U samom centru Beograda, na adresi Čika Ljubina 16, otvoren je prostor koji na prvi pogled podseća na fotografsku radnju, ali se njegova ideja nalazi negde između tehnologije, umetnosti i ličnog iskustva. Iris Galeria Collarette posetiocima nudi mogućnost da svoju šarenicu oka pretvore u umetnički rad, kroz proces fotografisanja visoke rezolucije i naknadne izrade personalizovanih printova.
Iako koncept nije nov na evropskoj sceni, poslednjih godina doživljava veliku popularnost u gradovima poput Pariza, Milana, Madrida i Berlina. Beograd se tako pridružio listi gradova u kojima se ljudsko oko posmatra kao svojevrsni prirodni potpis – jedinstveni obrazac koji ne može biti ponovljen.
Proces traje svega nekoliko minuta.
Specijalizovana oprema beleži detalje šarenice koji su golim okom gotovo nevidljivi. Nakon fotografisanja sledi digitalna obrada tokom koje se ističu boje, teksture i strukture oka, a konačni rezultat može biti odštampan u različitim formatima – od manjih fotografija do velikih zidnih kompozicija namenjenih enterijerima.
Međutim, uspeh ovakvih galerija teško je objasniti isključivo tehnološkim napretkom. U vremenu kada su slike postale svakodnevna pojava, a fotografije se najčešće zadržavaju na ekranima telefona, interesovanje za fotografiju šarenice otkriva drugačiju potrebu. Ljudi ne dolaze da bi dobili još jednu fotografiju, već da bi videli nešto što gotovo nikada ne vide.
Uvećana šarenica često više podseća na apstraktnu sliku nego na deo ljudskog tela.
Nijanse plave, zelene, smeđe ili sive pretvaraju se u složene obrasce koji asociraju na galaksije, morske dubine ili geološke formacije. Upravo u toj transformaciji nalazi se privlačnost koncepta. Ono što je svakodnevno i poznato odjednom postaje neobično. Posebno su popularni zajednički radovi. Parovi kombinuju svoje šarenice u jednu kompoziciju, dok porodice stvaraju radove sastavljene od više očiju različitih generacija.
Na taj način fotografija prestaje da bude samo prikaz pojedinca i postaje vizuelni zapis odnosa među ljudima. Naziv Collarette, naravno, nije slučajan. U anatomiji oka, kolareta predstavlja kružni deo šarenice koji razdvaja njene unutrašnje i spoljašnje zone. Upravo taj segment često stvara najupečatljivije oblike na fotografijama i predstavlja jednu od karakteristika po kojima se šarenice razlikuju.
Pojava ovakvih prostora govori i o promenama u savremenoj kulturi potrošnje.
Iris Galeria Collarette funkcioniše kao svojevrsni studio identiteta, zasnovan na ideji da se jedinstvenost pojedinca može predstaviti kroz detalj koji svakodnevno koristimo. A gotovo nikada ne posmatramo. Možda je upravo zato interesovanje za ovakve galerije u porastu. U eri digitalnih avatara, filtera i algoritamski oblikovanih slika, privlačnost ne pronalazimo u nečemu što je dodatno obrađeno ili izmišljeno, već u nečemu što je oduvek bilo tu. Dovoljno blizu da ga nosimo sa sobom svakog dana, a dovoljno skriveno da ga tek sada zaista otkrivamo. Nešto poput filma I Origins koji upravo kroz ideju očiju kao biološkog i emotivnog identiteta otvara pitanje da li u pogledu zaista prepoznajemo samo drugu osobu – ili nešto mnogo dublje od toga.
Foto: Instagram (@collaretteserbia)
