Kada se deset različitih kreativnih senzibiliteta nađe za istim stolom, kako zapravo izgleda proces stvaranja? Da li se ideje nadovezuju jedna na drugu ili se češće sudaraju?
I jedno i drugo. Nekada se ideje prirodno nadovezuju, a nekada se sudare, ali upravo nam je ta razlika potrebna. Svako u Kolu ima pravo na svoje mišljenje, ukus i način rada, ali i slobodu da kritikuje tuđe ideje bez straha da će neko to shvatiti lično.
Kada deset ljudi pogleda istu stvar, svako primeti nešto drugačije. Često su nam upravo te „tuđe oči“ potrebne da vidimo ono što sami više ne primećujemo.
„Dvogled“ je vaša prva izložba. Kako je nastala ideja da upravo pogled bude tema kroz koju ćete predstaviti Kolo?
Na samom početku, ideja o izložbi bila je samo neki daleki cilj prema kojem nismo znali kako da krenemo. Pošto nismo imali mnogo iskustva sa organizacijom izložbi, krenuli smo od onoga što znamo – od želje za stvaranjem. Dali smo sebi slobodu da osmislimo radove i koncepte koje možda tehnički nismo znali da izvedemo ili koji nisu nužno bili iz naših oblasti.
Kroz brojne sesije brainstorminga shvatili smo da svi ti radovi imaju nešto zajedničko – otvorenost prema publici i mogućnost da budu viđeni iz različitih perspektiva. Tako smo došli do ideje „Dvogleda“, koji je postao metafora različitih pogleda, naših, ali i pogleda publike. Svaki član ima svoj pogled, a kada se oni spoje, dobijamo širu sliku onoga što je Kolo.
Zašto vam je bilo važno da publika ne bude samo posmatrač, već da svojim prisustvom i reakcijom postane deo pojedinih radova?
Kao što smo rekli, Kolo je zasnovano na razmeni i kolaboraciji, pa smo želeli da i publika oseti taj princip. Nije nam bilo dovoljno da ljudi samo posmatraju radove, već smo želeli da svojim prisustvom, reakcijama i učešćem utiču na njih.
To je posebno važno kod dela „Revitalizacija Smrti autora“, gde se briše granica između autora i posmatrača. Rad tada više nije samo ono što smo mi napravili, već postaje nešto što nastaje u odnosu sa publikom. „Dvogled“ je zato za nas više od predstavljanja naših radova kroz naše poglede otvaramo prostor i za publiku.
Da li postoji nešto što ste tokom rada na izložbi naučili jedni od drugih, a što verovatno ne biste naučili radeći potpuno samostalno?
Početna ideja Kola zasniva se na međusobnoj razmeni, što nam je kao kolektivu bilo veoma važno. Svako od nas dolazi iz drugačije sfere, sa različitim znanjem, iskustvom i načinom rada, pa svakodnevno učimo jedni od drugih. „Dvogled“ je to dodatno naglasio jer smo se susretali sa tehnikama koje mnogi od nas ranije nisu koristili, pa smo zajedno učili, grešili i pronalazili rešenja.
Rad u kolektivu nas je naučio i da slušamo jedni druge, prihvatimo greške i oslonimo se na podršku grupe, što je možda i najdragocenija stvar koju smo postigli.
Šta za vas znači biti deo kolektiva u trenutku kada se toliko toga u kreativnim industrijama vrti oko individualnog uspeha?
Biti deo Kola znači imati podršku i u trenucima kada misliš da je nećeš imati. Kolo je prostor u kojem ideja može da se ispita, razvije i dobije sigurnost pre nego što ode dalje. U vremenu kada je lako odustati i kada autentičnost često ostaje potisnuta, Kolo ima važnu ulogu jer te podstiče da istraješ u onome što je tvoje.
Ljudi oko tebe ne samo da podržavaju ideju, već ti pomažu da je izneseš, oblikuješ i izraziš do kraja.
