Markiza Living: Hronični umor kao signal
– ovo su glavni znakovi burnouta

Burnout je tema o kojoj se u poslednje vreme sve češće govori, te se stiče utisak da je sagorevanje postalo kolektivno stanje društva. Štaviše, nedavno smo govorili o njemu, a tada smo zaključili kako smo učeni da stalno budemo dostupni, produktivni i na vezi, čak i kada nam telo i um poručuju da im je potreban predah. No, koji su znakovi hroničnog umora, koji faktori utiču na njega i šta možemo da uradimo kada ga osetimo? Donosimo tekst Tijane Milovanović (Markiza Living) koji pruža bolji uvid u ovu tematiku, kao i korisne savete koji fokus stavljaju na brigu o sebi.

Markiza Living: Hronični umor kao signal

Koliko puta si došla kući sa posla i sela bez ikakve volje? Ako ustaješ nenaspavana, sa mislima koje ne staju, nervozna si bez jasnog razloga i imaš osećaj da si već u zaostatku čim otvoriš oči i onda sebi kažeš da je to normalno, da su svi umorni i da samo treba još malo da izdržiš – to su znaci da te je stigao hronični umor.

Burnout ili kako ga često zovemo u praksi, sagorevanje se ne dešava preko noći. To je proces koji nastaje kada dugotrajno živimo pod visokim zahtevima, a bez adekvatne brige za sebe. Postoje jasni obrasci koji vode do toga, i oni često počinju nečim što deluje normalno – ambicijom, željom za napretkom, perfekcionizmom. Hronični umor je na lestvici 3 od 5 kada je u pitanju određivanje faze burnouta.

Kada naše planove pokreće unutrašnji glas koji ne prepoznaje realne kapacitete i želimo sve i odmah, hitan tempo prazni naše emocionalne i fizičke resurse dok to i ne primetimo. Često u tom procesu boostujemo motivaciju iz različitih izvora kako bismo zadržali fokus.

Pritisak da budemo perfektne dodatno ubrzava proces sagorevanja.

Perfekcionizam nas uči da ništa nije dovoljno dobro, da se greške ne tolerišu i da svaka obaveza mora biti obavljena bez mane. Ali to što je nešto moguće – ne znači da je i zdravo.

Drugi ključni faktor je nedostatak plana rada. Kad nemamo strukturu, lako se zaglavimo u haosu prioriteta: danas jedno, sutra drugo, nikad ništa do kraja. Bez jasnog plana postajemo robovi hitnosti i prekida, gubimo se u moru obaveza i osećamo kao da nikada ne stižemo dovoljno.

Jedan od najčešćih razloga burnouta je preuzimanje previše posla uz izazov postavljanja granica jer želimo da zadovoljimo druge, da budemo korisne, da ne izazivamo konflikt.

Šta onda uraditi kada osetimo prve znakove burnouta?

Iako često mislimo da su ovo prvi simptomi burnouta – potpuna fizička i psihička iscrpljenost, osećaj da gubimo kontrolu nad svojim vremenom i životom, istina je zapravo drugačija. Prvi znaci su gotovo sušta suprotnost. Burnout najčešće počinje u fazi poleta, kada smo izuzetno motivisani, puni ideja i energije, pa sebi gomilamo obaveze, ne ostavljajući prostor za odmor jer nam on tada nije prioritet. U toj fazi želimo da izvučemo maksimum, uvereni da će talas energije potrajati ili da će posle biti lakše. A upravo tada, dok mislimo da smo najjači, pravimo teren za ulazak u naredne faze sagorevanja.

Vreme za sebe je naš najveći saveznik protiv izgaranja.

Odmaranje često shvatamo kao luksuz ili “nebitan dodatak”, umesto kao strateški deo rada. Ako se odmor koristi da radimo nešto drugo umesto da se zaista regenerišemo, tada ni odmor ne radi svoj posao. To je investicija u kapacitet za rad, ljubav i prisutnost. I potrebno ga je integrisati u svoj dnevni raspored.

Zašto je to važno?

Rad na autopilotu dovodi do osećaja ravnodušnosti i besmisla. Nešto što nam je pre bilo zabavno – sada je opterećujuće, druženje i komunikacija nam postaju sve dosadniji i težimo da smanjimo društvene kontakte. U poslednjoj fazi pojavljuju se fizički simptomi – glavobolje, problemi sa varenjem, visok pritisak, problemi sa imunološkim sistemom.

Zbog svega toga – burnout postaje jako važna tema današnjice jer sve više mladih osoba susreće sa nekom fazom sagorevanja u poslu.

Da bismo se zaštitili potrebno je da bez krivice kažemo ne onome što nam nije prioritet, da jasno odvojimo radno vreme od privatnog mira, da ograničimo odnose i situacije koje te emotivno iscrpljuju i da odmor planiramo jednako ozbiljno kao i obaveze. Kada ove četiri stvari postoje zajedno, počinjemo da gradimo ritam koji nas ne troši do kraja, već nam omogućava da budemo prisutni, stabilni i dugoročno održivi u svemu što radimo.

Foto: Markiza Living