ali stvarno. Opuste vam se ramena, sručite teret iza leđa, pa samo eto tako postojite. Jedan takav prostor pronašla sam pre godinu dana na Banovom Brdu, maleni branč restorančić sa baštom skrivenom ispod drveta. Community sto pokriven terakota pločicama, šank presvučen šarenim mermerom i raskošne vaze sa prirodnim cvećem. Momentalno sam (pre)poznala autorski potpis. Dušan Nenadović je arhitekta koji stoji iza studija 11K i čiji rad smo voleli u okviru Pavilion hotela i restorana. Da, on je skockao Ollie Bite Club o kome pričam, ali danas vas vodim na jedno još posebnije mesto. Dušan već godinama sarađuje sa preduzetnicom Lanom Krunić koja stoji iza omiljenog Knedly koncepta i zajedničkim snagama stvaraju male gradske oaze, gde se ukusi i dizajn prepliću u savršenom miksu.
Danas imamo jedinstvenu priliku da zavirimo u Lanin stan iza čijeg uređenja stoji Dušan i njegov Studio 11K. Lana je kreativka koja je bila zarobljena u ulozi bankarke, ali poslednjih godina je pustila svoj razigrani duh na slobodu. Zahvaljujući njoj imamo najukusnije knedle u gradu. Naravno da sam bila radoznala da vidim kako izgleda njen životni prostor budući da su i Knedly i Ollie koncepti gde dizajn ima istaknuto mesto. Instinkt me nije prevario, radi se o enterijeru koji je brižljivo uređen, sa dosta karaktera i elementima koji su znalački uklopljeni da funkcionišu kao vrhunske zone za opuštanje i uživanje.
SKRVENA DŽUNGLA
Ovog puta u obilazak stana krećemo „naopačke“ jer je zapravo zvezda prostora velika terasa koja je uređena sa toliko pažnje da ukoliko se zanesete možete pomisliti da ste zalutali u Meksiko. Fokus tačka je metalni sto sa točkićima inspirisan Ping pong stolom, sve sa integrisanim sedištima i mermernom pločom. Lako je ovde zamisliti druženja bez kraja ispod drveća lumuna, usred gradske džungle u velikim saksijama. Terasa je oivičena visokim zidovima koji su ofarbani u nežnu ružičastu nijansu koja u kombinaciji sa sukulentima, alojom i smiljem daje svemu egzotičan izgled i vrlo lako možete zaboraviti da se nalazite usred Beograda.
Sa Lanom je to zapravo vrlo lako, dok pijemo hladno belo vino, dopušta mi da zavririm u sve ćoškove i otkriva zabavne priče o sklapanju enterijera. I vrlo brzo shvatam, skoro sve na ovom mesto pravljeno je po meri! U dnevnom boravku dominira polica u kombinaciji čelika i mermera na kojoj su izloženi dekorativni predmeti. Iznad nje je okačen dve rada umetnika Joškina Šiljana pod nazivom „Priča o njemu kako on ne postoji niti će ikada postojati, ali nije baš siguran“ i „Priča o velikom smehu u nama“.
DETALJI KOJI MENJAJU SVE
Pažnju mi privlače velike oslikane vaze i masivni retro svećnjaci, a Lana mi otkriva svoju strast prema kupovini vintage predmeta. Pominje svoj omiljeni shop u Beogradu, ali i komade koje je donela sa putovanja. Upravo detalji čine dom, a oni su ovde zabavni, sjajno odabrani i uklopljeni i pričaju priču o stilu.
Dnevna zona je zapravo bez zidova, a trpezarija i kuhinja su tik jedna uz drugu. Što dopušta da se kuhinja sagleda kako zaslužuje. Radi se o otvorenom tipu kuhinje, sa centralnim ostrvom i dugačkom policom koja je zamišljena kao scena za sitnice koja će se vremenom menjati i priagođivati svojim stanarima. Radi se o mermeru prošaranom žutim i narandžastim žilama, a sve je „začinjeno“ antiktnim predmetima i interesantnim printovima.
Naravno, postoje komadi koji nisu posebno pravljeni za stan, a tu je pre svega rasveta. U kuhinji je Flos lampa „265“ koju je dizajnirao Paolo Rizzatto. Dok je iznad trpezarijskog stola smestio se Flosov luster „Frisbi“ koji je osmislio Achille Castiglioni. Postignuta je savršena mera između modernih i retro elemenata i nijedan nije suvišan, već zajedno pričaju priču o savremenom životu u našem glavnom gradu.
Dok se lagano pakujemo i pričamo o životu, preteresamo zabavne ideje. I sigurna sam da ćemo se kod Lane vratiti kako bismo ispratili neke nove kreativne vizije.
Vidimo se!
Fotografije: Ljubo Ašćerić
