Mnoštvo puta sam čula da su najinteligentniji ljudi često oni koji su najviše usamljeni. Što sam starija, čini mi se da sve više shvatam ovu filozofiju postojanja, ali koliko god to bilo do samog sazrevanja, možda je i do sveta koji nas okružuje. Kolektivna otuđenost je jedna od najzastupljenijih tema psihologije 21. veka – krivimo telefone, Kovid, sve osim nas samih. Međutim, fenomen koji mi je oduvek bio posebno privlačan jeste aseksualnost – za mnoge posledica upravo tog otuđenja, a za druge način izražavanja i ogledalo duše. Toliko kompleksan i slojevit, a toliko slabo pripovedan pojam, čije sam delovanje na trenutke osetila oko sebe, ali i u sebi. Za potrebe temeljne analize, okrenula sam se i stručnim licima. Terapeutkinja i psihoterapijski edukant Marija Hadžović ogolila je jedan od ključnih slojeva aseksualnosti.
Sloj 1: Hiperseksualizacija
Procenti ne lažu, a oni su nam nedavno obelodanili da Gen Z ima 40% manje seksa nego milenijalci. Kao pripadnica ove inovativne generacije, lako vam mogu dati odgovore na sva pitanja koja budete postavili sami sebi čitajući ovaj članak. Jedno od ključnih sa kojim se susrećem jeste – kako vam ne zafali bliskosti i dodira? U emotivnom kontekstu koji pokušavam da izvučem bez patetike, ovo premišljanje je potpuno na mestu. Međutim, ono povlači nekolicinu usko povezanih događaja koji su doprineli našoj iskrivljenoj slici bliskosti.
Pornografija je svuda – gotovo toliko neukusno prisutna da ne poželite nikakvu vrstu dodira. Ne zato što ste romantik u duši, već zato što se na svakom koraku, u svakom atraktivnom zvuku i u svakoj reklami nalazi seks. Gen Z je jedna od retkih generacija koju provokativan sadržaj ne zanima. Seks se više ne doživljava kao trenutak žudnje ili susret dveju duša, već kao svakodnevni, rutinski obrazac. Nije reč o nimfomaniji, već o prezasićenosti koja je nastala kao produkt nametnutog sadržaja sa manjkom ukusa.
Aseksualnost iz psihološke perspektive ne posmatramo kao manjak ili problem, već kao jedan od prirodnih oblika ljudske seksualnosti i identiteta. Važno je da pravimo jasnu razliku između aseksualne orijentacije koja je autentičan deo nečijeg bića i emocionalne otuđenosti ili povlačenja koje može nastati kao posledica trauma, straha od bliskosti ili dugotrajnog stresa. Mi zaista živimo u vremenu hiperseksualizacije, ali istovremeno i duboke usamljenosti. Ljudi su izloženi stalnim stimulacijama, a sve ređe stvarnom kontaktu. Zbog toga neki gube želju, ne zato što su aseksualni, već zato što su emocionalno preopterećeni ili odsečeni od sebe. Za mene je ključno pitanje: da li je odsustvo seksualne želje izraz identiteta ili zaštitni mehanizam?
Kada je u pitanju identitet, to je potpuno validan način postojanja. Kada je u pitanju zaštita od povrede, tada govorimo o potrebi za sigurnošću, bliskošću i radom na poverenju.
Kao terapeut, verujem da je najvažnije stvoriti prostor u kome osoba ne mora da se popravlja, već da razume sebe. Jer mentalno zdravlje ne znači da svi želimo isto, već da imamo slobodu da budemo ono što jesmo, bez pritiska i srama. – Marija Hadžović, terapeut i psihoterapijski edukant
Sloj 2: Ljudi kao ljudi
Kada sadržaj počne da tupi, a požuda obitava u kontrastnom prostoru, jedino što nam preostaje jeste da zavirimo u sebe i poželimo da, u svetu koji poseduje sve diskutabilnije vrednosti, snažno utemeljimo sopstvene. Ovde nastupa i ego koji, u trenutku kada nagon zaigra nisko, odlučuje da nikada ne komunicira na tom nivou, menjajući sferu fokusa.
Mnogi se okreću literaturi, najboljoj verziji sebe iliti trendu koji vam već tri godine iskače iz frižidera, ali i konekcijama koje ne uključuju tradicionalnu vizuru žudnje kroz partnerstva između različitih ili istih polova. Upravo tada ljude posmatramo samo kao ljude – još jedan kontakt u imeniku, potencijalnog najboljeg prijatelja za đusku, kolegu ili jednostavno interesantnu osobu koju smo nedavno upoznali. Analiziramo ih kroz vrline i mane, dobro i loše, rutine i moral, ali ne i kroz požudu. Poznanstva postaju intelektualna valuta, obostrana korist, funkcionalno ćebe za smeh i kontrolisanu ljubav.
