Treće izdanje Bijenala fantastike otvoreno je proteklog vikenda i petog dana broj posetilaca je bio preko 2000 ljudi. Jedinstveni umetnički festival, koji slavi savremeno stvaralaštvo inspirisano nadrealnim, magičnim, simboličnim i metafizičkim, biće otvoren za publiku sve do 12. oktobra 2025. godine.
Ukupna postavka obuhvataće 33 umetnička dela, uključujući radove odabranih umetnika, članova žirija (Katarina Zarić, Petar Mošić i Maja Obradović), dobitnice nagrade za životno delo (Danica Masniković), kao i dva gostujuća umetnika iz inostranstva (Lukaš Kandl i Siniša Kašavelski)
Journal danas predstavlja poslednja umetnika čije radove možete pogledati u Likovnoj galeriji Kolarca. U pitanju su radovi sledećih umetnika – Petar Mošić, Lukaš Kandl i Siniša Kašavelski.
PETAR MOŠIĆ (1981-2025) – član žirija za nagradu Perspektiva
Petar Mošić je slikar iz Beograda, koji je završio doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom prof. Anđelke Bojović. Dobitnik je više nagrada za osobeni, publici i kritici prepoznatljiv stil. Među značajnijim dodeljenim nagradama spadaju Zlatna paleta sa Prolećne izložbe ULUS-a (2016) i nagrada Zadužbine Momčilo Momo Kapor (2020).
Njegovi radovi nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, ali krase i nekoliko javnih beogradskih zgrada, gde su izloženi u vidu murala. Učestvovao je na17 samostalnih i više od 100 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i u međunarodnim projektima i rezidencijama, poput Glo’Art fondacije u Belgiji (2016, 2017, 2018, 2019).
Od 2016. do 2018. godine bio je član Saveta Galerije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Fondacija Glo’Art proglasila ga je 2019. godine jednim od najuspešnijih mladih umetnika koji su gostovali na ovoj međunarodnoj rezidenciji. Dana 29. juna 2025. godine iznenada je preminuo. Sahranjen je u Beogradu.
Na trećem Bijenalu fantastike, Petar je bio član žirija za nagradu Perspektiva.
Njegov rad Love is like a balloon II, iz prošlogodišnje produkcije u tehnici ulje na platnu, dimenzija 70×50 cm takođe je među radovima koje publika može da pogleda u Likovnoj galeriji Kolarca.
U ovom radu Petar Mošić pretvara prizor detinjstva u poetsku meditaciju o ljubavi i prolaznosti. Devojčica stoji na prostranoj livadi, dok iz ruke pruža pticu nalik balonu, a pored nje miruje monumentalni crveni balon-pas – jasan omaž Džefu Kunsu (Jeff Koons). Taj artificijelni duo priziva krhkost i trenutnost balona: lepota koja postoji upravo zato što može da nestane. U kontrastu sa postojanom prirodom pejzaža, baloni postaju simbol prolaznih osećanja i nežne nestabilnosti emocija. Ili, kako je to sažeto rekao Roland Barthes: Ono što volimo uvek je na ivici nestajanja.
(Dejan Aleksić – predsednik žirija za nagradu Pesrpektiva, osnivač i direktor Galerija Aleksić iz Kragujevca)
LUKAŠ KANDL [ LUKÁŠ KÁNDL] (1944) – gost III Bijenala fantastike
Lukaš Kandl je renomirani češki umetnik, koji je diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu (1969), a 1970.godine se preselio u Francusku i postao francuski državljanin 1975. godine. Član je Salon d’Automne od 1987. godine – rukovodilac sekcije Visionary – Strange na Salon Comparaisons (Grand Palais – Pariz), od 2002. do 2020. godine – osnivač pokreta Libellule, savremenog renesansnog pokreta, kao i međunarodne grupe umetnika magičnog realizma (2006). Dobitnik je mnogih nagrada, prvih međunarodnih priznanja i zvaničnih odlikovanja.
