Elird Jewellery: Kada nakit prestaje da bude ukras i postaje lični, nosivi objekat

U svetu u kojem nakit često prati sezonske trendove i brze promene, Elird Jewellery stoji kao tiha, ali postojana suprotnost. Njihovi komadi ne nastaju da bi bili viđeni, već da bi bili nošeni, življeni i vremenom ispunjeni značenjem.

Za Enu Mulavdić i Ebrahima Mohammadianа, nakit nije ukras niti modni dodatak, već nosivi objekat sa jasnim autorskim stavom. Predmet koji se gradi polako, rukom, u direktnom dijalogu sa materijalom i telom onoga ko ga nosi. U njihovom radu forma uvek ima prvenstvo, simbolika se ne nameće, a vreme postaje ključni element luksuza.

U razgovoru sa osnivačima Elird Jewelleryja otkrivamo kako izgleda proces stvaranja nakita koji prevazilazi estetiku, zašto je doslednost važnija od spektakla i kako komadi, jednom kada napuste studio, nastavljaju da pišu sopstvene priče kroz živote svojih vlasnika.

Elird Jewellery se često opisuje kao spoj umetnosti i nakita. U kom trenutku ste shvatili da vaši komadi prevazilaze klasičan pojam nakita i postaju nosiva umetnička dela?

Mi nismo krenuli iz nakita, niti s idejom da ga redefinišemo. Došli smo iz umetnosti i dizajna, a nakit se pojavio gotovo neplanirano, kao logičan nastavak rada sa formom i materijalom. Upravo zato ga nikada nismo doživljavali kao modni dodatak, već kao nosivi objekat sa jasnim autorskim stavom. Ne radimo kroz skice u klasičnom smislu. Forma kod nas nastaje direktno u metalu, kroz ruke, dodir i otpor materijala. Ali ta skulpturalnost nikada nije sama sebi svrha.

Od samog početka važno nam je da komad funkcioniše na telu, da se nosi prirodno, da postane deo svakodnevnog života onoga ko ga bira. U jednom trenutku postalo nam je jasno da ono što nastaje prevazilazi uobičajeni pojam nakita, jer ne odgovara trendovima niti sezoni. Naši komadi su zamišljeni da traju, da se nose godinama, da stare dostojanstveno i da s vremenom dobijaju dodatni sloj značenja kroz život osobe koja ih nosi. Autorstvo se kod nas ne ogleda u gestu ili spektaklu, već u dosljednosti. U tome da svaki komad ima unutrašnju logiku, meru i razlog postojanja. Kada su ljudi počeli govoriti da prsten ne doživljavaju kao ukras, već kao lični predmet koji ih prati, shvatili smo da radimo u prostoru nosive umjetnosti, ali uvek sa jasnom svešću da je reč o nakitu koji se živi, ne samo gleda.

Vaš rad zahteva izuzetno spor i detaljan proces izrade. Kako izgleda nastanak jednog Elird komada? Od prve ideje do finalne forme.

Nastanak jednog Elird komada nije linearan proces i retko počinje jasnom idejom u klasičnom smislu. Polazimo od materijala, proporcije i osećaja za meru, a forma se razvija direktno u radu. Metal se modeluje ručno, postepeno, kroz niz odluka koje se donose u samom procesu, bez ubrzavanja i bez prečica. Radimo isključivo u plemenitim metalima i sa trajnim materijalima, jer nam je od početka važno da komad ima dug vek, kako estetski tako i fizički. Površine gradimo pažljivo, sloj po sloj, često stvarajući teksture koje nose trag ruke i vremena.

Ništa nije dekorativno slučajno, svaki detalj ima svoju funkciju i razlog postojanja. Kamenje ne tretiramo kao dodatak, već kao ravnopravan element kompozicije. Često ga režemo i oblikujemo sami, prilagođavajući ga formi, a ne obrnuto. Time se izbegava standardizacija i omogućava da svaki komad zadrži svoj karakter, ali i preciznost koja je neophodna za fine jewellery. Završna faza nije samo tehnička, već i provera odnosa prema telu. Komad se nosi, testira i dorađuje dok ne postigne ravnotežu između prisustva i udobnosti. Tek kada smo sigurni da predmet može živeti svakodnevno, bez gubitka svoje snage i dostojanstva kroz vreme, smatramo ga završenim. Za nas je vreme sastavni deo luksuza. Ono omogućava preciznost, trajnost i dubinu, vrednosti koje nakit treba da nosi kako danas, tako i za mnogo godina.

Inspiraciju često pronalazite u prirodi, simbolima i ličnim narativima. Koliko je priča važna u vašem dizajnu i da li svaki komad mora da ima značenje pre nego što dobije oblik?

Priča nam je važna, ali nikada nije polazna tačka u doslovnom smislu. Ne krećemo od narativa koji zatim ilustrujemo formom. Oblik kod nas uvek ima prvenstvo. Tek kada forma dobije unutrašnju logiku, proporciju i prisustvo, značenje se počinje kristalisati. Inspiraciju nalazimo u sebi, u prirodi, simbolima i ličnim iskustvima, ali ih ne prepisujemo. Oni su više unutrašnji slojevi nego vidljivi motivi. Ne zanima nas simbol koji se može odmah pročitati, već onaj koji ostaje otvoren i dobija na snazi kroz vreme i nošenje. Ne verujemo da svaki komad mora imati unapred definisanu priču.

