J _ 03 Učešće na Manifesta bijenalu vas smešta u širi evropski kontekst. Kako danas vidite poziciju umetnika sa Balkana na međunarodnoj sceni?
Manifesta bijenale je jedna od najznačajnijih umetničkih manifestacija danas. Čast mi je da već treći put imam priliku da učestvujem na njemu, i ovaj put na poziv legendarnog nemačkog kustosa Renéa Blocka. Prvi put sam učestvovala na tom bijenalu pre 26 godina, kao vrlo mlada umetnica, i bila sam u društvu velikog broja kolega sa Balkana. Danas je lista umetnika dosta drugačija, mnogo je etabliranih umetničkih imena sa Zapada. Interes za naše kontekste se u mnogo čemu promenio. Nedostatak finansijske moći na umetničkoj sceni na Balkanu utiče i na njenu vidljivost. Osim dobrih umetnika koje imamo, potrebne su i jake institucije, svetski relevantni i uvezani kustosi, galerije i kolekcionari. Sve to čini da neka regija bude vidljiva i da se njena umetnost i kultura pokazuju u širim kontekstima.
Dosta umetnika sa Balkana danas radi u međunarodnim okvirima, i to je uglavnom zato što su se preselili na Zapad. Ali istovremeno vidim divne mlade umetnike koji deluju u regionu, zadržavaju specifičnost svojih iskustava i uspevaju da izlažu na međunarodnoj sceni. Srećna sam da je tako i pokušavam da tom procesu pomognem. Upravo zbog toga sam u zadnjih godinu dana pristala da budem mentor na projektima UNIQA SEE Fondacije i Mokrin Art House kolonije koji podržavaju rad mladih umetnika.
J _ 04 Izložba EX YOU otvara pitanja identiteta, tela i pripadnosti. Koliko je danas moguće definisati identitet izvan društvenih i političkih konstrukcija?
Teško je govoriti o identitetu izvan društvenih i političkih konstrukcija jer smo svi oblikovani kroz kontekst u kojem živimo. Identitet nam se nameće. Važno je stalno preispitivati te okvire i tražiti prostor za lično iskustvo koje nije u potpunosti određeno izvan. Identitet nije statičan, on je proces, nešto što se stalno menja i pregovara. Upravo taj prostor između nametnutog i ličnog mene zanima. Fokus izložbe EX YOU je identitet kroz transgeneracijsko nasleđe i političke teritorije koje neminovno oblikuju naše živote. Naslov se odnosi na nešto bivše, kad postajemo drugi, bivši drugi. Ali naslov referiše i na Ex YU kao prostor koji kulturološki nastavlja da postoji i koji je deo mog odabranog identiteta.
J _ 05 U okviru izložbe EX YOU postavili ste pitanje: Who were you before the world put labels on you, and tried to define you? Kako vi danas odgovarate na to pitanje kroz svoj rad?
To pitanje za mene nema konačan odgovor. Ono je više poziv na razmišljanje nego pokušaj definicije. Kroz svoj rad pokušavam se vratiti tom prostoru pre imenovanja, pre kategorija, ali sam istovremeno svesna da to nikada nije potpuno moguće. Ono što mi je važno je mogućnost za preispitivanje etiketa i način na koji zbog njih patimo. Radovi iz serije EX YOU, prikazani na istoimenoj izložbi u muzeju Fotografiska, deo su procesa u kojem sam još uvek. Želim da se kroz te radove i ovu izložbu još malo, ili još više, vratim sebi.
J _ 08 Vaš rad Bosnian Girl i danas izaziva snažne reakcije… Kako danas gledate na tu transformaciju umetničkog rada u svedočanstvo i politički čin?
Rad Bosnian Girl je vremenom dobio različita značenja, pre svega za mene. Nikad nisam razmišljala da će upravo taj rad, nastao tako brzo i impulsivno, postati nešto što me prati i često definiše. Taj deo je bio izvan moje početne namere. Želela sam se baviti jednim trenutkom i pitanjem – ko je ta devojka. Odnosno, ko je taj koji na taj način vidi neku devojku.
To pitanje ostaje i danas. Divno je da je rad Bosnian Girl postao simbol otpora. Emotivno mi je videti kako se koristi kao čin pripadnosti, ne nacionalne, nego emotivne. U tom trenutku rad prestaje biti samo umetnički objekt i postaje deo stvarnog života i borbe za pravdu. Mislim da je to važan aspekt umetnosti, taj prelazak iz umetničkog konteksta u prostor stvarnosti, kako jedan rad može dobiti novo značenje kroz ljude koji ga koriste.
J _ 09 Često transformišete uvredu i stereotip u čin otpora. Da li ta strategija i dalje ima snagu danas?
Sigurno ima snagu, ali kontekst se promenio. Jezik koji danas koristimo je banalniji, da ne kažem gluplji. Stereotipi su i dalje prisutni, ponekad čak intenzivnije kroz savremene medije. Transformacija takvih sadržaja u umetnost i dalje je zanimljiva, ali trenutno me više zanima ljubav i mir kao strategija za razmišljanje i otpor. Moramo pronaći nove načine, ili se vratiti starim, koji će nas zaštititi u ovim teškim vremenima. Možda je sada trenutak da sasvim ignorišemo uvrede i stereotipe.
J _ 10 Vaši filmovi su prikazivani na velikim međunarodnim festivalima. Šta vam filmski medij omogućava što drugi formati ne mogu?
Film zahteva duži proces rada i omogućava promišljanje o vremenu, naraciji i emociji na drugačiji način. Kroz pokret, zvuk i trajanje mogu graditi složenije odnose između slike i iskustva. Već neko vreme nisam radila na filmu, ali polako mu se vraćam. Prvi korak u tom pravcu je kroz teatarski projekat ZID, koji će uključivati i video rad. Premijera je zakazana za juni u pozorištu SARTR u Sarajevu. Ovo je prvi put da režiram u pozorištu, pa se i sama pitam šta će mi taj medij doneti.
J _ 11 Kao članica žirija Sarajevo Photography Festivala, kako vidite novu generaciju umetnika sa Balkana i koje teme i pristupi vam deluju najrelevantnije danas?
Verujem u njihovu otvorenost i spremnost da se bave kompleksnim temama bez potrebe za pojednostavljivanjem. To bi mogao biti njihov najveći adut. Mnogi mladi umetnici danas rade između različitih medija i konteksta, što smatram posebno važnim. Ono što mi deluje najrelevantnije jeste sposobnost da suptilno povežu lično i političko. Želim videti autentičnost, slobodu, humor, ali i bol.
