Dizajner koji je nekada oblikovao mušku liniju za Dior sada izrađuje objekte od keramike
U trenutku kada modna industrija funkcioniše brže nego ikada, povlačenje Krisa Van Asschea deluje kao gotovo subverzivan čin. Dizajner koji je oblikovao savremeni muški stil kroz ključne uloge u kućama poput Dior Homme i Berluti nije nestao – jednostavno je odlučio da promeni uslove pod kojima stvara. Njegov izlazak iz sistema nakon 2021. godine bio je pokušaj da preciznije definiše sopstveni kreativni identitet, izvan diktata sezona i tržišta.
Kris Van Assche je tokom dve decenije rada izgradio prepoznatljiv dizajnerski jezik zasnovan na disciplini kroja, kontroli proporcije i suptilnim pomacima unutar klasičnih formi. Još od ranih dana, kada je sarađivao sa Hedijem Slimaneom u okviru rada u kući Saint Laurent, njegova estetika razvijala se kao dijalog između stroge formalnosti i tihog otklona od nje. Tokom rada za Dior Homme taj dijalog postaje sofisticiraniji. Siluete ostaju čiste, ali nikada statične. Klasika se ne odbacuje, suptilno se destabilizuje. Kasnije, u kući Berluti, taj pristup dobija novu dimenziju kroz sudar nasleđa i savremenosti.
Upravo iz tog kontinuiteta proizilazi i njegova postmodna faza. Nakon izlaska iz modne industrije, Van Assche se okreće objektima kao logičnom produžetku svog rada. Saradnja sa Serax rezultira kolekcijom Joséphine, serijom keramičkih vaza koje funkcionišu kao trodimenzionalni prevod njegovog modnog razmišljanja. Površine su svedene, forme precizne, a kontrasti diskretni – baš kao u kolekcijama odeće.
Kolekcija Rosamar dodatno je naglasila ovu transformaciju. Tradicionalni oblici vaza sudaraju se sa oštrim, gotovo brutalističkim intervencijama. Materijali koji vizuelno podsećaju na beton zapravo su keramika, čime Kris Van Assche nastavlja da istražuje iluziju i tenziju između suprotnosti – mekog i tvrdog, starog i novog, funkcionalnog i skulpturalnog. Njegov rad time izlazi iz okvira primenjene umetnosti i ulazi u prostor konceptualnog dizajna.
Centralna ideja ove faze može se definisati pojmom Old World Beauty. Za Van Asschea ova teza predstavlja savremeni oblik otpora. U kontekstu industrije koja favorizuje brzinu, hiperprodukciju i vizuelni višak, njegovo insistiranje na sporijem procesu, materijalnosti i dugotrajnosti deluje gotovo politički. Lepota se, u tom definisanju, posmatra kroz viziju rezultata discipline, vremena i promišljenosti. Osnovni principi rada ostaju nepromenjeni. Tenzija između suprotnosti, tiha subverzija i transformacija svakodnevnog objekta u nešto uzvišeno nastavljaju da definišu njegov opus. Promenio se samo kontekst – sa piste u galerijski prostor.
Pitanje povratka modi ostaje otvoreno, ali manje relevantno nego ranije. Van Asscheov trenutni rad sugeriše da moda više nije centralna tačka njegovog izraza, moda je jedan od mogućih medija. U tom pomeranju leži i suština njegove transformacije – u redefiniciji načina na koji pripada industriji.
Foto: Instagram (@kris_van_assche)
