Šta tačno znači vest o nestanku raka grlića materice do 2028. godine u Australiji za žene u Srbiji?
Rak grlića materice bolest je koja uzima živote. Isto tako, rak grlića materice je i bolest čija je eliminacija postala svetski cilj. Početkom ove godine, a prigodno – povodom svetske nedelje borbe protiv raka grlića materice, ponovo se aktuelizovala vest o eliminaciji ove bolesti do 2028. godine u Australiji. Ali i u Švedskoj i nekoliko zemalja koje godinama vode neprekidnu, i očigledno – uspešnu borbu za zdravlje.
Kako sam se zainteresovala za temu?
Početkom, sada već davne 2017. godine saznala sam da imam rak grlića materice, i da je ova bolest zapanjujuće česta, ali i smrtonosna. Kao i većina žena koje su se ikada suočile sa rizicima za zdravlje – počela sam da čitam sve što je bilo dostupno o ovoj bolesti. Poklopilo se nekoliko kockica. Dok sam se lečila, u Australiji je predstavljen prvi svetski dokaz o potencijalnom iskorenjivanju ove bolesti masovnim državnim programima imunizacije. Ubrzo sam stupila u kontakt sa naučnicama koje su dokazale mogućnost iskorenjivanja raka grlića materice. Sa oduševljenjem su pristale da snime kratke poruke za nas, u Srbiji. U ovom tekstu donosimo te poruke.
Istovremeno, u Srbiji su se pisali izveštaji o uspešnom pilot projektu vakcinacije. Uspešno je bilo da vakcinacija radi, i neuspešno sve ostalo. Približno 3/4 doza vakcine je propalo neiskorišćeno jer roditelji u četiri okruga gde se sprovodila organizovana imunizacija nisu znali kako tačno vakcina može da spreči rak. Roditelji dece koja su tada zaštićena od raka, bili su uglavnom zdravstveni radnici odranije upućeni u važnost vakcina. Javnost je i dalje bila skeptična.
Namerno podvlačim te različite perspektive, neko ko se leči od raka, neko ko svetu prilaže dokaz o iskorenjivanju smrtonosne bolesti… I neko ko u maloj zemlji sa visokom smrtnošću žena, treba da ubedi donosioce odluka kako vakcine rade. A vreme ističe.
Nikad se do do tada nisam bavila javnim politikama, nikad nisam bila zainteresovana za donošenje odluka. U tom kratkom trenutku dok znam da devojčice u Srbiji imaju šansu koju ja nisam imala – probudila mi se svest o hitnosti. I želja da se uključim. Bila sam deo pionirskih inicijativa gradova u Srbiji da vakcinacija protiv HPV postane dostupna i besplatna. Što pre!
Gde smo danas?
Za promene je potrebno puno vremena. Devet godina kasnije, u Srbiji je dostupna vakcina protiv HPV uzrokovanih vrsta raka, što je čak i širi pojam od borbe protiv raka grlića materice. Dostupna je za decu osnovnoškolskog uzrasta prema kalendaru vakcinacije, Dostupna je za studente u okviru Studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Vakcina je dostupna u mreži Gradskih zavoda za zaštitu zdravlja. Dostupna je i odraslima na zahtev i uz uplatu od oko 13000 dinara. Sigurno je dostupna i u privatnim zdravstvenim ustanovama. O tome se treba raspitati u svakoj pojedinačnoj ustanovi.
Statistike u Srbiji se nisu još puno promenile. I dalje se govori o obolevanju tri a umiranju više od jedne žene na dan od bolesti koja je mogla biti efikasno sprečena. Najefikasnije (i do 98%) sprečena vakcinom u detinjstvu ali čak i do 60% smanjenim rizikom kada se vakcina primi kasnije, u toku života. Nauka je to dokazala na primerima više nezavisnih studija širom sveta.
Možda žene ruralnih delova Australije, hladne Švedske ili svih delova Ujedinjenog Kraljevstva nemaju toliko toga zajedničkog u stavu niti u ponašanju. Za sada, na osnovu istraživanja sprovedenih u ovim zemljama – znamo da vakcina deluje protiv raka. Nije slučajno da su upravo ove zemlje proglasile bombastičnu vest iz naslova – rak grlića materice biće eliminisan do 2028. godine.
Rak grlića materice u Australiji će biti eliminisan do 2028. godine? Kako je to moguće?
