O čemu se tu zapravo radi?
Kao generacija koja je rođena i odrasla u sporijem vremenu, odjednom smo se našli u svetu koji se kreće izuzetno brzo. Gde garancija uspeha o kojoj smo slušali i koju smo posmatrali tokom odrastanja više gotovo da ne postoji.
Kada govorimo o poslu, naši roditelji su živeli po jasno definisanom putu koji je obećavao stabilnost i uspeh. Znalo se šta treba raditi i koje obrazovanje steći da biste imali siguran i dobro plaćen posao. Mi, koji smo to posmatrali i uz takve vrednosti odrastali, verovali smo da nas čeka isti scenario. Međutim, brzina kojom se svet promenio zatekla nas je nespremne.
Odjednom ništa od onoga što smo nekada smatrali sigurnim više nije garancija. U odraslom dobu morali smo da se prilagodimo novim pravilima. Na neki način, ponovo odgojimo sami sebe. Problem je što mnogi pripadnici ove generacije već imaju i decu, pa se uz njihovo vaspitanje, i želju da odrastu u srećne i zadovoljne ljude, istovremeno suočavamo i sa sopstvenim prilagođavanjem novim okolnostima.
Dodatni izazov je činjenica da smo se školovali u svetu koji gotovo da nije poznavao digitalizaciju. Dok danas radimo u okruženju ubrzane digitalne transformacije. Za naš nervni sistem to predstavlja veliku promenu. Ponekad može biti preplavljujuće dok pokušavamo da pronađemo svoje mesto u svemu tome i istovremeno ostvarimo neki oblik uspeha.
Zasnivanje porodice
Druga stvar je zasnivanje porodice i odgajanje dece. Ubrzanim razvojem nauke i istraživanja, kao i digitalnim razvojem, znanje o vaspitanju, rastu i razvoju dece postalo je široko dostupno.
Milenijalci, generacija koja je odgajana i odrasla bez tog znanja i najčešće vaspitavana u potpunom neskladu sa savremenim saznanjima, našla se pred novim izazovom. Kako odgajiti srećno, zadovoljno i ispunjeno dete. Bombardovani smo raznim saznanjima i savetima.
Ceo jedan novi svet
Edukatori za roditeljstvo doživeli su svoj procvat i otkrili da postoji čitav jedan svet koji ih sluša i kojem su potrebni – milenijalci. I tako se generacija koja je odgajana prilično opušteno, najčešće uz fokus na zadovoljen i zdrav fizički rast i razvoj, odjednom suočila sa potpuno novim svetom – svetom psihološkog razvoja i emocionalnih potreba dece.
Ono što se pritom može dogoditi, a kod nekih se i događa, jeste da iz straha da ne oštetimo svoju decu odlazimo u drugu krajnost. Naši roditelji su bili zadovoljni kada smo imali šta da jedemo i pijemo, kada smo bili obučeni, čisti i kada smo išli u školu.
S druge strane, mi smo često opterećeni time kako da zadovoljimo sve potrebe svoje dece i kako da ona budu srećna i zadovoljna, pa ponekad odlazimo u drugi ekstrem – preterano popuštanje i nedostatak granica. Naravno, ovo ne važi za sve, ali je nešto što se često može videti, naročito u terapijskoj praksi.
Još jedna od tema koja muči generaciju milenijalaca jeste lični rast i razvoj. Digitalno doba donelo je to da nam se neprestano serviraju ideje o autentičnosti, postavljanju granica, zadovoljstvu sobom, odgajanju srećne dece i ispunjenosti na poslu. I odjednom se čini da sve to mora biti ostvareno – i to u isto vreme.
U toj šumi informacija lako je postati preplavljen i doživeti burnout. I ne, sve je u redu s tobom ako se tako osećaš. Kao generaciji koja je odrasla bez stalne buke digitalnog sveta, ponekad nam je zaista potreban odmak – gašenje svega, odlazak u prirodu ili jednostavno uklanjanje tog nepotrebnog šuma sa strane, poput društvenih mreža.
*Članak je napisan iz perspektive ličnog pogleda autorke i ne odnosi se na celu generaciju. Ako osećaš potrebu za promenom, a ne znaš odakle da počneš, najsigurnije je da se obratiš stručnoj osobi za pomoć i podršku.