Izradio je više od 1.500 slika, koje se sadržajno nalaze između nadrealizma i magičnog realizma, koristeći tehnike Starih majstora. Imao je brojne samostalne i grupne izložbe širom sveta. Njegova dela se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama širom Evrope, Azije i Amerike. Majstor je klasičnih tehnika (ploče, bakar, platno), sa poetskim, erotskim i ezoteričnim temama, sanjalačkim putovanjima inspirisanim duhovnošću, literaturom i lucidnim sanjarenjima.
Na Bijenalu fantastike posetioci mogu da vide njegov rad iz ove godine, pod nazivom La Vanite Hst, rađen u tehnici ulje na platnu, dimenzija 92 x 73 cm.
Na ovoj slici je predstavljeno nekoliko glava, uključujući i mozak. Postavlja se pitanje: Može li skeletna glava da misli? Pošto sam nacrtao mozak unutar njene lobanje, skelet misli jednako dobro kao i bilo koja druga živa glava i donosi odluke jednako validne kao i bilo koja druga živa glava. Svaka glava nosi visokokvalitetni biser.
(Lukaš Kandl)
SINIŠA KAŠAVELSKI (1969) – gost III Bijenala fantastike
Siniša Kašavelski je makedonski likovni umetnik, čiji opus prezentuje simbolizam, nadrealizam i savremenu figuraciju. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju. Član je prestižnih međunarodnih udruženja, kao što su Société des Artistes Français, Salon d’Automne i Mondial Art Academia. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Španiji, SAD i drugim zemljama.
Dobitnik je više od 30 međunarodnih priznanja, uključujući i zlatne medalje na salonima u Luvru i Grand Palais, Prix ADAGP, Palm Art Award i mnogim drugim. Njegovo delo je prepoznato kao tehničko savršenstvo i duboka simbolička slojevitost.
Beogradska publika je u prilici da tokom trajanja Bijenala fantastike pogleda uživo njegov rad Magna Mater, sliku velikog formata, dimenzija 116×73, iz njegove ovogodišnje produkcije.
Slika Magna Mater (Velika Majka) nosi u sebi slojevito značenje, isprepleteno između mitološkog, biblijskog i ličnog iskustva. Figura žene u beloj haljini predstavlja arhetip Majke – kao simbol čistote, žrtve i stvaranja. Njena krhkost i snažna prisutnost stoje u napetosti između telesnog i duhovnog, između svetog i zemaljskog. Zlatni oreol upućuje na ikonografsku tradiciju, ali ovde nije reč o jednoj određenoj ličnosti već o sveopštem principu Majke – izvoru života i ljubavi.
Jabuka, kao motiv, upućuje na iskonsku dramu znanja, iskušenja i pada, ali i na početak ljudske istorije. Ona je istovremeno plod, hrana i zabrana. Riba u levoj ruci simboliše život i kretanje između dva sveta – vode i vazduha – i time sugeriše prolaznost i paradoks postojanja. Želeo sam da prikažem taj trenutak napetosti: ženu kao čuvarku tajne između života i smrti, između krivice i iskupljenja. Poruka slike nije dogmatska, već egzistencijalna: čovek neprestano traži smisao između svetlosti i senke, a majčinska figura ostaje večni simbol nade, utehe i početka.
(Siniša Kašavelski)
Treće izdanje Bijenala fantastike (2025)
Bijenale fantastike traje narednih mesec dana sve do 12. oktobra, uz bogat program koji možete pronaći na sajtu bijenalefantastike.rs. Radno vreme Likovna galerije Kolarca (Studentski trg 5) je svakog dana od 10 do 20 časova.
Nakon Beograda, Bijenale se seli u Modernu galeriju Valjevo, gde će biti otvoreno od 6. decembra 2025. do kraja januara 2026. godine.
Foto: Foto: Fondacija Mihajlović – Feniks