Eliminacija odnosno nestanak neke bolesti znači da će obolevanje biti manje od 4 slučaja na uzorku od 100000 ljudi. Ukinuti rak grlića materice do 2030. godine, postao je jedan od zdravstvenih ciljeva na nivou celog sveta. U toku 2021. godine, pre uvođenja programa vakcinacije, Crna Gora je imala oboljevanje 26,2 na 100000 žena, Srbija 18,7 a Bosna i Hercegovina 14,3 i to su bile najviše stope u regionu.
Kako bi programi, uvedeni u proteklim godinama dali značajne rezultate potrebno je najmanje pet godina. Realno – deset i više godina, budući da su vakcine namenjene deci, a da je oboljevanje od raka vezano za reproduktivni period i rizična grupa su žene 25 do 65 godina. Nije stoga neobično da Australija koja je uvela programe prevencije još 2006. godine, može da izveštava o napretku i 2016. ali i 2026. godine. U Australiji već dvadeset godina postoje državni programi besplatne imunizacije i pratećih pregleda.
Naravno, imajući u vidu nejednakosti, jasno je da će zemlje koje su i ranije prednjačile u smanjivanju broja obolelih u opštoj populaciji, dati rezultate i mnogo ranije. A 2028. godina o kojoj se govori u Australiji je tu iza ćoška.
Rak grlića materice može biti eliminisan. Kakav je plan?
Daleko je Australija. Kada govorimo o zemljama u okruženju, devedesetih godina prva je Slovenija imala jasan plan iskorenjivanja raka u okviru nacionalnog programa ZORA. Sa pojavom vakcine, Slovenija se veoma brzo prilagodila na svetske ciljeve, poznatije kao 90-70-90.
Na svetskom nivou je zaključeno da ako bi se 90% populacije mladih vakcinisalo, 70% žena u reproduktivnom periodu išlo na redovne preglede a 90% onih kod kojih je rak odkriven dobile odgovarajući tretman – mogli bismo da očekujemo da bolest u periodu od deset godina bude eliminisana.
Tako je nastao plan koji za godinu nestanka raka predviđa 2030. godinu.
Gde smo mi?
Da bismo razumeli koliko smo daleko od ovog cilja – dovoljno je pogledati statistike vakcinacije. Od početka vakcinacije 2022. godine do avgusta prošle godine, prvu dozu primilo je oko 55.880 dece i adolescenata, dok je potpuno vakcinisano 41.688 osoba. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, obuhvat vakcinacijom protiv HPV-a u Srbiji je nizak – tek oko 8,5%, uprkos tome što je vakcina besplatna.
Ako je uslov eliminacije raka 90% a mi smo sada na oko 8,5% jasno je da se rokovi postavljeni u 2030. godinu ne odnose na nas.
Još uvek. Čak i u mestima najvećeg obuhvata u Beogradu, Južnobačkom i Moravičkom okrugu gde je 11–12% ima još da se čeka.
Šta može svako od nas da uradi?
Prvo što sam pomislila na izlasku iz bolnice, pre devet godina, bilo je šta mogu da uradim sad, šta mogu da uradim odmah? Moje, prvo medijsko a onda i zdravstveno istraživanje počelo je od jednostavnog pitanja – da li sam bezbedna? I kad sam saznala da HPV nije sistemski virus koji dobijemo jednom pa ga imamo zauvek, nije virus koji nas čini otpornim da se nikada ne razbolimo – donela sam odluku, vakcinisaću se. Kao žena koja je imala rak u tridesetim, posvetila sam celu deceniju radu na tome da sve žene (i muškarci) saznaju ono što nisam znala ja. Četrdesetu godinu dočekala sam potpuno zaštićena od nekoliko vrsta HP virusa.
Postoji preventiva, rak grlića materice ne mora da postoji. Rak koji odnosi skoro dva života dnevno u Srbiji, negde u svetu biće iskorenjen. Studenti koji danas studiraju medicinu u Australiji, Engleskoj ili Švedskoj možda nikad nisu videli ni jednu ženu koja je obolela. O tome im pričaju starije kolege.
Eliminacija bolesti, radikalno smanjivanje broja obolelih prednost je koju nam pruža nauka. Pomak je možda spor ali vidljiv. Promene ne dolaze istom brzinom za najbogatije zemlje i one čiji se zdravstveni sistemi tek razvijaju. Možda se danas 2028. godina u kojoj će rak grlića materice biti na nivou statističke greške u zemljama koje su prednjačile u širokoj dostupnosti vakcine. Nama na Balkanu se to čini kao naučna fantastika. Na tokove svetskih, pa i statistika svoje zemlje teško možemo da utičemo. Verujte, probala sam. Jedino što treba da se zapitamo jeste:
Šta mi možemo da uradimo za sebe i one koje volimo – danas?
Foto: Jordy Chapman on Unsplash