Aseksualnost poseduje mnoge manifestacije, a upravo ova je jedna od njih. Ukoliko ste primetili da već neko vreme nijednu novu osobu ne sagledavate kroz romantičnu prizmu, jer u vama ne postoji ni potreba ni želja za partnerskom konekcijom, možda je trenutak da se zapitate da li od nečega uzmičete ili ste jednostavno oduvek na ovaj način tretirali bliskost.
Sloj 3: Drugo lice požude
Aseksualnost neretko nastaje tiho, gotovo neprimetno i rutinski. Postaje deo vas, a primetite je upravo onda kada pokušate da potražite osećaj žudnje prema drugoj osobi. Ono što je često pogrešno protumačeno kada je u pitanju aseksualnost jeste da aseksualne osobe nemaju potrebu ni za jednim aspektom požude. Naprotiv, ovi ljudi neretko nastoje da udovolje sebi i kroz masturbaciju, koja je gotovo najizraženija kod aseksualnih osoba.
Trenutak kada njihovi nagoni neme jeste onda kada se radi o partnerskom seksu i postojanju u dvoje. Aseksualnost nije prezir prema seksu, već jednostavno funkcionisanje i izražavanje bez potrebe ili nagona za seksualnom aktivnošću u odnosu sa drugom osobom.
Aseksualci neretko mogu biti i seksualno aktivni, ponekad kako bi odgovorili na društvena očekivanja ili pritiske. Takođe, mogu imati seksualne odnose, ali oni ne moraju biti povezani sa snažnom seksualnom privlačnošću prema partneru i često odstupaju od tradicionalnih shvatanja romantike i vođenja ljubavi. Njihovi reproduktivni organi funkcionišu potpuno uobičajeno, ali bez izražene seksualne privlačnosti prema drugima. Ukoliko dođe do seksualne želje, ona može biti usmerena na sam čin, a ne nužno na određenu osobu.
Sloj 4: U nastajanju
3 month rule, quiet dating i avoidant attachment style obrasci su koji nastaju iz otuđenosti savremene civilizacije, a isti vas na duge staze mogu dovesti upravo do aseksualnosti. Kada bežimo od emocija, o njima ne govorimo i nastojimo da zažmurimo onda kada požele da nas pogledaju u oči, one gube na značaju.
Polako, ali sigurno, prestajemo da ih konstatujemo i u romantičnom smislu, ubeđujući sebe da u potpunosti možemo bez njih, ali i bez ljudi oko nas. Izolacija postepeno postaje način života u kom emocije deluju suvišno, a trenutak njihovog deljenja sa nekim gotovo nejasan i nepotreban akt. U takvom ambijentu, bliskost se doživljava kao rizik, a ne kao potreba. Intimnost postaje teritorija koju posećujemo retko, dok samoživost prerasta u lični manifest. Vremenom, odsustvo emocionalne razmene utiče i na odsustvo želje – jer želja često nastaje upravo iz povezanosti.
Sloj 5: Orden krivice
Aseksualnost prati čovečanstvo od najranijih dana. U religijskim shvatanjima pojavljuje se kroz celibat, koji se vekovima smatrao vrlinom – snažnim stanjem uma otpornim na impuls, lišenim potrage za požudom i potrebe za seksualnim odnosom sa osobom od interesa. Monasi i monahinje u hrišćanskoj veroispovesti polagali su zavet čednosti kao deo asketskog ideala, dok je kod starih Rimljana celibat bio institucionalni i politički čin. U budizmu i hinduizmu predstavljao je put ka prosvetljenju i duhovnom uzdizanju.
Danas se, međutim, aseksualnost često doživljava kao svojevrsni zločin bez presude – stanje koje ne krši zakon, ali krši očekivanja. Aseksualnost nije nedostatak ni manjak, već jedno od legitimnih stanja ljudskog postojanja, oblik svesnog ili nesvesnog upravljanja željom i bliskošću. Ona nas podseća da seksualnost nije jedini merodavni okvir za intimnost, povezanost ili ispunjen život. U svetu prezasićenom stimulacijama i konstantnim očekivanjima, aseksualnost otvara prostor za introspektivnu jasnoću i redefinisanje vrednosti. Ova, mnogima nejasna, pojava pokazuje da prava sloboda leži u sposobnosti da postojimo i funkcionišemo potpuno autentično – bez imperativa društvenih normi.
Foto: IMDb