Ono što mora imati jeste razlog postojanja. Ako forma ne može sama da stoji, bez objašnjenja, tada ni priča ne može da je spasi. Značenje se kod nas često pojavljuje kasnije, kroz odnos između predmeta i osobe koja ga nosi. U tom smislu, narativ ne zaključujemo mi, već život. Komad dobija svoju punu vrednost tek kada postane deo nečije svakodnevice, kada upije vreme, dodire i iskustva. To je razlog zašto naše priče nikada nisu fiksne, već žive…

Elird nakit često izgleda kao da pripada galeriji, ali se nosi u svakodnevnom životu. Kako pronalazite balans između umetničkog izraza i funkcionalnosti?

Mi taj balans zapravo ne tražimo, jer za nas on nije kompromis. Umetnički izraz i funkcionalnost ne posmatramo kao suprotstavljene kategorije. Ako komad ne može da se nosi prirodno i dugoročno, onda za nas nije završen, bez obzira na njegov vizuelni intenzitet. Forma kod Elirda mora imati samostalnu snagu, ali istovremeno poštovati telo. To znači pravilnu meru, stabilnost, težinu, način na koji prsten seda na ruku i kako se ponaša tokom svakodnevnog nošenja. To su pitanja zanata, a ne estetike.

Razlog zašto naši komadi ponekad djeluju kao galerijski objekti leži u koncentraciji izraza, ne u namjeri da budu izloženi, već u činjenici da nisu prilagođeni trendu. Kada se forma gradi s jasnoćom i bez suvišnih gesti, ona prirodno dobije skulpturalnu prisutnost. Naš kriterij je jednostavan: komad mora moći da se nosi svaki dan, da stari dostojanstveno i da s vremenom postaje ličniji. Tek tada umjetnički izraz dobija puni smisao.

Koliko vam je važno očuvanje tradicionalnih zanatskih tehnika u savremenom svetu brze mode i masovne proizvodnje?

Očuvanje tradicionalnih zanatskih tehnika za nas nije pitanje nostalgije, već odgovornosti. Ne prema prošlosti, već prema budućnosti. U svetu brze mode i masovne proizvodnje, zanat je postao retka forma znanja koja podrazumeva vreme, prisutnost i duboko razumevanje materijala. Te tehnike nisu samo metode rada one su način razmišljanja. Uče strpljenju, meri, odnosu prema materijalu i granicama forme.

Mi ih ne doživljavamo kao nešto što treba konzervirati u muzejskoj vitrini. Naprotiv, važno nam je da ih aktivno koristimo, razvijamo, preispitujemo i prevodimo u savremeni jezik. Tradicionalni alati i postupci u našem radu nisu kraj procesa, već polazište za nova istraživanja oblika, teksture i značenja. U tom smislu, zanat je za nas suptilna, ali snažna forma otpora masovnoj proizvodnji. On vraća vrednost radu ruku, autorskoj odluci i promišljenosti. Verujemo da upravo u tom prostoru između tradicije i savremenosti nastaju komadi koji imaju trajanje, integritet, karakter i autentičnost.

Postoji li neki komad koji vam je posebno ličan, onaj koji nosi najviše emocije ili lične simbolike?

Postoje komadi koji su lični po poreklu, ali ne verujemo u hijerarhiju emocija među njima. Svaki rad koji napusti naš studio nosi određenu vrstu unutrašnjeg zapisa jer nastaje iz stvarnog odnosa između materijala, ruke i namere. Ako bismo ipak morali izdvojiti, to nisu komadi koji su najvidljiviji ili najprepoznatljiviji, već oni nastali u trenucima lične prom  ene, kada se unutrašnja pitanja još nisu artikulisala riječima.

U takvim radovima simbolika se ne gradi unapred, ona se pojavljuje kroz proces. Kroz gest, otpor materijala, odluke koje se donose intuitivno, a kasnije se pokažu kao nužne. Ti komadi često ne nose jednu jasnu priču, već slojevitu. Oni su bliži unutrašnjem stanju nego narativu. I upravo zato ostaju duboko lični, iako su istovremeno otvoreni da u njima svako prepozna vlastito značenje. To je možda i najiskreniji oblik emotivne vrijednosti u našem radu.

Kako vidite budućnost savremenog autorskog Nakita, da li će on postajati intimniji odgovor na masovnu proizvodnju?

Savremeni autorski nakit, po našem uverenju, neće se razvijati kao alternativa masovnoj proizvodnji, već kao njena antiteza. Što je svet zasićeniji predmetima bez porekla i unutrašnje logike, to postaje izraženija potreba za onim što ima jasno ishodište, prepoznatljivu ruku i misaonu strukturu. Autorski nakit u tom smislu ne odgovara na pitanje šta je u trendu, već na pitanje šta ima smisla nositi blizu tela. Njegova budućnost ne leži u spektaklu, niti u ekskluzivnosti radi same retkosti. Ona leži u predmetima koji poseduju unutrašnju težinu u komadima koji ne traže pažnju, ali je zadržavaju.

Takav nakit postaje ličan ne zato što je prilagođen pojedincu, već zato što zahteva prisutan odnos. On se ne konzumira, već se usvaja. Verujemo da će upravo ta vrsta rada postajati sve relevantnija: nakit koji se ne bira impulzivno, već prepoznaje. Komadi koji ne prate ritam tržišta, nego unutrašnji ritam onoga ko ih nosi. U tom prostoru, između autorstva i intime, savremeni autorski nakit pronalazi svoju dugoročnu snagu i razlog postojanja.

Foto: Elird Jewellery