Prema rečima dipl.psihologa Ivane Đorđević razlikujemo traume sa velikim T i traume sa malim t. Traume sa velikim T predstavljaju one traume za koje znamo da smo doživeli: prirodne katastrofe, seksualni napad, teroristički napad i drugo, dok traume sa malim t predstavljaju one za koje je moguće da ih nećemo prepoznati, poput emocionalnog zlostavljanja, razvod, finansijski problemi, osećaj da nismo voljeni i prihvaćeni i slično. Kako da znamo da li imamo neku od trauma koja nam remeti svakodnevno ponašanje i kako da se sa time nosimo – u susret edukativno iskustvenoj radionici Život sa traumom nije bauk, razgovaramo sa dipl.psihologom Ivanom Đorđević.
Kako da znamo da imamo neku od trauma i kako da je prepoznamo?
Na koji način život sa traumom može narušiti funkcionalnost u svakodnevnom životu?
Koje su neke od najučestalijih trauma?
Želim da podvučem da u psihologiji razlikujemo traume sa velikim T i traume sa malim t. Veliko T predstavljaju traume za koje ćete sigurno znati da ste doživeli: prirodne katastrofe, seksualni napad, direktna borba, teroristički napad, fizičko zlostavljanje i slično. Malo t predstavljaju traume za koje je moguće da ih ne prepoznate: emocionalno zlostavljanje, razvod, finansijski problemi, osećaj da nismo voljeni i prihvaćeni kad smo mali, nezdravo radno okruženje, život u nebezbednoj sredini i drugo. Naravno, neće svaka trauma iz kategorije malog ili velikog T, razviti dugotrajnu traumatsku reakciju. Ima jako puno komponenti od kojih zavisi razvoj iste: otpornost osobe, struktura ličnosti, ranija iskustva, dostupni resursi, podrška i dugi faktori.
Šta ako ne prepoznajemo traumu a imamo je, da li postoje pitanja ili alati koje sami možemo da primenimo da utvrdimo imamo li traumu?
Upravo vođena time, kreirala sam radionicu pod nazivom Život sa traumom nije bauk. Ono što želim postići je da ljudi, kojima nije dostupna psihoterapija (iz bilo kog razloga), mogu dobiti jasniju predstavu o svom stanju, razumeti ga, istražiti i početi da menjaju perspektivu. Nije moguće da smestim previše alata u četiri sata radionice, ali ću dati bazična uputstva i smernice. Ako postoji interesovanje, možda osmislim još jednu radionicu koja bi pomogla ljudima da žive sa traumom. Svakoj osobi sa traumom je potrebna stručna podrška. Ali pošto je realnost trenutno malo drugačija. Mnogi se ne odlučuju odmah na stručnu pomoć, već im je potrebna stepenica pre. Ova radionica je upravo to. Stepenih koji će ih odvesti tamo.
O radionici: Život sa traumom nije bauk
Reč je o edukativno iskustvenoj radionici pod nazivom Život sa traumom nije bauk koja se održava 20. maja. Autor i voditelj radionice je dipl.psiholog Ivana Đorđević, trenutno i na magistarskim studijama pri državnom univerzitetu „Ćirilo i Metodije“ (Fakultet za psihologiju) u Skoplju. Takođe je kvalifikovani EMDR terapeut.
Učesnici radionice mogu biti svi oni koji su zainteresovani da istražuju temu traume kod sebe ili kod drugih, kao i oni koji imaju izazove mentalnog zdravlja koji se ne mogu nigde „smestiti“ duži vremenski period (više od 6 meseci). Namenjena je i onima koji imaju dolazeće i odlazeće anksiozne ili depresivne epizode, izlive besa koje ne mogu sebi objasniti, poteškoće sa pamćenjem, fokusom i pažnjom, ali neke vrste zavisničkog ponašanja, psihosomatske i telesne probleme za koje se ne može ustanoviti precizan uzrok, ali i problematične (toksične) partnerske izbori i odnose, kao i toksično radno okruženje.
Nisu potrebna predznanja, a broj polaznika je ograničen na 20. Cena radionice je 4.000 dinara, te prijave možete izvršiti na mejl traumanijebauk@gmail.com gde će zainteresovani dobiti detaljnije informacije.
